WYSIWYG

С Википедије, слободне енциклопедије

WYСИWYГ је скраћеница енглеске сложенице Wхат Yоу Сее Iс Wхат Yоу Гет и користи се у рачунарству за описивање система или програма који верно приказује завршни производ током његове припреме.

Значење[уреди | уреди извор]

Програм на левој страни користи WYSIWYG едитор да би произвео Лорем Ипсум документ. Програм на десној страни садржи LaTeX код, који када се компајлира изгледа веома слично документу на левој страни. Компилација форматираног кода није WYSIWYG процес.

WYSIWYG подразумева кориснички интерфејс који омогућава кориснику да види нешто веома слично крајњем резултату, док је документ још у припреми. У принципу WYSIWYG подразумева способност да се директно манипулише документима без потребе да се откуца или запамти наредбе распореда у едитору. Стварно значење зависи од перспективе корисника, нпр:

  • У презентационим програмима који служе за приказ сложених докумената, као и у веб читачима, WYSIWYG значи приказ који тачно представља изглед страница током уређивања као и онај који ће се приказати крајњем кориснику, али не и нужно како ће страница бити штампана, осим ако је штампач посебно прилагођен програму за уређивање.
  • У програмима за обраду текста и апликацијама за припрему за штампу, WYSIWYG значи да екран симулира изглед и представља ефекат фонтова и преломе редова на коначној пагинацији коришћењем одређених штампача, који на пример, у документу од 500 страна могу на првој страни да тачно цитирају нешто што је 300 страница касније.[1]
  • WYSIWYG такође описује начине да се описују 3Д модели.

Модерни софтверски алати добро оптимизују дисплеј екрана за одређену врсту излаза. Могуће је чак и софтверски имитирати резолуцију штампача како би се дошло што више моделу WYSIWYG. Ипак то није главна намена WYSIWYG, већ је његова главна намена да корисник може да визуелизује оно што производи.

Проблеми у имплементацији[уреди | уреди извор]

Због дизајнера WYSIWYG апликације обично морају да воде рачуна о различитим излазним уређајима, од којих сваки има различите могућности и за које постоји низ проблема који морају бити решени у свакој имплементацији. Они се могу посматрати као компромис између вишеструких намена дизајнираног материјала, а самим тим и апликација које користе различита решења могу бити погодни за различите намене.

Главни проблем који треба превазићи су различите излазне резолуције уређаја. Од 2007, монитори обично имају резолуцију од 92 до 125 пиксела по инчу. Штампачи генерално имају резолуције између 240 до 1440 пиксела по инчу, у неким штампачима хоризонтална резолуција се разликује од вертикалне. Ово постаје проблем када треба да се полаже текст, јер старије технологије захтевају да размак између линија карактера буду цео број пиксела или долази до грешака при заокруживању.

Решења за овај проблем укључују следеће:

  • Увек се поставља текст у резолуцији већој од оне коју ће корисник вероватно да користи у пракси. Ово може довести до слабог квалитета излаза за мање резолуције уређаја (иако технике као што су анти-алиасинг могу да ублаже ово), али обезбеђују фиксан распоред, што омогућава једноставну визуелизацију од стране корисника. Ово је метод који се користи од стране Адобе Ацробат.
  • Поставља се текст на резолуцију штампача на којима ће бити одштампани документ. Ово може довести до лошег квалитета на екрану излаз, као и распоред могу понекад променити ако документ се штампа на различитим штампач (мада се овај проблем јавља мање често са већом резолуцијом штампача, као и до грешака у заокруживању су мањи). Ово је метод који се користи од стране програма Microsoft Office Word.
  • Поставља се текст на конкретну резолуцију штампача (у већини случајева подразумевани) на коме ће документ бити штампан истим фонтом и размацима. Позиције карактера и број карактера у линији су веома слични штампаном документу.
  • Постављање текст на резолуцију коју користи излазни уређај на који ће бити полат. Ово често доводи до промена у распореду између документа приказаног на екрану и оног штампаног, тако да се ретко користи. Ово је уобичајено код алата за дизајнирање веб страница који тврде да поштују WYSIWYG.

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Chamberlain, Donald D. (1987). „Document convergence in an interactive formatting system” (PDF). IBM Journal of Research and Development. 31 (1): 59. Приступљено 6. 5. 2008.