Транспозон
Транспозон (транспозабилни елемент, ТЕ) је ДНК секвенца која може да промени своју релативну позицију унутар генома ћелије. Механизам транспозиције може да буде било „копирај и пренеси“ или „исеци и пренеси“. Транспозиција може да креира фенотипски значајне мутације и да промени величину ћелијског генома. Транспонзоне је открила Барбара Маклинток за шта је награђена Нобеловом наградом 1983.[1]
Транспонзони сачињавају велику фракцију C-вредности еукариотских ћелија. Они се често сматрају "ДНК смећем". Код Oxytricha, који имају јединствени генетички систем, они имају критичну улогу у развоју.[2] Они су такође веома корисни у научним истраживањима као средство за промену ДНК унутар живог организма.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ МцЦлинтоцк, Б.; et al. (1950). „Тхе оригин анд бехавиор оф мутабле лоци ин маизе”. Проц Натл Ацад Сци У С А. 36 (6): 344—355. Бибцоде:1950ПНАС...36..344М. ПМЦ 1063197
. ПМИД 15430309. дои:10.1073/пнас.36.6.344.
- ^ „'Јунк' ДНА Хас Импортант Роле, Ресеарцхерс Финд”. Сциенце Даилy. 21. 5. 2009.
Литература[уреди | уреди извор]
- Кидwелл, M.Г. (2005). „Транспосабле елементс”. Ур.: Т.Р. Грегорy. Тхе Еволутион оф тхе Геноме. Сан Диего: Елсевиер. стр. 165–221. ИСБН 978-0-12-301463-4.
- Цраиг НЛ, Цраигие Р, Геллерт M, Ламбоwитз АМ (2002). Мобиле ДНА II. Wасхингтон, DC: АСМ Пресс. ИСБН 978-1-55581-209-6.
- Б, Леwин (2000). Генес VII. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-879276-5.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Транспозони
- Могућа веза између транспозиције и лимфома Архивирано на сајту Wayback Machine (6. фебруар 2008)
