Upitnik
Znak pitanja, ili upitnik [?], je znak interpunkcije koji služi da bi se u pisanom tekstu istakla upitna konotacija rečenice. Kako u pisanom tekstu nije moguće koristiti naglasak na isti način kao govoru, nameće se potreba da se određenim znakom istakne da data rečenica predstavlja pitanje – tim pre što ponekada ista rečenica može da bude upitna ili obaveštajna, a često iz konteksta nije moguće odrediti da li je upitna ili obaveštajna.
Upotreba[uredi | uredi izvor]
Znak pitanja se obično piše umesto tačke na kraju upitne rečenice. Ukoliko pisac na kraju rečenice stavi znak pitanja zajedno sa znakom uzvika (?!) on time želi da iskaže svoju začuđenost.
U španskom jeziku se upitnik piše i na kraju i na početku rečenice, kako bi čitalac i pre nego što počne da čita rečenicu mogao da se pripremi, i upotrebi ispravan naglasak. Ovaj upitnik na početku rečenice se piše obrnuto (¿) (zarotiran za 180 stepeni) u odnosu na konvencionalni znak pitanja.
Nastanak upitnika[uredi | uredi izvor]
Rimski pisci su imali običaj da u svojim spisima na kraju rečenice koja ima upitan karakter dopisuju reč questio (lat. питање). Vremenom su radi uštede vremena i prostora umesto cele reči počeli da pišu samo prvo i poslednje slovo (qo), ali su slovo "o" pisali ispod slova "q", kako bi uštedeli još malo prostora. Vremenom je latinično slovo ku stilizovano, a slovo o je pretvoreno u tačku, i tako je nastao znak pitanja koji danas koristimo.
U morzeovoj azbuci se znak pitanja označava serijom od dva kratka signala (tačke), praćena sa dva duga signala (crte), praćene sa još dve tačke (..--..)
Jedna od kultnih kafana u Beogradu (i najstarija) nosi ime „Kod znaka pitanja“.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Znak pitanja Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. septembar 2006)
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
