Холандија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Координате: 51°-53° СГ Ш, 3°-7° ИГД

Холандија или Низоземска (хол. Nederland, фризијски Nederlân) је западноевропска држава која се граничи на југу са Белгијом, на истоку са Немачком, док на западу и северу има излаз на Северно море. Њен европски део је парламентарна демократија, која заједно са острвима Холандски Антили и Аруба чине уставну Краљевину Холандију.

Ова држава је позната у свету по изузетној либералности и грађанским слободама, као и туристички атрактивном граду Амстердаму.

Држава Холандија се састоји из 12 провинција. Изворно, Холандија је име само две централне провинције.

У неким језицима ова држава се назива „Ниска земља“, „Низоземска“, „Недерланд“ (француски, хрватски, шпански, руски, енглески), али се колоквијално често помиње као Холандија. У другим језицима (српски, румунски, грчки, мађарски, турски), скоро искључиво се користи назив Холандија.

Садржај 1 Историја 2 Географија 2.1 Провинције 3 Становништво 3.1 Језици 3.2 Религије 3.3 Толеранција 4 Култура 4.1 Наука 4.2 Уметност 4.3 Празници 5 Политика 6 Главни град 7 Референце

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Холандије

Холандија представља први историјски пример државе настале буржоаском револуцијом против апсолутистичке власти. Карактер Холандске револуције у 16. веку је био како буржоаски, тако и верски и национални.

Узрок револуције лежи у намерама шпанског краља Филипа II да укине аутономију провинција, наметне нове порезе и искорени протестантизам. Седам низоземских провинција су 1579. склопиле споразум о Утрехтској унији (Холандска република). Као вођа Уније у рату против Шпаније наметнуо се Виљем Орански. Осамдесетогодишњи рат (1568–1648) окончан је Вестфалским уговором и признањем независности Уједињених провинција Низоземске (Холандија).

Новостворена република имала је федералистичко уређење са обележјима конфедерализма. Холандија се у 17. веку (Златно доба Холандије) истакла као прворазредна сила у морепловству, трговини и економији. Тада је настало Холандско колонијално царство. Уз економски прогрес у Холандији је дошло до процвата културе и науке.

Ратови Луја XIV и успон британске економске и поморске империје довели су до опадања холандске моћи.

Републиканско уређење трајало је до 1815. када је Холандија постала монархија под влашћу династије Орање-Насау. Провинције су постале административни региони, уместо федералних јединица. Краљевина Уједињене Низоземске је поред Холандије у свој састав укључила и Јужну Низоземску (данас Белгија и Луксембург), али се 1830. Белгија отцепила.

У Другом светском рату Холандију је окупирала нацистичка Немачка. Посебно је трауматично било бомбардовање Ротердама 1940, и глад током зиме 1944—1945.

После рата, Холандија је дала независност својим колонијама Индонезији и Суринаму.

Холандија је 1952. била једна од земаља оснивача Европске уније за угаљ и челик, која је временом прерасла у Европску унију.

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Холандије

Око половина територије Холандије се налази испод једног метра надморске висине, а око четвртине је испод нивоа мора. Ове површине се од поплава бране системом канала чија је укупна дужина већа од 3.000 километара. Највиши врх Холандије Валсерберг (322,5 метара) налази се на крајњем југу земље. Највиши врх Краљевине Холандије је на карипском острву Саба, и висок је 877 метара.

Делови Холандије, као на пример цела провинција Флеволанд, настали су исушивањем делова мора. Ове површине се називају полдери. Око петина територије Холандије је под водом, од чега највећи део представља језеро Ејселмер (IJsselmeer). Ејселмер је остатак некадашњег залива Северног мора који је 1932. одвојен насипом дугим 29 km.

Најважније реке Холандије су Рајна, њен рукавац Вал и река Мас. Ове реке теку са истока према Северном мору и деле државу на северни и јужни део.

Холандија има умерену приморску климу са хладним летима и умереним зимама.

[уреди] Провинције

У почетку, 1579, Холандија је била унија седам провинција. Касније су се унији придружиле провинције Северни Брабант и Лимбург. Дренте је признат за посебну провинцију 1839, а доминантна провинција Холандија је 1840. подељена на северну и јужну. Најмлађа провинција Флеволанд је формирана 1986.

Од 1. јануара 1986, Холандија је подељена на 12 провинција.

#	Провинција	Главни град	Површина у km²	Становништво
1	Дренте	Асен	2.756,97	481.254
2	Флеволанд (од 1986.)	Лелистад	2.338,07	351.680
3	Фризија	Леуварден	5.723,95	639.787
4	Хелдерланд	Арнем	5.154,59	1.960.422
5	Хронинген	Хронинген	2.797,48	572.997
6	Лимбург	Мастрихт	2.023,85	1.141.889
7	Северни Брабант	Хертохенбос	5.098,88	2.400.198
8	Северна Холандија	Харлем	4.236,67	2.573.120
9	Оверејсел	Зволе	3.438,90	1.100.677
10	Јужна Холандија	Хаг	3.478,07	3.439.982
11	Утрехт	Утрехт	1.462,51	1.152.218
12	Зеланд	Миделбург	2.519,27	378.348

[уреди] Становништво

Са 484 становника по километру квадратном, Холандија је једна од најгушће насељених земаља на свету (упореди: Србија 106, Кина 135, Монако 16.923, Намибија 2,4) ^[1]. Јуна 2006. број становника Холандије био је 16.336.000, од којих половина живи у најгушће насељеном западу земље.

