Хаг

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хаг
хол. Den Haag

Het Plein 2012.jpg
Трг у центру Хага

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Холандија Краљевина Холандија
Конститутивна држава Холандија Холандија
Провинција Јужна Холандија
Становништво
Становништво (2008) 475.932 (процена)
Географске карактеристике
Координате 52°04′00″N 4°19′00″E / 52.083333, 4.316667
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Површина 98,2 км²
Хаг на мапи Холандије
{{{alt}}}
Хаг
Хаг на мапи Холандије
Остали подаци

Хаг (хол. Den Haag или 's-Gravenhage) је административни центар Холандије. Захвата површину од око 100 km², и има око 474.000 становника. Трећи је град по величини у држави и у њему се налази седиште холандске владе. Такође у Хагу се налазе зграде горњег и доњег дома парламента као и канцеларија краљице Беатрис. Такође све амбасаде и разне организације налазе се у овом граду но ипак према холандском уставу главни град је Амстердам.

Хаг је седиште више међународних организација:

Град је 1248. основао Виљем II Холандски.

Градски живот је усредоточен око Хофвијвера и Биненхофа, гдје је смештен парламент.

Хаг је највећи холандски град на обали Северног мора. Градско подручје обухвата два приобална градића: главно обално одмаралиште Схевенинген у северозападном дијелу града је омиљено одредиште за туристе и излазак младих. Схевенинген је најпосећеније приобално место у Бенелуксу с 10 милиона посетилаца годишње. Вероватно га због тог разлога многи, чак и Холанђани, погрешно сматрају одвојеним градом иако је заправо један од осам хашких округа, стадсделена.

Друго приобално одмаралиште Хага је Кијкдуин, на југозападу. Много је мањи и привлачи углавном домаће становништво.

Бивша холандска колонија Холандска источна Индија ("Nederlands-Indiё", данас Индонезија) оставила је свој траг у Хагу. Бројне су улице назване по местима Холандске источне Индије, a у граду живи велика „индијска“ ("Indische(e)" или "Indo"), заправо мешано холандско-индонезијска заједница. Од 1949. и губитка поседа, међу овим становницима задржао се за Хаг надимак 'Удовица "Indiё"'. Једна од карактеристика Хага су широке и дуге улице у старијим деловима града. Куће су обично ниске, с највише три спрата, и прилично елегантне. Градски план је просторнији него у другим холандским градовима, a у граду готово уопште нема канала јер су сви крајем 19. века исушени.

У Хагу се налазе неке од најбогатијих и најсиромашнијих четврти Холандије. Богатија подручја углавном су смештена западно од Лаан ван Меердервоорта. Сиромашнија се налазе у јужним и источним деловима града. Ова се подела одразила и у локалном нагласку: за богатије грађане се често користи назив "Hagenaars" (Хагенари), a њихов говор назива се „бекакт“, за разлику од скупине "Hagenezen" (Хагенези), који говоре „плат Хагс“. Међу овим друштвеним групама нема пуно комуникације.

Становништво[уреди]

Према процени, у граду је 2008. живело 441.094 становника.

Кретање броја становника
1980. 1990. 2000. 2008.
456.886[1] 441.506[1] 441.094[1] 475.932[1]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в г „NETHERLANDS: Major Municipalities“. City Population Приступљено 11. 11. 2012.. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

title=Википутовања

Википутовања имају више информација на вези: