Veliki car

С Википедије, слободне енциклопедије

Veliki car
Mužjak
Ženka polaže jaja
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
A. imperator
Биномно име
Anax imperator
Leach, 1815
Синоними

Велики цар[2] или Велики царевић[3] (лат. Anax imperator) је врста вилинског коњица из породице Аесхнидае.

Опис[уреди | уреди извор]

Честа врста пореклом из Африке. Мужјаци који патролирају су лако уочљиви због величине, чисто зеленог торакса и плавог абдомена. Дужина тела варира од 68-84 мм, а дужина задњег крила од 45-52 мм. Anax imperator је највећа врста из ове породице у Европи. С2 абдоминални сегмент има танак жути прстен дорзално[4] Оба пола имају црну линију, варијабилне ширине, дуж целог трбуха. Трбух женке обојен у разним прелазима од плаве ка зеленој, али свакако светлије боје него код мужјака. Младе јединке могу бити окер.Са горње стране груди, изнад крила, мужјак има два плава поља. Крила оба пола су провидна са издуженом, браон птеростигмом. По општој обојености, ова врста подсећа на врсту Аесхна виридис, која је у Србији врло ретка[5].

Распрострањење[уреди | уреди извор]

Anax imperator је распрострањен на територији читаве Африке али и у већем делу Европе, на Арапском полуострву и на југозападу и централној Азији. Ова врста се тренутно шири на сјевер због глобалног загревања и пронађена је у јужном дијелу Шведске. На Британским острвима, северна граница се помјерила за 80 км на север, проналаском ове врсте у Шкотској.[6]

Ова врста је присутна у следећим државама: Авганистан; Албанија; Алжир; Ангола; Јерменија; Аустрија; Азербејџан; Белорусија; Белгија; Босна и Херцеговина; Боцвана; Бугарска; Камерун;Конго; Конго, Демократска Република; Хрватска; Кипар; Чешка; Данска; Египат; Екваторијална Гвинеја; Естонија; Етиопија; Француска; Габон; Гамбија; Грузија; Немачка; Гана; Гибралтар; Грчка; Гвинеја; Мађарска; Индија; Иран, Исламска Република; Ирак; Ирска; Израел; Италија; Јордан; Казахстан; Кенија; Киргистан; Либан; Либериа; Либија; Литванија; Луксембург; Македонија, Бивша Југословенска Република; Мадагаскар; Малави; Мали; Малта; Мауританија; Маурицијус; Маиотте; Молдавија; Монако; Црна Гора; Мароко; Мозамбик; Намибија; Холандија; Нигер; Нигерија; Оман; Пакистан; Пољска; Португал; Румунија; Руска Федерација; Саудијска Арабија; Сенегал; Србија; Словачка; Словенија; Сомалија; Јужноафричка Република; Шпанија; Судан; Свазиленд; Шведска; Швајцарска; Сиријска Арапска Република; Таџикистан; Танзанија, Уједињена Република;Тунис; Турска; Туркменистан; Уганда; Украјина; Уједињени арапски Емирати; Велика Британија; Узбекистан; Јемен; Замбија; Зимбабве.[7]

Анаx император - мапа распрострањења у Србији[8]
  присутна
Анаx император - распрострањење у Европи[9]
  присутна

Станиште[уреди | уреди извор]

Разни типови стајаћих вода, углавном са воденом вегетацијом. Налази се углавном у долинама, а ретко се може наћи и на висинама до 1500 м.

Биологија[уреди | уреди извор]

Период лета је од марта до децембра на северу Африке, међутим на северу ареала период лета је нешто краћи: од јуна до септембра. Добри су летачи и често лете високо у потрази за пленом. Размножавају се у различитим акватичним стаништима као што су велике баре, језера али са разноврсном и богатом вегетацијом. Женке полажу јаја у биљно ткиво и без пратње мужјака. Ларве су врло агресивне и могу да угрозе аутохтони састав фауне при колонизацији.[10]

Животни циклус[уреди | уреди извор]

Након парења женке полажу јаја у водене биљке као што је Потамогетон сп. или сличне. Ларве се развијају неколико година за које време се хране свиме што могу да улове, укључујући и ситније кичмењаке. По завршетку ларвеног развића излежу се одрасле јединке и своју егзувију остављају на високим обалним или емерзним биљкама.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Митра, А. (2016). Анаx император. Тхе ИУЦН Ред Лист оф Тхреатенед Специес. ИУЦН. 2016: е.Т59812А72311295. дои:10.2305/ИУЦН.УК.2016-3.РЛТС.Т59812А72311295.ен. Приступљено 25. 8. 2019. 
  2. ^ „Црвена листа заштићене флоре и фауне Републике Српске” (ПДФ). стр. 4. 
  3. ^ Јовић, M. (2013). А пропосал оф Сербиан намес фор драгонфлy специес (Инсецта: Одоната) оф тхе Балкан Пенинсула, wитх тхе цхецклист оф Одоната оф Сербиа. Ацта ентомологица сербица, 18(1/2), 1-10.
  4. ^ Дијкстра, К-D.Б & Леwингтон, Р. (2006) Фиелд Гуиде то тхе Драгонфлиес оф Бритаин анд Еуропе. Бритисх Wилдлифе Публисхинг. ИСБН 0-9531399-4-8.
  5. ^ Ђурђевић, Аца; Николић, Марко; Поповић, Милош (2020). Вилински коњици Србије - приручник. Србија: Завод за заштиту природе Србије. ИСБН 978-86-80877-71-6. 
  6. ^ Фауна еуропаеа
  7. ^ ИУЦН
  8. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 15. 06. 2018. г. Приступљено 28. 09. 2018. 
  9. ^ [1]
  10. ^ Анималандиа

Спољашње везе[уреди | уреди извор]