Холанђани су по статистикама један од највиших народа на свету, са просечном висином од 1,81 m за мушкарце и 1,68 m за жене.^[2]

Становништво Холандије обухвата припаднике нација из целог света. Холанђани чине 80,6% популације. Највише дошљака потиче из Немачке (2,4%) и Белгије (0,7%), затим из бивших колонија Индонезије (2,4%) и Суринама (2%), и најзад Марока (2%) и Турске (2,2%).

[уреди] Језици

Холандски језик је званични језик, иако ово није регулисано законом. У провинцији Фризији користи се и фризијски језик. Локални дијалекти холандског се често преплићу са сродним дијалектима немачког језика.

У прекоморским територијама Холандије (у Карибима), поред холандског, званични су језици папјаменто или енглески.

Холанђани имају јаку традицију учења страних језика. Око 85% становништва говори енглески језик, 55-60% зна немачки, а 25% француски.

[уреди] Религије

По религијској припадности, становништво Холандије се опредељује:

• 30% католика
• 20% протестаната
• 9% остале религије (5,8% ислам, 0,6% хиндуизам, будизам, јудаизам и друге)
• 41% атеиста

Мање од 20% људи редовно посећује цркву.^[3]

До 1960их, већина становништва је припадала протестантској вероисповести (55-60%), углавном калвинизму. Највећи број осталих верника је припадао католичанству (до 40%). Север и запад земље су традиционално наклоњени протестантизму, док југ и исток углавном насељавају римокатолици.

[уреди] Толеранција

Холандија је држава која је културно веома толерантна. Ово се односи на легализовану проституцију и еутаназију, могућност коришћења лаких дрога, као и једнака права хомосексуалних парова.

[уреди] Култура

За више информација погледајте Холандска култура

[уреди] Наука

Од свог настанка, холандско друштво је релативно толерантно према различитим религијама и мишљењима. Често је служила као уточиште за научнике и филозофе, попут Ренеа Декарта и Џона Лока. Најпознатији домаћи филозофи су Еразмо Ротердамски и Барух Спиноза.

Најстарији холандски универзитет основан је 1575. у Лајдену.

Физичар, математичар и астроном Кристијан Хајгенс открио је Сатурнов месец Титан, пројектовао сат са клатном и развио таласну теорију светлости. Холанђанин Антони ван Левенхук је проналазач микроскопа. У 20. веку, Хендрик Лоренц је развио електромагнетну теорију светлости.

[уреди] Уметност

Доба највећег благостања Холандске републике у 17. веку пратила су изузетна достигнућа у култури, нарочито сликарству. Ово доба се назива „Златно доба Холандије“. Најзначајнији сликари тог периода су Рембрант ван Ријн, Јоханес Вермер и Франс Халс. У сликарству се јављају теме карактеристичне за холандско грађанско друштво: појединачни и групни портрети, мртва природа, пејзажи, историјске композиције и жанр сцене.

У граду Делфту у то време је почела производња плаво-белог Делфтског порцелана који је стекао велику популарност у Европи.

Златном добу припада и драмски књижевник Јост ван ден Вондел.

Знаменити холандски уметници у 19. и 20. веку били су сликар Винсент ван Гог, сликар и дизајнер Пит Мондријан и графичар Морис Ешер.

[уреди] Празници

Омиљени празник у Холандији је Свети Никола (хол. Sinterklaasavond). То је породични празник у коме највише уживају деца, јер им се тада деле поклони.

[уреди] Политика

Краљевина Холандија је држава парламентарне демократије и уставна монархија. Краљ је владар државе и представља државу. Извршну власт има Савјет министара Краљевине Холандије, који је одговоран Другом дому за послове владе. Председника и министра именује краљ. Држава је подељена на 12 провинција, а границе међу њима одређује парламент. Извршни орган провинције је краљев намесник. Судску власт има врховни суд. Краљевина се састоји од Холандије, Арубе и Холандских Антила — сва три дела су равноправна. Бирачко право имају сви холандски држављани старији од 18 година, а пасивно старији од 21 године. Од 31. априла 1980. на престолу је краљица Беатрикс Армгард из куће Орање−Насау. Престо се равноправно наслеђује по мушкој и женској линији према наследном реду. Холандија има дводомни парламент: горњи дом има 75 а доњи 150 чланова. Седиште парламента је у Хагу. Законски предлози морају бити усвојени у оба дома и мора их прихватити краљица.

[уреди] Главни град

Холандија нема јединствен главни град. Седиште владе и краља се налазе у Хагу, као и већина амбасада, али по уставу владар полаже заклетву у Амстердаму.

[уреди] Референце