Сфинга

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили чланак о египатском споменику, погледајте чланак Велика сфинга у Гизи.
Типична египатска сфинга, Египатски музеј у Торину
Типична грчка архаичка представа сфинге, Археолошки музеј у Атини
Декоративна сфинга у парку дворца Белведере у Бечу

Сфинга (старогрч. Σφίγξ, лат. Sphinx) представља зооморфно митолошко створење са људском главом и телом лава. Потекло је од скулптуралних приказа из доба Старог царства, које су стари Грци прилагодили својој легенди о женском крилатом чудовишту.

Код египатских скулптура, сфинга обично има тело лава и главу човека, али може имати и делове тела овна, сокола или јастреба.

Порекло сфинге[уреди]

Сматра се да је сфинга у грчке митове дошла са истока, тачније њен лик је стваран по асирско-вавилонским киповима крилатих бикова с људским главама или по киповима египатских владара који су приказивани у лику лежећег лава. Лавље тело код Египћана и тело бика код Асираца је сматрано за симбол снаге; крила као симбол свеприсутности; људско срце као симбол мудрости. Код Египћана лице сфинге имало је индивидуалне црте лица фараона или његове жене. Најпознатија је Велика сфинга на пољу пирамида у Гизи. Висина њене главе је 20 метара, а од њушке до репа има 73,5 метара. Ова сфинга је „чувар“ гробова египатских фараона. По неким научним претпоставкама, сматра се да глава ове сфинге има индивидуалне црте лица фараона Кефрена из 4. династије (27. или 26. век п. н. е). Други, пак, сматрају да је то кип египатског бога Сунца.

Код Грка сфинга је увек била женска особа и симбол нечег тајновитог и погубног. Најпознатији грчки кипови сфинге потичу из Атике (око 600. година п. н. е., која се данас налази у Метрополитен музеју у Њујорку) и из Фокиде (580 или 560. године п. н. е., у Музеју у Делфима).

Египатска митологија[уреди]

Египатске сфинге су симболичне представе фараона или бога Хоруса.

Грчка митологија[уреди]

По једном тумачењу грчке митологије сфинга је кћи стоглавог дива Тифона и његове жене Ехидне, а по другом она је кћи Химере и Ортра.

Сфинга је живела на гори Сфингију крај Тебе. Имала је обичај да сваком путнику или случајном пролазнику постави питање: „Ко ујутро иде на четири, дању на две, а увече на три ноге?“. Многи који нису успели да одговоре на њено питање су пали као жртве њених канџи. Сфинга је растргла много људи, међу њима и племенитих Тебанаца који су покушавали да ослободе град Тебу од ње.

Загонетку је решио Едип који је дао тачан одговор на њено питање: „То је човек! У свом раном животу неспретно пузи на све четири, у зрелој доби иде на двије, а у сутон свог живота због слабости подупире се штапом који му је трећа нога!“. Сфинга се након његовог одговора бацила са стене у море, јер јој је судбина наменила смрт у тренутку кад неко реши њену загонетку.

Сфинга у новијој уметности[уреди]

Сфинга је коришћена као декоративни мотив у европској уметности од Ренесансе до данас.

Спољашње везе[уреди]