Тендинитис

С Википедије, слободне енциклопедије

Тендинитис, такође познат као тендинопатија, је стање које карактерише упала тетива изазвана претераном употребом, повредама или другим медицинским стањима. Тетиве су чврсто, еластично везивно ткиво које повезује мишиће са костима, омогућавајући покрете и стабилност зглобова. Када су тетиве надражене или оштећене, може доћи до упале и бола, што се назива тендинитис.

Симптоми[уреди | уреди извор]

Симптоми тендинитиса могу укључивати:

  • Бол у подручју захваћене тетиве, који се може погоршати покретом или притиском.
  • Отицање или осетљивост око погођене тетиве.
  • Потешкоће у кретању зглобова повезаних са оштећеном тетивом.
  • Слабост мишића у погођеном подручју.

Узроци[уреди | уреди извор]

Тендинитис може бити последица различитих узрока, укључујући:

  • Претјерану или понављајућу употребу одређеног мишића или тетиве, укључујући спортске активности или радне задатке.
  • Повреде или трауме, попут удараца или падова који утичу на тетиву.
  • Анатомске неправилности или дисбаланс мишића који могу изазвати повећани стрес на одређеним тетивама.
  • Старосно доба, јер старењем тетиве губе еластичност и постају мање отпорне на повреде.
  • Одређени медицински услови као што су артритис или метаболички поремећаји.

Дијагноза и лечење[уреди | уреди извор]

Дијагноза тендинитиса обично укључује физички преглед, медицинску анамнезу и, у неким случајевима, додатне претраге попут рендгенских снимака или магнетске резонанце (МРИ). Лечење тендинитиса може укључивати:

  • Одмор и избегавање активности које изазивају бол како би се омогућило тетивама да се опораве.
  • Примена леда на погођено подручје како би се смањила упала и бол.
  • Коришћење противупалних лекова или аналгетика ради ублажавања симптома.
  • Физикална терапија која укључује вежбе јачања мишића и истезање како би се побољшала флексибилност и функција погођене тетиве.
  • У неким случајевима, ињекције кортикостероида или терапија ударним таласима могу се користити за ублажавање упале и подстицање регенерације ткива.
  • У ретким случајевима, када конзервативне методе не успеју, хируршка интервенција може бити потребна за поправку повређене тетиве.

Превенција[уреди | уреди извор]

Превенција тендинитиса може укључивати:

  • Постепено повећавање интензитета и трајања активности како би се смањио ризик од претераног напрезања тетива.
  • Коришћење правилне технике током спортских активности и радних задатака како би се смањио стрес на тетиве.
  • Редовно истезање и јачање мишића како би се одржала њихова флексибилност и стабилност.
  • Коришћење одговарајуће опреме и обуће која пружа подршку и заштиту током активности.

Тендинитис је уобичајено стање које може утицати на људе свих добних група, али правилна дијагноза, лечење и превенција могу помоћи у управљању симптомима и спречавању поновних повреда тетива.