Ваљкасти црви

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ваљкасти црви
Roundworm.jpg
Систематика
царство: Animalia
тип: Nematoda
Rudolphi, 1808
класе и поткласе
класа Adenophorea
поткласа Enoplia
поткласа Chromadoria
класа Secernentea
поткласа Rhabditia
поткласа Spiruria
поткласа Diplogasteria
Екологија таксона

Ваљкасти црви или нематоде (Nematoda) су тип бескичмењака који се одликује облим, издуженим, танким и несегментисаним телом, зашиљеним на оба краја. Обухвата преко 80.000 врста, од којих преко 15.000 води паразитски начин живота. Насељавају сва станишта (чак и антарктичка), а у већини станишта су најбројнија група животиња.

Назив[уреди]

Први назив овом типу животиња дао је Рудолфи 1808. године — Nematoidea (од грч. νῆμα (nema) = конац + грч. -ώδη (-ode) = „налик на"). Преименовани се у Nematodes (Burmeister 1837), па у Nematoda (Diesing 1861), а Nathan Cobb је 1919 препоручио називе Nemata или Nemates. Постојала је једно време и пракса уједињавања ове групе животиња са групом Nematomorpha у тип Aschelminthes. Lankester (1877) је први дао статус типа (phylum) нематодама.

Анатомија нематода[уреди]

Схема анатомије мужјака:
1. уста
2. црево
3. клоака
4. екскрециони органи
5. тестис
6. околождрелни нервни прстен
7. леђна (дорзална) врпца нервног система
8. трбушна (вентрална) врпца нервног система
9. екскрециона пора

Телесни зид ваљкастих црва састоји се од:

Улоге кутикуле су да штити тело, даје телу чврстину и служи као потпора мишићима. Епидермис је синцицијелан и образује четири уздужна задебљања : леђно, трбушно и два бочна. Слој мишића, који се налази испод епидермиса, је овим задебљањима подељен на уздужне траке. Између телесног зида и црева налази се псеудоцелом.

Црево је права цев, која почиње усним, а завршава се аналним отвором. Предње и задње црево су обложени кутикулом што указује на њихово ектодермално порекло.

Нервни систем је врпчаст, али сложенији од оног код пљоснатих црва. Састоји се од нервног прстена, који окружује ждрело, и врпци које са њега полазе. Осим тога у телу се налазе и ганглијска задебљања.

Екскреторни систем је у облику цевчица које су жлезданог порекла. Крвни и респираторни систем код ових животиња не постоје.

Полни органи су цевасти, полови су одвојени и јавља се полни диморфизам : мужјаци су мањи од женки и имају повијен задњи део тела и копулаторни орган. У развићу немају ларве, већ се из јаја излегу млади који потпуо личе на одрасле.

Значај нематода[уреди]

Услед велике бројности у свим стаништима, значај нематода за структуру животних заједница је велики и немерљив. У последње време, нематода Caenorhabditis elegans се користи као модел организам у биологији.

Паразитске врсте нематода су :

  • Човечија глиста (Ascaris lumbricoides), који је чест цревни паразит човека, врло непријатан и много опаснији од дечје глисте јер може доспети до душника и изазвати гушење.
човечија глиста
  • Дечја глиста (Enterobius vermicularis), која паразитира код деце и није тако опасна;
  • Трихина (Trichinella spiralis) која изазива болест трихинозу; трихина има два домаћина свињу (може и пацов) и човека; када човек поједе недовољно кувано/печено свињско месо у коме се налазе инцистиране (учаурене) младе трихине, оне доспевају у црево; у цреву младе трихине постају полно зреле и паре се; после парења мужјаци угину, а женке дају велики број потомака који крвљу доспевају у различите делове тела где образују цисту (чауру)
  • Филарија (Filaria bancrofti), која паразитира у лимфним жлездама и изазива озбиљно обољење елефантијазис (слоновска болест)

Литература[уреди]

  • Догељ, В. А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд
  • Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
  • Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000.
  • Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :