Aerosolni generator
Aerosolni generator spada u mašine za rasturanje zaštitnih sredstava. Aerosolni generatori rade na principu dovođenja u vodi rastvorenih pesticida u vazdušnu struju koja se kreće velikom brzinom. Rastvor pesticida tu isparava, a po izbacivanju iz generatora, kondenzuju se u fine kapi koje prianjaju uz predmet koji se tretira (biljku). Domet aerosolnih generatora je do 40 m[1].
Princip rada[uredi | uredi izvor]
Tehnološki proces rada aerosolnih generatora sastoji se u tome što u cev za sagorevanje pumpa ubacuje benzin koji se pali svećicom i stvara užarenu gasnu smešu. Drugom pumpom u istu cev se ubacuje tečni hemijski preparat u raspršenom stanju. Vazduh, potreban za sagorevanje benzina i stvaranje vazdušne struje, ubacuje se kompresorom. Jaka vazdušna struja iz kompresora pojačava se eksplozijom benzina i zahvata raspršenu tečnost koja naglo isparava i usmerava se ka izlaznom delu cevi. Prečnik apliciranih kapi je 0,5 - 50 µm. Aerosolni gerneratori imaju pogonski motor od oko 10 kW koji pokreće pumpe za benzin i rastvor pesticida, kao i kompresor, a svećicu snabdeva električnim energijom[2].
Tipovi aerosolnih generatora[uredi | uredi izvor]
Generator može da bude ručni (manji), da se montira na kamion ili da bude priključno oruđe za traktor od koga dobija pogon preko priključnog vratila. Postoje i varijante bez užarene gasne smeše pri čemu raspršivanje rastvora pesticida vrši dizna, a vazdušnu struju obezbeđije kompresor[2].
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Grbić, M. (2010). Proizvodnja sadnog materijala – Tehnologija proizvodnje ukrasnih sadnica. Beograd: Univerzitet u Beogradu. ISBN 978-86-7299-174-1.
- ^ a b Mićić, J. & Milinković, I. (1991): Poljoprivredne mašine. Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Beograd