Теорија кашике

С Википедије, слободне енциклопедије
"Кашике" се користе као метафора и визуелна репрезентација за рационализацију енергије.

Теорија кашике је метафора која се користи да опише количину менталне или физичке енергије коју особа има на располагању за свакодневне активности и задатке. Развила га је Кристин Мисерандино као начин да се изрази како је то имати лупус. Користила је кашике да би визуелно приказала јединице енергије које особа може имати и како је хронична болест приморава да унапред планира дане и поступке, како не би остала без енергије, или кашике, пре краја дана. Од тада се примењује на друге појаве, као што су друге сметње у развоју, проблеми менталног здравља, маргинализација и други фактори који би могли да поставе додатни – често невидљив – терет неким појединцима.

Порекло[уреди | уреди извор]

Термин кашике је поставила Кристин Мисерандино 2003. године у свом есеју „Теорија кашике“. Док је јела са пријатељицом, њена пријатељица је почела да је посматра док је узимала лекове и изненада је питала како је имати лупус. Она је зграбила кашике из трпезарије у којој су седели и дала својој пријатељици прегршт кашика које је прикупила. Кашичице су помогле да покаже начин на који људи са хроничним болестима често започињу слободне дане са ограниченим степеном енергије. Број кашика које је њена пријатељица имала представљао је колико енергије је морала да потроши током дана.[1]

Како је њена пријатељица навела различите задатке које обавља током дана, Кристин је узимала кашику за сваку активност. Узела је кашику за кашиком док њеној пријатељици није остала само једна кашика. Њена пријатељица је тада изјавила да је гладна. На шта је она одговорила да је за јело потребна друга кашика. Ако би кувала, за кување би била потребна кашика. Морала би мудро да изабере свој следећи потез како би сачувала енергију до краја ноћи.

Хронична болест и теорија кашике[уреди | уреди извор]

Они са хроничном болешћу или болом су пријавили осећања разлике и поделе између себе и особа без инвалидитета.[2] Ова теорија и тврдња о термину кашике се користи за изградњу заједница за оне са хроничним болестима које могу подржавати једни друге.[3]

Кашике су визуелни приказ који се користи као јединица мере за квантификацију количине менталне и физичке енергије коју особа има на располагању за активности животних и продуктивних задатака током одређеног временског периода (нпр. дан или недеља). За сваку активност је потребан одређени број кашика, који ће се заменити тек када се особа „пуни“ током одмора. Особа којој понестане кашика нема другог избора него да се одмара док се кашике не напуне. Ово не значи да ће одмор сигурно дати особи више кашика. За многе људе са хроничним болестима, сан не обавља своју нормалну функцију обнављања енергије. Такође, многе особе са инвалидитетом могу имати потешкоће са спавањем, што доводи до континуираног недостатка енергије.

Због тога, многи људи са хроничним болестима морају да планирају и рационишу своју енергију током дана. Ово је описано као главна брига људи са инвалидитетом (повезаним са умором) или хроничним стањем/болешћу/болешћу јер људи без ових инвалидитета обично нису забринути за енергију која се троши током уобичајених задатака као што су купање и облачење. Теорија објашњава разлику и олакшава дискусију између оних са ограниченим резервама енергије и оних са (наизглед) неограниченим енергетским резервама.

Друге употребе за теорију кашике[уреди | уреди извор]

Теорија кашике се од тада проширила широм заједнице особа са инвалидитетом, па чак и на маргинализоване групе како би описале исцрпљеност која може приписати њиховој специфичној ситуацији. Најчешће се користи да се односи на искуство невидљивог инвалидитета, јер људи који немају спољашње симптоме или симболе свог стања често доживљавају као лење, недоследне или лоше вештине управљања временом од стране оних који не знају из прве руке о томе како је живети са хроничном болешћу или инвалидитетом.[4] Наоми Ченеј је описала како се тај израз такође проширио на употребу од стране неких у широј заједници особа са инвалидитетом, и на крају је радно способна заједница покушала да га присвоји за друге сврхе, да се односи на нехроничне облике умора и менталне исцрпљености – које она приписује људима са невидљивим инвалидитетом да су понекад маргинализована група чак и унутар заједнице особа са инвалидитетом.[5]

Они који имају проблеме са менталним здрављем као што су анксиозност или депресија могу на сличан начин наћи изазов да се баве наизглед једноставним задацима током дана или да се носе са кризом.[6] Трансродној особи такође може бити исцрпљујуће да се бави свакодневним животом који је погрешно родјен и да се бави аспектима родне дисфорије. Теорија кашике би се чак могла користити да се покаже исцрпљеност код новорођене бебе, јер ово време може довести до недостатка сна.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Тхе Споон Тхеорy wриттен бy Цхристине Мисерандино”. Бут Yоу Донт Лоок Сицк? суппорт фор тхосе wитх инвисибле иллнесс ор цхрониц иллнесс. 25. 4. 2013. Приступљено 3. 12. 2021. 
  2. ^ Пасхбy, Кате (2018). „“Тодаy ис а Фоур”: Хоw Студентс Талк Абоут тхеир Цхрониц Паин”. Јоурнал фор Ундерградуате Етхнограпхy (на језику: енглески). стр. 69—83. дои:10.15273/јуе.в8и1.8621. Приступљено 3. 12. 2021. 
  3. ^ Алхабобy, Зхраа А.; Барнес, Јамес; Еванс, Хала; Схорт, Емма. Цхалленгес фацинг онлине ресеарцх: Еxпериенцес фром ресеарцх цонцернинг цyбер-вицтимисатион оф пеопле wитх дисабилитиес (на језику: енглески). стр. 11. 
  4. ^ „Еxплаининг лоw стамина левелс - wитх споонс”. ББЦ Неwс. 21. 6. 2013. Приступљено 3. 12. 2021. 
  5. ^ Цхаинеy, Наоми (13. 1. 2016). „Стоп аппроприатинг тхе лангуаге тхат еxплаинс мy цондитион”. Тхе Сyднеy Морнинг Хералд (на језику: енглески). Приступљено 3. 12. 2021. 
  6. ^ „Хоw ‘Тхе Споон Тхеорy’ Цан Хелп Ус Пут а Форк ин Поор Цоммуницатион анд Селф-Царе – Фамилy анд Цхилд Тхерапy”. Архивирано из оригинала 14. 09. 2021. г. Приступљено 3. 12. 2021. 

Библиографија[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Teorija_kašike&oldid=26689176”