Jason (prvosveštenik)

Jason je bio jevrejski prvosveštenik od 175. p. n. e. do 172. p. n. e. Prvi je prvosveštenik, koji je počeo da helenizira Jevreje. Na mesto prvosvešenika došao je nudeći Antiohu IV Epifanu deo blaga iz jerusalimskoga hrama. Smenio ga je predstavnik još radikalnije struje heleniziranih Jevreja.

Porodica prvosveštenika[uredi | uredi izvor]

Potiče iz porodice Onijada, koja je davala jevrejske prvosveštenike. Njegov otac Simon II bio je prvosveštenik, a na tom mestu nasledio ga je Jasonov brat Onija III, koji se poput drugih nije predavao helenizmu. Sa Onijom se posvađao Simon Benijamin, nastojnik hrama u Jerusalimu. Simon je prijavio da je jerusalimski hram prepun novca i da bi seleukidski kralj mogao da uzme taj novac. Kralj Seleuk IV Filopator je trebalo da plati ratnu odštetu Rimu, pa je poslao Heliodora da odnese novac iz jerusalimskoga hrama. Međutim zbog Onijevoga otpora Heliodor nije uspeo da opljačka hram.

Jason postaje prvosveštenik[uredi | uredi izvor]

Među Jevrejima postojala je podela na helenizirane i na pravoverne Jevreje. Jason je za razliku od Onija bio predstavnik heleniziranih Jevreja. Seleukidski dvor nije nikad Oniji III zaboravio tu nekoperativnost. Kada je Antioh IV Epifan postao kralj tada je Jason odlučio da iskoristi nezadovoljstvo dvora Onijom, pa je obećao Antiohu 360 talanata iz riznice hrama, samo da njega postavi za prvosveštenika. Antioh IV Epifan mu je odobrio 175. p. n. e. da postane prvosveštenik. Prema Josifu Flaviju Onija je umro, pa je tek onda Jason postao prvosveštenik.

Helenizira Jevreje[uredi | uredi izvor]

Jason je tražio i dobio odobrenje od Antioha IV Epifana da prevodi Jevreje na grčke običaje i da osnuje gimnasij (stadion) i omladinski centar kraj hrama. Jason je na taj način počeo da helenizira Jevreje i odvaja ih od pravoverne jevrejske vere. Ukinuta su povlastice, koje su Jevreji dobili od Antioha III Velikoga, da se drže svojih zakona.

Menelaj nudi kralju više blaga kao zamenu za položaj[uredi | uredi izvor]

Iako je Jason bio privržen heleniziranim Jevrejima, ipak radikalnije helenističko krilo, tobijadi, delomičnno su sumnjali u njega, pa su nameravali da ga smene. Jason je poslao Menelaja, brata Simona Benijamina, da odnese kralju novac. Menelaj je ponudio kralju 300 talanata više od Jasona, pa ga je Antioh IV Epifan 172. p. n. e. imenovao za novoga jevrejskoga prvosveštenika. Jason je pobegao kod Amanita. Antioh je Menelaju kao pratnju dao Sostrata sa jednom jedinicom kiparskih vojnika, sa ciljem da suzbije sledbenike svrgnutoga prvosvešteniak Jasona. Menelaj je uzeo sveto zlatno posuđe iz hrama, ali onda je svrgnuti prvosveštenik Onija III optužio Menelaja da pljačka hram. Menelaj je nagovorio Andronika, kraljevoga zamenika, da ubije Oniju. Menelaj je nastavio da pljačka blago iz hrama, sve dok nije izbilo nasilje, u kome su mu ubili brata. Nekoliko članova jerusalimske geruzije optužilo je Menelaja, ali Antioh IV Epifan je umesto Menelaja osudio i pogubio nekoliko članova geruzije.

Jasonov pokušaj da ovlada Judejom[uredi | uredi izvor]

Ipak Jason nije odustao od polaganja prava na mesto prvosveštenika. Za vreme Šestoga sirijskoga rata dok je Antioh IV Epifan 168. p. n. e. učestvovao u drugom pohodu na Egipat stigla je glasina da je Antioh poginuo, pa se Jason vratio sa 1.000 vojnika i pokušao je da od Menelaja preotme vlast u Jerusalimu. Menelaj je pobegao u jerusalimsku tvrđavu, a Jason je jedno vreme vladao Jerusalimom. Nakon nekoga vremena Jason je bio prisiljen da napusti Jerusalim i pobegne najpre kod Amonićana, pa u Egipat i na kraju u Spartu.