Хаг
| Хаг хол. Den Haag |
|||
|---|---|---|---|
|
|
|||
| Основни подаци | |||
| Држава | |||
| Провинција | Јужна Холандија | ||
| Становништво | |||
| Становништво (2008) | 475.932 (процена) | ||
| Положај | |||
| Координате | |||
| Површина | 98,2 km² | ||
| Остали подаци | |||
Хаг (хол. Den Haag или 's-Gravenhage) је административни центар Холандије. Захвата површину од око 100 km², и има око 474.000 становника. Трећи је град по величини у држави и у њему се налази седиште холандске владе. Такође у Хагу се налазе зграде горњег и доњег дома парламента као и канцеларија краљице Беатрис. Такође све амбасаде и разне организације налазе се у овом граду но ипак према холандском уставу главни град је Амстердам.
Хаг је седиште више међународних организација:
- Међународни суд правде у Палати Мира
- Међународни трибунал за ратне злочине почињене на тлу бивше Југославије
- Међународни кривични суд
- Организација за сузбијање хемијског оружја
Град је 1248. основао Виљем II Холандски.
Градски живот је усредоточен око Хофвијвера и Биненхофа, гдје је смештен парламент.
Хаг је највећи холандски град на обали Северног мора. Градско подручје обухвата два приобална градића: главно обално одмаралиште Шевенинген у северозападном дијелу града је омиљено одредиште за туристе и излазак младих. Шевенинген је најпосећеније приобално место у Бенелуксу с 10 милиона посетилаца годишње. Вероватно га због тог разлога многи, чак и Холанђани, погрешно сматрају одвојеним градом иако је заправо један од осам хашких округа, стадсделена.
Друго приобално одмаралиште Хага је Кијкдуин, на југозападу. Много је мањи и привлачи углавном домаће становништво.
Бивша холандска колонија Холандска источна Индија ("Nederlands-Indiё", данас Индонезија) оставила је свој траг у Хагу. Бројне су улице назване по местима Холандске источне Индије, a у граду живи велика „индијска“ ("Indische(e)" или "Indo"), заправо мешано холандско-индонезијска заједница. Од 1949. и губитка поседа, међу овим становницима задржао се за Хаг надимак 'Удовица "Indiё"'. Једна од карактеристика Хага су широке и дуге улице у старијим деловима града. Куће су обично ниске, с највише три спрата, и прилично елегантне. Градски план је просторнији него у другим холандским градовима, a у граду готово уопште нема канала јер су сви крајем 19. века исушени.
У Хагу се налазе неке од најбогатијих и најсиромашнијих четврти Холандије. Богатија подручја углавном су смештена западно од Лаан ван Меердервоорта. Сиромашнија се налазе у јужним и источним деловима града. Ова се подела одразила и у локалном нагласку: за богатије грађане се често користи назив "Hagenaars" (Хагенари), a њихов говор назива се „бекакт“, за разлику од скупине "Hagenezen" (Хагенези), који говоре „плат Хагс“. Међу овим друштвеним групама нема пуно комуникације.
Становништво [уреди]
Према процени, у граду је 2008. живело 441.094 становника.
| 1980. | 1990. | 2000. | 2008. |
|---|---|---|---|
| 456.886[1] | 441.506[1] | 441.094[1] | 475.932[1] |
Референце [уреди]
- ^ а б в г „NETHERLANDS: Major Municipalities“. City Population Приступљено 11. 11. 2012.
Спољашње везе [уреди]