Jonatan Apfus

Jonatan Apfus
Jonatan Apfus
Lični podaci
Datum smrti	143. p. n. e.
Porodica
Roditelji	Mattathias
Prethodnik	Judas Maccabaeus
Naslednik	Simon

Jonatan Apfus ili Jonatan Makavej (do 143. p. n. e.) je bio jevrejski prvosveštenik i vođa jevrejskih pobunjenika protiv Seleukidskoga carstva od 160. p. n. e. do 143. p. n. e. Njegov otac je započeo pobunu, koju je onda nastavio njegov brat Juda Makavej, a nakon Judine smrti Jonatan.

Makavejska pobuna[uredi | uredi izvor]

Jonatan Apfus je bio sin Matatije Hasmoneja, jevrejskoga sveštenika iz Modina. Najmlađi je od petorice Matatijinih sinova. Matatija je 167. p. n. e. zajedno sa svojim sinovima Judom Makavejem, Elezarom Avaranom, Simonom Tasijem, Jovanom Gadijem i Jonatanom Apfusom započeo Makavejsku pobunu protiv seleukidskoga kralja Antioha IV Epifana. Antioh je od 175. p. n. e. zabranjivao Jevrejima da obavljaju svoje verske obrede. Nakon Matatijine smrti 166. p. n. e. Juda Makavej je preuzeo vođstvo pobune prema poslednjoj želji svoga oca. Jonatan je pomagao svom bratu i uzeo je aktivno učešće u bitkama protiv seleukidske vojske. Iako je Juda bio najistaknutiji po hrabrosti, ni Jonatan nije odmakao daleko od njega.

Vođa jevrejske pobune[uredi | uredi izvor]

U bici kod Elase 161/160. p. n. e. pobedila je seleukidska vojska pod komandom Bakida. U toj bici poginuo je Juda Makavej, a onda je Jonatan Makavej izabran za novoga vrhovnoga vojskovođu jevrejskoga pokreta. Bakid je nakon pobede uspostavio garnizone, a za upravnike gradova postavio je helenizirane Jevreje. U to vreme u Judeji je nastala i velika glad. Jonatan je nakon izbora za vođu bio prisiljen da sa braćom pobegne u pustinju Tekoe. Bilo je to područje istočno od reke Jordan. Bakid ga je sledio sa vojskom. Jonatan je zbog toga poslao sav prtljag sa bratom Jovanom i nešto pratnje prema prijateljskim Arapima Nabatejcima, ali stradali su u zasedi i izgubili živote i prtljag. U međuvremenu Jonatan je bio prisiljen da se sukobi sa Bakidom tokom subote na reci Jordan. Tokom toga sukoba Jonatan umalo nije ubio Bakida u dvoboju. Ipak Jonatan je sa svojim pristalicama pobegao na drugu stranu Jordana, a Bakid ga nije dalje sledio.

Gerilski rat[uredi | uredi izvor]

Bakid se posvetio utvrđivanju gradova po Judeji. Utvrdio je Jerihon, Emaus, Veteron, Vetilj, Tamnatu, Faraton i Tefon. Jevrejska pobuna je bila ugušena. Bakid je kontrolisao Judeju bez ikakvih problema i ostavio je pacificiranu Judeju, a nemira nije bilo pune dve godine nakon njegovoga odlaska. Ipak Jonatan je nastavio sa svojim aktivnostima, posebno prema heleniziranim Jevrejima, pa su oni 158. p. n. e. tražili pomoć od Bakida. Bakid je ponovo došao sa velikom vojskom, ali Jonatan je uspešno vodio gerilski rat i izbegavao je direktan sukob sa velikim snagama, a neprijatelju je zadavao velike nevolje. Jonatan i Simon Tasi povukli su se u pustinju i utvrdili su se u Betvasiji, koju Bakid nije mogao da zauzme. Bakid je bio toliko frustriran i ljut da je navodno pobio nekoliko vođa heleniziranih Jevreja, koji su ga nagovorili da se upusti u uzaludan rat sa neuhvatljivim Jonatanom i njegovim gerilskim snagama. Bakid je bio prisiljen da sklopi mirovni sporazum sa Jonatanom i da razmeni zarobljenike. Posle toga povukao se iz Judeje. Jonatan se nakon toga smestio u Mahmasu, južno od Vetilja i počeo je da vlada Judejom, ali kao seleukidski vazal Judeje. Progonio je helenizirane Jevreje. Međutim oni su nastavili da kontrolišu Jerusalim.

Imenovan za prvosveštenika i stratega Judeje[uredi | uredi izvor]

Početak pobune Aleksandra Bala protiv Demetrija I Sotera 153/152. p. n. e. doprineo je važnosti Jonatana Makaveja i njegovoga pokreta, pa su obe strane počele da mu nude ustupke. Seleukidski kralj Demetrije I Soter mu je nudio kontrolu nad Jerusalimom, sa izuzetkom tvrđave Akre. Aleksandar Bala je 152. p. n. e. postavio Jonatana za prvosveštenika i poslao mu purpurni ogrtač. Jonatan Makavej je prihvatio savez sa Aleksandrom Balom i otada je učestvovao u ratu na strani Aleksandra. Pošto je Aleksandar Bala pobedio u građanskom ratu i postao kralj Jonatanu su potvrđene sve privilegije, koje je dobio. Helenistički Jevreji su pokušali da optuže Jonatana pred novim kraljem, ali Aleksandar im je zapretio da ne smeju da dižu optužbe protiv Jonatana, koga je imenovao strategom Judeje.

