Akušerstvo
 Pregled trudnice od strane babice u porodilištu | |
| Specijalista | akušer |
|---|---|
Akušerstvo je specijalizovana i raznolika i značajna oblast medicine, koja kombinuje medicinske i hirurške veštine za rešavanje aspekata zdravlja žena tokom trudnoće, porođaja i postpartalnog perioda.[1]
U okviru ove oblasti rade akušeri lekari i medicinski tehničari koji su specijalizovani za brigu o ženama počev od perioda pre začeća, preko trudnoće, porođaja i prvih nekoliko nedelja posle porođaja (posleporođajni ili postpartalni period). U okviru svog delokruga rada akušeri upravljaju i leče zdravstvena stanja povezane sa trudnoćom kako bi osigurali da žena i njena beba budu zdravi i da se bebe rode žiive.[2]
Kao medicinska specijalnost, akušerstvo je udruženo sa ginekologijom u okviru discipline poznate kao akušerstvo i ginekologije, koja je jedna od oblasti hirurgije.
Akušerstvo i ginekologija[uredi | uredi izvor]
Akušer pruža negu tokom trudnoće i porađa bebe, dok je ginekolog specijalizovan za ženski reproduktivni sistem tako da ne leči žene koje su trudni i ne porađa bebe. Uobičajeno je da se medicinska specijalnost, akušerstvo udružuje sa ginekologijom u okviru discipline poznate kao akušerstvo i ginekologije, koja je jedna od oblasti hirurgije i često smeštena pod istim krovom neke klinike ili ustanove.
Sticanje zvanja akušera[uredi | uredi izvor]
Pre nego što stekne diplomu akušer, pojedinac mora prvo da polaž prijemni ispit za upis na medicinski fakultet. Nakon toga obično oko pet godina provodi na studijama medicine da bi se steko diploma lekara. Nakon četiri godine praktičnog rada u okviriu specijalizacije iz akušerstva lekar stičete znanje i iskustvo u dijagnostikovanju i lečenju žena koje su trudne i koje se porođaju.[3]
Neki akušeri obavljaju dodatnu obuku u subspecijalnostima kao što je npr. medicina majke i fetusa, koja se fokusira na brigu o majkama koje su trudne i imaju hronična zdravstvena stanja ili probleme koji ih čine visoko rizičnim.
Da bi mogli da obavljaju praksu akušeri moraju od Lekarske komore da dobiju licencu za bavljenje akušerstvom. Zahtevi za dobijanje licence razlikuju se u zavisnosti od države, ali u načelu svi akušeri moraju da prođu proveru da bi dobili medicinsku dozvolu za brigu o zdravlju žena tokom trudnoće, porođaja i postpartalnog perioda.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Akušerske intervencije prvobitno su se svodile samo na ekstrakciju bebe, sa ciljem da se spasi majčin život u komplikovanim porođajima.
Od 18. veka nastao je sukob između hirurga i babica, pošto su lekari počeli da tvrde da su njihove moderne naučne tehnike bolje za majke i odojčad od narodne medicine koju su praktikovale babice.[4] Dok su lekari i medicinska udruženja insistirala na zakonskom monopolu na akušersku negu, babica je postala van zakona ili strogo regulisana širom Sjedinjenih Američkih Država i Kanade.[5] U severnoj Evropi i Rusiji situacija za babice je bila malo bolja – u vojvodstvu Estoniji u carskoj Rusiji profesor Kristijan Fridrih Dojč je 1811. godine osnovao babičku školu na Univerzitetu u Dorpatu, koja je postojala do Prvog svetskog rata. Bila je prethodnica Visokoj zdravstvenoj školi u Tartuu. Obuka je trajala sedam meseci i na kraju je studentkinjama izdat sertifikat za praksu. Uprkos optužbama da su babice „nesposobne i neupućene“,[6] neki su tvrdili da su loše obučeni hirurzi mnogo veća opasnost za trudnice.[7] Godine 1846., lekar Ignac Semelvajs je primetio da je više žena umrlo u porodilištima u kojima su radili muški hirurzi nego žene babice. Naime on je ustanovio, da su za pojavu porođajne groznice odgoovorni studenata medicine koj9i nisu pravilno prali ruke nakon seciranja leševa. Iako su njegove preporuke prvo bile ignorisanesve vremenom su postale opšte prihvaćene i obavezne.[8]
