Aker
| Aker napisano hijeroglifima | |||||||
ili
|
Aker je bio drevna egipatska personifikacija horizonta, bog zemlje i podzemnog sveta, za koga se veruje da čuva istočni i zapadni horizont.[1]
Opis[uredi | uredi izvor]
Aker je prvi put prikazan kao torzo ležećeg lava, sa široko otvorenim ustima. Kasnije je prikazan kao dva spojena ležeća torza lava, leđa uz leđa.[2]
Od Srednjeg kraljevstva pa nadalje, Aker se pojavljuje kao par lavova blizanaca, jedan po imenu Duaj (što znači „juče“), a drugi Sefer (što znači „sutra“). Aker je tako često nazivan "Onaj koji gleda napred i iza". Kada je prikazan kao lavovski par, hijeroglifski znak za "horizont" (dve spojene planine) i sunčev disk stavljeni su između lavova.[3]
U kasnijim vremenima, Aker se takođe može pojaviti kao dva spojena torza ležećih sfingi sa ljudskim glavama.[4]
Kult[uredi | uredi izvor]
Aker se prvi put pojavljuje tokom 1. dinastije, uz faraone Hor-Aha i Džera.[2] Nedovršena dekorativna paleta iz grobnice Džera u Abidosu prikazuje Akera kako proždire tri srca.[5] Međutim, lokacija Akerovog glavnog kultnog centra je nepoznata. Njegova mitološka uloga prvi put je u potpunosti opisana u čuvenim Tekstovi piramidama kralja Tetija.[2]
Mitologija[uredi | uredi izvor]
Aker je prvi put opisan kao jedan od zemaljskih bogova koji čuvaju „kapiju onog mesta“. Zaštitio je preminulog kralja od tri demonske zmije Hemtet, Ikeru i Jagv. Sahranjivanjem preminulog kralja, Aker je zapečatio pokojnika od otrovnog daha zmijskih demona. Još jedno zemaljsko božanstvo, koje se pridružilo i promovisalo Akerov rad, bio je Geb. Tako je Aker bio povezan sa Gebom. U drugim čarolijama i molitvama, Aker je povezan sa Setom.[2][6]
U čuvenim tekstovima o kovčezima iz perioda Srednjeg kraljevstva, Aker zamenjuje boga Hertija. Aker štiti boga sunca tokom njegovog noćnog putovanja kroz pećine podzemlja.[2] U čuvenoj Knjizi mrtvih, Aker takođe „rađa“ boga Keprija, mladog, izlazećeg sunca, u obliku bube skarabeja, nakon što je Aker bezbedno proneo Keprijev sarkofag kroz pećine podzemlja. Tokom svog putovanja, na kome se od Akera traži da sakrije telo mrtvog Ozirisa ispod svoje materice, Aker je zaštićen od strane boga Geba.[4]
U nekoliko natpisa, zidnih slika i reljefa, Aker je bio povezan sa horizontom severa i zapada, formirajući svojim telom mitološki most između dva horizonta. Određeni tekstovi sarkofaga iz grobnica Ramzesa IV, Đedkonsuiusanka i Pediamenopeta opisuju kako bog sunca Ra putuje kroz podzemni svet „kao Apep koji prolazi kroz stomak Akera, nakon što je Apepa posekao Set“. U ovom slučaju, Aker izgleda kao neka vrsta reprezentacije samog podzemlja.[7]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „The Mountains and Horizon of Ancient Egypt”. www.touregypt.net. Pristupljeno 2024-02-11.
- ^ a b v g d Leitz, Christian (2002). Lexikon der ägyptischen Götter und Götterbezeichnungen. Orientalia lovaniensia analecta. Leuven Paris Dudley (Mass.): Peeters. ISBN 978-90-429-1146-8.
- ^ Pat Remler: Egyptian Mythology, A to Z. Infobase Publishing, 2010, ISBN 1438131801, pp. 4 & 5.
- ^ a b Abitz, Friedrich (1995). Pharao als Gott in den Unterweltsbüchern des Neuen Reiches. Orbis biblicus et orientalis. Göttingen: Vandenhoeck & Ruprecht. ISBN 978-3-525-53781-7.
- ^ Peter Kaplony: Die Inschriften der ägyptischen Frühzeit, 3rd edition. Harrassowitz, Wiesbaden 1963, pp. 65.
- ^ Georg Meurer: Die Feinde des Königs in den Pyramidentexten (= Orbis biblicus et orientalis, vol. 189). Saint-Paul, 2002, ISBN 3525530463, pp. 295, 296 & 311.
- ^ Geraldine Pinch: Egyptian Mythology: A Guide to the Gods, Goddesses, and Traditions of Ancient Egypt. Oxford University Press, Oxford (UK) 2004, ISBN 0195170245, page 99.
