Холандија
Координате: 51°-53° СГ Ш, 3°-7° ИГД
| Холандија Nederland |
||
|---|---|---|
| крилатица: Издржаћу Je Maintiendrai/Ik zal handhaven |
||
| Химна Het Wilhelmus |
||
.svg) |
||
| Главни град | Амстердам | |
| Службени језик | холандски | |
| - Краљ | Вилем-Александер | |
| - Председник владе | Марк Руте | |
| Независност: | 1648. | |
| Површина | ||
| - Укупно | 41.848 km² (135) | |
| - Вода (%) | 18,4 | |
| Становништво | ||
| - 2011. | 16.675.300 (61) | |
| - Густина | 401,6/km² | |
| Валута | Евро ¹ амерички долар² |
|
| Временска зона | UTC +1, +2 (CET, CEST) | |
| Интернет домен | .nl | |
| Позивни број | +31 |
|
| ¹ Пре 2002. холандски гулден ² У специјалним општинама БЕС острва. |
||
Холандија или Низоземска (хол. Nederland, фриз. Nederlân) је једна од четири конститутивне државе Краљевине Холандије (остале три су: Аруба, Курасао и Свети Мартин). Налази се на западу Европе, на југу се граничи са Белгијом, на истоку са Немачком, док на западу и северу има излаз на Северно море.
Држава Холандија се састоји из 12 провинција у тзв. Европској Холандији, а након расформирања Холандских Антила, у њеном саставу су и три специјалне општине у тзв. Карипској Холандији — Бонер, Саба и Свети Еустахије.
Садржај |
Име[уреди]
У неким језицима ова држава се назива „ниска земља“ — „Низоземска“, „Недерланд“ (холандски, француски, хрватски, шпански, руски, чешки), али се колоквијално често назива и Холандија. У другим језицима (српски, пољски, румунски, грчки, мађарски, турски), скоро искључиво се користи назив Холандија. Изворно, Холандија је име само две централне провинције.
Географија[уреди]
 |
За више информација погледајте чланак Географија Холандије |
Положај[уреди]
 |
Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири. Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење. |
Геологија и рељеф[уреди]
|
Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири. Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење. |
Око половине територије Холандије се налази испод једног метра надморске висине, а око четвртине је испод нивоа мора. Ове површине се од поплава бране системом канала чија је укупна дужина већа од 3.000 километара. Највиши врх континенталне Холандије, Валсерберг (322,5 метара) налази се на крајњем југу земље. Од њега је виши врх на карипском острву Саба, висок 877 метара.
Делови Холандије, као на пример цела провинција Флеволанд, настали су исушивањем делова мора. Ове површине се називају полдери. Око петина територије Холандије је под водом, од чега највећи део представља језеро Ејселмер (IJsselmeer). Ејселмер је остатак некадашњег залива Северног мора који је 1932. одвојен насипом дугим 29 км.
Воде[уреди]
|
Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири. Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење. |
Најважније реке Холандије су Рајна, њен рукавац Вал и река Мас. Ове реке теку са истока према Северном мору и деле државу на северни и јужни део.
Флора и фауна[уреди]
|
Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири. Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење. |
Земљиште[уреди]
|
Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири. Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење. |
Клима[уреди]
|
Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири. Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење. |
Холандија има умерену приморску климу са топлим летима и умереним зимама.
Историја[уреди]
|
За више информација погледајте чланак Историја Холандије |
Холандија представља први историјски пример државе настале буржоаском револуцијом против апсолутистичке власти. Карактер Холандске револуције у 16. веку је био како буржоаски, тако и верски и национални.
Узрок револуције лежи у намерама шпанског краља Филипа II да укине аутономију провинција, наметне нове порезе и искорени протестантизам. Седам низоземских провинција су 1579. склопиле споразум о Утрехтској унији (Холандска република). За вођу Уније у рату против Шпаније именован је Виљем Орански. Осамдесетогодишњи рат (1568—1648) окончан је Вестфалским уговором и признањем независности Уједињених провинција Низоземске (Холандија).
Новостворена република имала је федералистичко уређење са обележјима конфедерализма. Холандија се у 17. веку (Златно доба Холандије) истакла као прворазредна сила у морепловству, трговини и економији. Тада је настало Холандско колонијално царство. Уз економски прогрес у Холандији дошло је и до процвата културе и науке.
Ратови Луја XIV и успон британске економске и поморске империје довели су до опадања холандске моћи.
