Фараон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Од треће династије, фараони се углавном представљају са Немес круном, лажном брадом и украшеним килтом.

Фараон је назив за врховног владара у Старом Египту. Веровало се да он не умире него „улази у свој вечни хоризонт“. Фараон је био „извор живота, здравља и радости“. Његово име није се смело помињати без потребе. Услед тога о фараону се говорило као о „високом дому“ (пер-аа, од чега потиче грчка реч фараон). Казивало се, на пример: „Високи дом“ је наредио. Фараон је поздрављан падањем ничице. Била је велика част за онога који је могао уместо земље да пољуби његово стопало. При самој помисли на предстојећи сусрет са фараоном многи су падали у несвест. Један стари дворанин, коме је пружена прилика да види фараона, умро је од среће.

Фараон је имао сву државну власт (управну, судску и законодавну). Право је било израз његове воље, мада је имао саветнике за издавање правних аката, тзв. „саветнике царских наређења“. Фараон је био гарант маат-а, новог поретка света, што значи да је раније постојао хаос, а да је са фараонима дошло до успостављања реда.

Услед начина на који је извршено уједињење Египта и дуализма који се дуго задржао, фараон је у прво време носио две круне, белу круну Горњег Египта и црвену круну Доњег Египта. Касније су оне спојене у једну, дуплу круну. Такође, као израз првобитног дуализма, фараон је у прво време сахрањиван у две гробнице, једну на северу, другу на југу. Она празна звала се кенотаф. И поред божанског статуса и концетрације огромне власти, неки антички писци су тврдили да положај фараона није био завидан. По њима, фараон је био подвргнут таквом режиму живота, да му у строго испланираном дану није остало нимало слободног времена.

Фараон је морао бити довољно виталан да би могао Египту да обезбеди живот, здравље и радост, а пре свега плодност. Болешљив или стар човек није могао бити фараон. У старо доба египатске историје- изгледа до уједињења- постојао је обичај да се стари, фертилно немоћни владари убијају. Овај примитиван обичај је касније замењен тзв. Хеб-Сед фестивалом, свечаношћу која се задржала и у време новог царства.

Порекло речи[уреди]

Реч фараон потиче од египатске речи „пра“, што значи „велика кућа“. У почетку је „фараон“ био назив за краљевску палату, а од осамнаесте династије је постао назив за владара.[1] Најстарије доказано помињање речи фараон је средином осамнаесте династије.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Redmount, Carol A. "Bitter Lives: Israel in and out of Egypt." pp. 89-90. The Oxford History of the Biblical World. Michael D. Coogan, ed. Oxford University Press. 1998.

Литература[уреди]

  • Др Марко Павловић, Правна историја света.

Спољашње везе[уреди]