Jan de Vit

Jan de Vit
Datum rođenja	(1625-09-24)24. septembar 1625.
Mesto rođenja	Dordreht, Holandija
Datum smrti	20. avgust 1672.(1672-08-20) (46 god.)
Mesto smrti	Hag, Holandija
Zanimanje	Advokat, političar
Aktivni period	21. decembar 1650 – 30. jul 1653.
Supružnik	Vendela Biker
Deca	Jan de Vit junior

Johan de Vit ili Jan de Vit (24. septembar 1625—20. avgust 1672) je bio najistaknutija ličnost nizozemske politike sredinom 17. veka. Obavljao je funkciju velikog advokata Holandije od 1653. do 1672. godine.

Biografija

Smrt Viljema II (1650) označila je kraj monarhističkim pretenzijama nizozemskim štatholderima. Njegov naslednik, Viljem III, bio je tek rođen. Najistaknutija ličnost Nizozemske republike posle 1650. godine je veliki advokat Holandije Jan de Vit. Na to mesto došao je 1653. godine. Vlast je bila u rukama njegovih pristalica. Protiv oligarhijske vlasti dolazi do nemira u gradovima. Privreda je doživela stagnaciju, a počela je da se oporavlja tek 1680. godine. De Vitov sistem označio je vrhunac ekonomskog uspona Nizozemske. Donosi se odluka da član porodice Oranski više nikada ne može biti štatholder (1654), što olakšava sklapanje mira sa Engleskom. Raspuštena je i nizozemska armija, što je oslabilo njenu moć. Borba oko premoći u pomorskoj trgovini dovela je do tri englesko-nizozemska rata.

Neposredan povod prvom ratu je Navigacijski akt iz 1651. godine. Nijedna strana ne izlazi kao pobednik. Mir između De Vita i Kromvela zaključen je u Vestminsteru 1654. godine. De Vit se meša u Švedsko-danski rat i 1655. godine stajući na stranu Danske. Danska i Nizozemska odnose pobedu. Švedska je prisiljena na mir u Kopenhagenu 1670. godine. Francuska, koja sa De Vitom sklapa sporazum 1662. godine, priznaje snagu Nizozemske. Zaoštravaju se odnosi sa Engleskom. Borbe se vode u Zapadnoj Africi, severnoj Americi i Evropi. Čarls II traži mir koji je zaključen u Bredi 1667. godine i predstavlja kompromis. Nizozemska ustupa teritorije u Zapadnoj Africi i Novi Amsterdam (Njujork), a dobija Surinam.

"Ugroženi labud", slika Jana Aselijna, je alegorija na De Vita koji štiti svoju zemlju od njenih neprijatelja

Mir u Bredi zaoštrio je De Vitove odnose sa Lujem XIV. Luj napada južnu Nizozemsku ulazeći tako 1667. godine u rat sa Španijom (Devolucioni rat). Nizozemska pristupa trojnom sporazumu (1668), zajedno sa Engleskom i Švedskom. Kolber vodi antinizozemsku politiku i smeta mu nizozemski uspon. Restauracija Stjuarta dovela je do poboljšanja položaja Viljema III (inače, sestrića novog engleskog kralja). Opozvana je odluka o isključenju Viljema sa svih funkcija. Holandija 1667. godine ukida funkciju štatholdera i komandanta suvozemnih i pomorskih snaga dokumentom poznatim kao Večni edikt. To ne rešava ustavno pitanje u Nizozemskoj jer Holandiju nisu sledile ostale provincije. Uticaj De Vita opada od 1670. godine. Iste godine zaključen je tajni sporazum u Doveru između Engleske i Francuske o podeli Nizozemske. Rat izbija 1672. godine. Nizozemska nema armiju kojom bi se branila. Luj ulazi u Utreht. De Vit je ranjen od strane pristalica Oranskih i silazi sa političke scene. Većina gradova opoziva Večni edikt, te je Viljem vraćen na funkciju štatholdera i komandanta suvozemnih i pomorskih snaga. De Vit podnosi ostavku na funkciju velikog advokata, a ubrzo je ubijen u Hagu.

Smrt

Ubistvo braće De Vit, Pjeter Frits, 1672.

Narod je pozvao Vilijama III da preuzme Jan de Vitovo mesto dok su demonstrirali protiv njega. De Vitov brat, Kornelije, uhapšen je zbog izdaje i zavere protiv Vilijama III. Nakon što je bio podvrgnut mučenju, Kornelije je uhapšen. Davši ostavku 4. avgusta 1672. godine, Jan de Vit je otišao u posetu svom bratu u zatvor u Hagu. Ono što de Vit nije znao je da ga organizovana rulja, znajući da posećuje svog brata, čeka prikrivena. Francuski pisac Aleksandar Dima opisao je ovaj događaj u Crnom tulipanu:

„ Svaki od zločinaca, ohrabren njegovim [Janovim] padom, želeo je da puca u njega ili ga udari čekićem, ili da ga ubode nožem ili mačem... Svako je želeo da izvuče kap krvi od palog junaka i otkine komadić njegove odeće. ”

Bez straže, gomila je upala u zatvor i odvukla braću. Tada ih je raskomadala. Dima o tome piše:

„ Nakon što su ih istukli i potpuno ogolili, rulja je njihova gola i krvava tela odvukla do istrebljene gibe, gde su ih krvnici vešali za noge.

Tada su došli najpodliji gadovi od svih, koji se nisu usudili da udare po živom mesu, nego su isekli mrtve na komade, a zatim su krenuli po gradu i prodavali male kriške tela Jana i Kornelija.

”

Iako tačni detalji nisu potvrđeni, opšte je prihvaćeno da su ubistva u najmanju ruku bila divljačka. Govorilo se da su Holanđani zapravo pojeli de Vita nakon što su ga ubili, a jedna verzija čak tvrdi da je jedan član mafije pojeo njegovu očnu jabučicu. Na kraju, novi vladar, Vilijam III, nije učinio ništa da kazni kolovođe rulje.

Danas u Holandiji postoje tri statue Jana de Vita, sve izgrađene u dvadesetom veku.

Nasleđe

Linč braće De Vit prikazan je dramatičnim intenzitetom u prva četiri poglavlja Crnog tulipana, istorijskog romana Alekandra Dime, prvi put 1850. godine, i ovaj događaj ima implikacije na celu liniju radnje knjige. U svoje vreme, knjiga je pomogla da ovu tragediju upozna francuska čitalačka publika (i čitalačka publika u drugim zemljama na čije je jezike knjiga prevedena) koji su inače bili neinformisani o holandskoj istoriji.

Važna uloga De Vita u holandskoj politici i njegovom ubistvu bila je predmet filma Michiel de Ruyter iz 2015. godine, pod nazivom The Admiral u engleskoj verziji.

Trenutno je jedan holandski ratni brod nazvan po HNLMS Johan de Witt (L801).

Literatura

• Živojinović, Dragoljub (2000). Uspon Evrope (1450-1789) (IV izd.). Beograd. ISBN 978-86-355-0446-9.