Током 1795. Холандија је као Батавијска република постала вазална република са републиканским уређењем по узору на француско уређење. Била је централизована унитарна држава и донесен је закон о правима човека и грађанина. Републиканско уређење трајало је до 1806. када је Холандија постала монархија као вазална краљевина намењена Наполеоновоме брату Лују Бонапарти као краљу. Током 1810. потпуно је анектирана у састав Француске. Касније 1815. створена је Краљевина Холандија најпре под влашћу династије Орање-Насау. Провинције су постале административни региони, уместо федералних јединица. Краљевина Уједињене Низоземске је поред Холандије у свој састав укључила и Јужну Низоземску (данас Белгија и Луксембург), али се 1830. Белгија осамосталила.
У Другом светском рату Холандију је окупирала нацистичка Немачка. Посебно је трауматично било бомбардовање Ротердама 1940, холокауст над Јеврејима, и глад током зиме 1944—1945.
После рата Холандија је дала независност својим колонијама, Индонезији и Суринаму.
Холандија је 1952. била једна од земаља оснивача Европске заједнице за угаљ и челик, која је временом прерасла у Европску унију.
Провинције[уреди]
У почетку, 1579, Холандија је била унија седам провинција. Касније су се унији придружиле провинције Северни Брабант и Лимбург. Дренте је признат за посебну провинцију 1839, а доминантна провинција Холандија је 1840. подељена на северну и јужну. Најмлађа провинција Флеволанд формирана је 1986.
Од 1. јануара 1986, Холандија је подељена на 12 провинција.
| # | Провинција | Главни град | Површина у km² | Становништво |
|---|---|---|---|---|
| 1 | Дренте | Асен | 2.756,97 | 481.254 |
| 2 | Флеволанд (од 1986.) | Лелистад | 2.338,07 | 351.680 |
| 3 | Фризија | Леуварден | 5.723,95 | 639.787 |
| 4 | Хелдерланд | Арнем | 5.154,59 | 1.960.422 |
| 5 | Гронинген | Гронинген | 2.797,48 | 572.997 |
| 6 | Лимбург | Мастрихт | 2.023,85 | 1.141.889 |
| 7 | Северни Брабант | Хертохенбос | 5.098,88 | 2.400.198 |
| 8 | Северна Холандија | Харлем | 4.236,67 | 2.573.120 |
| 9 | Оверејсел | Зволе | 3.438,90 | 1.100.677 |
| 10 | Јужна Холандија | Хаг | 3.478,07 | 3.439.982 |
| 11 | Утрехт | Утрехт | 1.462,51 | 1.152.218 |
| 12 | Зеланд | Миделбург | 2.519,27 | 378.348 |
Од 10. октобра 2010, у саставу Холандије налазе се и три специјалне општине (БЕС острва).
| # | Провинција | Главни град | Површина у km² | Становништво |
|---|---|---|---|---|
| 1 | Бонер | Кралендајк | 288 | 15.414 |
| 2 | Свети Еустахије | Орањестад | 21 | 3.300 |
| 3 | Саба | Ботом | 13 | 2.000 |
Становништво[уреди]
Са 484 становника по km2, Холандија је једна од најгушће насељених земаља на свету (упореди: Србија 106, Кина 135, Монако 16.923, Намибија 2,4) [1]. Јуна 2006. број становника Холандије био је 16.336.000, од којих половина живи у најгушће насељеном западу земље.
Холанђани су по статистикама један од највиших народа на свету, са просечном висином од 1,81 m за мушкарце и 1,68 m за жене.[2]
Становништво Холандије обухвата припаднике нација из целог света. Холанђани чине 80,6% популације. Највише дошљака потиче из Немачке (2,4%) и Белгије (0,7%), затим из бивших колонија Индонезије (2,4%) и Суринама (2%), и најзад Марока (2%) и Турске (2,2%).
Језици[уреди]
Холандски језик је званични језик, иако ово није регулисано законом. У провинцији Фризији користи се и фризијски језик. Локални дијалекти холандског се често преплићу са сродним дијалектима немачког језика.
У прекоморским територијама Холандије у Карибима, поред холандског, званични су језици папјаменто и енглески.
Холанђани имају јаку традицију учења страних језика. 87% становништва говори енглески језик, 55-60% зна немачки, а 25% француски.
Религије[уреди]
.jpg)
По религијској припадности, становништво Холандије се опредељује:
- 30% католика
- 20% протестаната
- 9% остале религије (5,8% ислам, 0,6% хиндуизам, будизам, јудаизам и друге)
- 41% атеиста
Мање од 20% људи редовно посећује цркву.[3]
До 1960их, већина становништва је припадала протестантској вероисповести (55-60%), углавном калвинизму. Највећи број осталих верника је припадао католичанству (до 40%). Север и запад земље су традиционално наклоњени протестантизму, док југ и исток углавном насељавају римокатолици.