Rat sa Apolonijem[uredi | uredi izvor]

Kada se obnovio građanski rat između Aleksandra Bale i Demetrija II Nikatora 147. p. n. e. onda je satrap Koile-Sirije Apolonije izazvao Jonatana tražeći od njega da se odrekne autonomije i da se potpuno pokori. Jonatan i njegov brat Simon Tasi su sa 10.000 vojnika došli do Jope, koja mu se predala. Apolonije je sa 8.000 pešaka i 3.000 konjanika odmah došao do Azota, a u zasedi je sakrio 1.000 konjanika. Apolonije se nadao lakoj pobedi zbog velike nadmoćnosti u konjici. Apolonije nije išao da odmah odbrani Jopu, nego je navlačio Jonatana u ravnicu, gde je više do izražaja dolazila konjica. Međutim Jonatan i Simon pobedili su Apolonija u toj bici. Nakon poraza Apolonijeva vojska pobegla je u hram Dagon u Azotu, ali Jonatan je zauzeo Azot ( Ašod ), a nakon toga je spalio hram zajedno sa neprijateljima. Aleksandar Bala je nakon poraza njegovoga vojskovođe Apolonija tvrdio da je Apolonije taj rat započeo na svoju ruku, bez ovlaštenja. Jonatana je nagradio zlatnim dugmetom i dodelio mu je Ekron zajedno sa okolnom teritorijom. Stanovništvo Azota žalilo se Ptolemeju VI Filometoru zbog Jonatanovih postupaka, ali Ptolemej je ignorisao njihove žalbe, Jonatan je nakon toga kroz teritoriju, koju je kontrolisao proveo Ptolemeja, koji je dolazio da pomogne svom zetu Aleksandru Balu. Jonatan se nakon toga vratio u Jerusalim.

Sporazum sa Demetrijem II[uredi | uredi izvor]

U bici kod Antiohije 145. p. n. e. Aleksandar Bala je izgubio bitku protiv Ptolemeja, koji je ranije promenio strane. Ptolemej VI Filometor je bio teško ranjen. Aleksandar Bala je pobegao kod Arapa, ali ubili su ga članovi njegove garde, a ubrzo je preminuo i Ptolemej od posledica ranjavanja. Novi seleukidski kralj postao je Demetrije II Nikator i oženio se Ptolemejevom ćerkom Kleopatrom Teom. Jonatan nije bio u nikakvim obavezama prema novom kralju, pa je iskoristio priliku i počeo je da opseda Akru, seleukidsku tvrđavu u Jerusalimu. U tvrđavi su utočište našli mnogi helenizirani Jevreji. Demetrije II Nikator se pojavio u Ptolemaidi i tražio je od Jonatana da se sretnu i da obustavi opsadu tvrđave. Jonatan je novom kralju odnio bogate poklone, a Demetrije je ne samo potvrdio Jonatanu status prvosveštenika, nego mu je dao i tri samarićanske oblasti. Judeja je oslobođena poreza, a Jonatan je obustavio opsadu tvrđave Akre, koja je i dalje ostala pod seleukidskom kontrolom.

Demetrije mu obećava jerusalimsku tvrđavu[uredi | uredi izvor]

Ubrzo se pojavio novi pretendent na seleukidski tron. Radilo se o Antiohu VI, mladom sinu Aleksandra Bala i Kleopatre Teje. Imao je tek tri godine, ali isturio ga je vojskovođa Diodot Trifon, koji se uz pomoć deteta nameravo da stekne kontrolu nad Seleukidskim carstvom. Bila je to dobra prilika za Jonatana da od kralja traži još veće povlastice. Jonatan je od Demetrija tražio da mu preda tvrđavu u Akri. Demetrije II je Jonatanu predao tvrđavu, a Jonatan je zauzvrat Demetriju poslao 3.000 vojnika da mu pomognu da očuva vlast.

Uspešna osvajanja[uredi | uredi izvor]

Demetrije II Nikator se nije držao obećanja, pa je Jonatan promenio stranu, kada je Diodot Trifon zauzeo Antiohiju. Demetrije je pobegao u Kilikiju. Diodot Trifon i Antioh VI potvrdili su Jonatanu sva ranije stečena prava u Judeji, a osim toga imenovali su njegovoga brata Simona Tasija strategom Palestine. Jonatan i Simon su na taj način dobili zeleno svetlo za daljnja teritorijalna proširenja. Askalon im se predao, a Gazu su zauzeli. Jonatan se borio protiv Demetrijevih snaga u ravnici Hazor, a možda čak i u dolini Oronta. Simon je uspeo da zauzme Betsur.

Jonatanova smrt[uredi | uredi izvor]

Diodot Trifon je bio zabrinut jer je Jonatan previše ojačao. Sa vojskom je krenuo u Judeju, a Jonatana je zvao na dogovor i nagovorio ga je da raspusti svoju vojsku obećavajući mu Ptolemaidu i druge luke. Na prevaru ga je zarobio 143. p. n. e. u Ptolemaidi i pobio vojsku, koja ga je pratila. Koristeći Jonatana kao taoca Trifon je tražio razne ustupke od Simona Tasija. Tražio je da plati 100 talanata i da preda dva sina kao taoce. Međutim i nakon predaje novca Trifon je dao da se pogubi Jonatan.