Машина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Bonsack's machine
Машина за роловање цигарета, патентирана 1881.
Ветрогенератори

Машина, строј или уређај је скуп делова повезаних у једну логичну целину с циљем извођења одређене операције. Операција је најнижи сегмент обраде, док је обрада један сегмент у технологији.[1]

Научна дефиниција машине је да је машина свака направа која преноси или претвара енергију, или направа за повећање вредности силе, измену правца деловања силе или повећања брзине којом се обавља неки рад. У свакодневном животу значење се усталило за направе, које имају најмање један помични део, а које помажу или изводе неки рад. Машине с једне стране захтевају један вид улазне енергије, да би на излазу дали неки други вид енергије, најчешће у облику механичког рада. Направе без покретних делова се називају алатима, а не машинама. Људи су употребљавали разне машине још пре него што су знали писати. Оне су им помагале у свакодневном животу смањујући количину силе потребне да обави неки рад.

Подела[уреди]

Машине се генерално могу поделити на основне или једноставне машине и на сложене или комплексне машине.

Једноставне машине[уреди]

Једноставне машине су у ствари разни алати или направе које су повећавале однос уложене и добијене силе. Они су омогућили човеку да обави радове који су захтевали снагу која је била већа од његове, тј. омогућили су искоришћавање снаге ветра, снаге воде, и снаге горивих материја.[2] Без њих био је незамислив напредак, а човек би још увек био на примитивном степену развоја. Једноставне направе су: стрма раван, точак и осовина, полуга.

Комплексне машине[уреди]

Комплексна машина се може дефинисати као спој две или више једноставне машине. Док је једноставна машина омогућила да се обави више разних радњи, комплексне машине су направљени с задатком да обављају тачно одређене послове.

Један од првих машинских механизама је систем два зупчаника различитих величина који се налазе у захвату. Окретање једног узрокује окретање другог зупчаника, али различитом брзином и различитом снагом. Уметањем ланца између два зупчаника добије се још мало сложенији механизам. Принцип рада два зупчаника и ланчаног преноса је исти, само што се ланчаним преносом повећава раздаљина осовина на којима се преноси сила. Како су зупчаници или ланчаници различите величине и различитог броја зубаца, тако су различите и њихове брзине окретања. Мањи зупчаник или ланчаник ће се окренути цели круг, а већи само део. Сила на осовини мањег зупчаника (ланчаника) ће бити мања од силе на већем, и то сразмерно односу промене брзине обртања. Додавањем зупчасте летве зупчаницима, претвара се кружно кретање осовине у праволинијско. Коришћењем зупчаника с косим озубљењем може се праволинијско кретање усмеравати по угловима. Овај принцип се употребљава код израде сатова, ванбродских мотора, код железница,...

Развој[уреди]

У својој историје људи су почели користити основне машинаеве врло рано, што им је омогућило да обаве рад за који је требала снага већа од снаге људских мишића. Даљи развој машинае био је условљен потребом за још већом снагом, или потребом да се одређена снага примењује дуже времена. Да би се то омогућило, употребљени су тада доступни и познати извори енергије. То је била енергија природних сила, тј. енергија ветра и воде. Примена ветрењача за натапање и друге намене и водених млинова на рекама, додатно је поспешила развој и олакшала живот. У седамнаестом веку започиње се с применом претварања енергије из угља и дрва у рад уз помоћ парних машина. Наставак је била израда мотора са унутрашњим сагоревање, електромотора,...

Референце[уреди]

  1. ^ J. J. Uicker, G. R. Pennock, and J. E. Shigley, 2003, Theory of Machines and Mechanisms, Oxford University Press, New York.
  2. ^ "Internal combustion engine", Concise Encyclopedia of Science and Technology, Third Edition, Sybil P. Parker, ed. McGraw-Hill, Inc., 1994, pp. 998 .

Спољашње везе[уреди]


Литература[уреди]

  • Erik Oberg, Franklin D. Jones, Holbrook L. Horton, and Henry H. Ryffel (2000). ed. Christopher J. McCauley, Riccardo Heald, and Muhammed Iqbal Hussain. ed. Machinery's Handbook (26th edition ed.). New York: Industrial Press Inc.. ISBN 0-8311-2635-3. 
  • Franz Reuleaux; (trans. and annotated by A. B. W. Kennedy) (1876). The Kinematics of Machinery. New York: reprinted by Dover (1963). 
  • J. J. Uicker, G. R. Pennock and J. E. Schigley (2003). Theory of Machines and Mechanisms. New York: Oxford University Press.