Толеранција[уреди]
Холандија је друштво које је веома либерално и толерантно, у шта спада и „мека“ примена неких закона (хол. Gedoogbeleid).[тражи се извор од 03. 2011.] Ово се односи на легализовану проституцију и еутаназију, могућност коришћења лаких дрога, као и једнака права хомосексуалних парова.
У последње време ојачале су политичке снаге које се супротстављају мултикултуралности, исламу и Европској унији, иако пропагирају либерализам (види: Партија за слободу).
Култура[уреди]
|
За више информација погледајте чланак Холандска култура |
Наука[уреди]
Од свог настанка, холандско друштво је релативно толерантно према различитим религијама и мишљењима. Често је служила као уточиште за научнике и филозофе, попут Ренеа Декарта, Габријела Фаренхајта и Џона Лока. Најпознатији домаћи филозофи су Еразмо Ротердамски и Барух Спиноза.
Најстарији холандски универзитет основан је 1575. у Лајдену.
Физичар, математичар и астроном Кристијан Хајгенс открио је Сатурнов месец Титан, пројектовао сат са клатном и развио таласну теорију светлости. Холанђанин Антони ван Левенхук је проналазач микроскопа. У 19. веку Хендрик Лоренц је развио електромагнетну теорију светлости.
Уметност[уреди]
Доба највећег благостања Холандске републике у 17. веку пратила су изузетна достигнућа у култури, нарочито сликарству. Ово доба се назива „Златно доба Холандије“. Најзначајнији сликари тог периода су Рембрант ван Ријн, Јоханес Вермер и Франс Халс. У сликарству се јављају теме карактеристичне за холандско грађанско друштво: појединачни и групни портрети, мртва природа, пејзажи, историјске композиције и жанр сцене.
У граду Делфту у то време је почела производња плаво-белог Делфтског порцелана који је стекао велику популарност у Европи.
Златном добу припада и драмски књижевник Јост ван ден Вондел.
Знаменити холандски уметници у 19. и 20. веку били су сликар Винсент ван Гог, сликар и дизајнер Пит Мондријан и графичар Морис Есхер.
Празници[уреди]
Омиљени празници у Холандији су 30. април - Дан краљице (када се обележава рођендан Краљице Јулијане) и 6. децембар - Свети Никола.
Политика[уреди]
Краљевина Холандија је држава парламентарне демократије и уставна монархија. Краљ је владар државе и представља државу. Извршну власт има Савет министара Краљевине Холандије, који је одговоран Другом дому за послове владе. Председника и премијера именује краљ. Држава је подељена на 12 провинција, а границе међу њима одређује парламент. Извршни орган провинције је краљев намесник. Судску власт има врховни суд. Бирачко право имају сви холандски држављани старији од 18 година, а пасивно старији од 21 године. Од 30. априла 1980. на престолу је краљица Беатрикс Армгард из куће Орање−Насау. Престо се равноправно наслеђује по мушкој и женској линији према наследном реду. Холандија има дводомни парламент: горњи дом има 75 а доњи 150 чланова. Седиште парламента је у Хагу. Законски предлози морају бити усвојени у оба дома и мора их прихватити краљица.
Краљевина се састоји од држава Холандије, Арубе, Курасаа и Светог Мартина — при чему су све четири равноправне.
Главни град[уреди]
Холандија нема јединствен главни град. Седиште владе и краља се налазе у Хагу, као и већина амбасада, али по уставу владар полаже заклетву у Амстердаму.
Референце[уреди]
- ^ Der Fischer Weltalmanach 2006. Zahlen, Daten, Fakten. Fischer Taschenbuch Verlag, Frankfurt am Main 2005, ISBN 3-596-72006-0; S. 334,117,126,321,325
- ^ „Reported health and lifestyle“. Centraal Bureau voor de Statistiek Приступљено 28. 08. 2007.
- ^ Becker, Jos and Joep de Hart (2006) (на Dutch). Godsdienstige veranderingen in Nederland. Sociaal en Cultureel Planbureau. ISBN 9037702597. OCLC 84601762.
Спољашње везе[уреди]
.svg){kind=small}
- Званични портал Холандије
- Влада Холандије
- Министарство спољних послова
- Статистика
- Званична туристичка презентација
|
||||||||||||||||
|
||||||||||||||
