Вишећелијски организам

Дивљи тип провидног нематода Caenorhabditis elegans обојен да би се истакла једра његових ћелија

Вишећелијски организми су сви они животни облици (телесне организације) који су грађени од више ћелија, за разлику од организама чија је грађа само једна ћелија.

У групу вишећелијских организама убрајају се животиње (Animalia), биљке (Plantae) и гљиве (Fungi). I неки прокариоти (нпр. плаве алге из рода Spirulina) такође су вишећелијски организми.

Преглед

Подела на једноћелијске и вишећелијске организме има само описно значење (осим код животиња). Појам не говори ништа о сродничким односима између организама, њиховом начину живота или унутрашњој грађи и размени материје. У животињском царству су многоћелијске животиње (Metazoa) обухваћене у једном таксону и вјероватно су монофилијска група.

Код алги и гљива могу се наћи бројни сродни облици између једноћелијских и/или вишећелијских организама.

Ова подела није применљива у групи Eumycetozoa где су организми грађени од великих амебоидних ћелија које имају већи број ћелијских једара, те се деле, поново спајају и чак реорганизују тако да могу изградити расплодне органе (Карпосома) слично као неке вишећелијске гљиве.

Већина вишећелијских организама ствара поделу тела ћелијском диференцијацијом (нарочито сполних ћелија), које служи размножавању (соматске станице). Обједињавање ћелија, при чему се ћелије спајају али углавном и даље имају одвојену размену материје и не изграђују посебне облике размножавања, назива се колонијама.

У уобичајеном случају, вишећелијски феномен се повезује с бесмртношћу (ако се изузму спољашњи утицаји). Једноћелијски организми се једноставно деле. Насупрот овоме, код вишећелијских организама бесмртне су само сполне ћелије, док остале имају само ограничен животни век.

Види још

• Животиње
• Суперорганизам
• Једноћелијски организам