Argument da su hirurzi opasniji od babica trajao je sve dok proučavanje bakteriologije nije postalo popularno početkom 1900-ih i dok se bolnička higijena nije poboljšala. Žene su počele da se osećaju sigurnije u bolnicama i sa lakoćom su se porođale uz pomoć akušera. [potreban je „Lekari obučeni u novom veku pronašli su velike razlike između njihove bolničke i akušerske prakse, od one u ženskim domovima gde nisu mogle da održavaju sterilne uslove u kojima đene nisu imale stručnu pomoć.“[9]
Kada je forceps (specijalna klješta za vađenje bebe), uveden u upotrebu u 17. veku, javljaju se i prvi muškarci-babice poput Vilijama Smelija, smanjena je smrtnost trudnica u komplikovanim porođajima. U viktorijansko doba, Simpson zagovarao anesteziju hloroformom, Lister je bio pionir antisepsa, a uveden je i carski rez.[10]
I pored preduzetih mera s početka 20. veka, npr. 1935. godine stopa smrtnosti majki bila je i dalje oko 400 na 100.000. Primena antibiotika značajno je smanjila stopu smrtnosti na 11,4 na 100.000. Stanje u akušerstvu se poboljšalo još više kada je 1960-ih godina uvedeno ultrazvučno i elektronsko praćenje fetusa. Raste i primena stopa carskog reza koja je npr. 2000. godine u Britaniji dostigao 20%. i Pored svih do sada preduzetih mera u akušerstvu, na globalnom nivou porođaj još uvek izaziva i do 600.000 smrtnih slučajeva majki godišnje.
Značaj[uredi | uredi izvor]
Koliko je veliki značaj akušerstva najbolnje govore ovi epidemiološki podaci, po kojima je oko 289.000 žena (u proseku oko 800 dnevno) samo u 2013. godini umrlo širom sveta zbog komplikacija u trudnoći (uz velike razlike između razvijenih i zemalja u razvoju).
Iako smrtnost majki u zapadnim zemljama neprekidno pada što dokumentuju godišnji izveštaji i statistika, između 1987. i 2011. godine smrtnost majki u Sjedinjenim Američkim Državama porasla je sa 7,2 na 17,8 smrtnih slučajeva na 100.000 živorođenih, što se odražava u razmeri materinske smrtnosti (MMR). Suprotno tome, stope do 1.000 po rođenju prijavljene su u ostatku sveta (sa najvišim stopama u Subsaharskoj Africi i Južnoj Aziji, koje čine 86% takvih smrtnih slučajeva).
Smrti porodilji se retko istražuju u mnogim zemljama, ali Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je 99% ovih smrtnih slučajeva, od kojih se većina dogodi u roku od 24 sata od porođaja, moguće sprečiti ako postoje odgovarajuća infrastruktura, obuka i medicinska oprema.
U slabo razvijenim zemljama, zdravlje majki dodatno ugrožava siromaštvo i nepovoljni ekonomski faktori koji pored ograničavanja kvalifikovanog zdravstvenog osoblja, utiče i na celokupnu zdravstvenu infrastrukturu (postojanje i pristup bolnica, medicinsku opremu, zalihe i ostalo). Druge poteškoće uključuju kulturni stav prema seksualnosti, kontracepciji, braku dece, porođaju u kući i nesposobnost prepoznavanja hitnih medicinskih slučajeva.
Zadaci akušera[uredi | uredi izvor]
Pored praćenja opšteg zdravlja tokom trudnoće, akušeri proveravaju komplikacije, bolesti ili stanja povezana sa trudnoćom. Oni takođe prate zdravlje bebe koja raste merenjem visine fundusa i ultrazvukom.
Stanja[uredi | uredi izvor]
Neka od najčešćih stanja koja ređavaju akušeri su:
- Visok krvni pritisak ili preeklampsija .
- Ektopične trudnoće ili pobačaji
- Problemi sa placentom kao što je abrupcija placente
- Jutarnja mučnina ili mučnina.
- Gestacijski dijabetes
- Infekcije.
- Bolovi u mišićima
- Genetski poremećaji .
Neki akušeri imaju dodatno iskustvo u upravljanju trudnoćama većeg rizika, koje imaju veće šanse za komplikacije. Ako je trudnoća suviše rizična ili je izvan nivoa akušera on može đenu uputiti kod specijaliste za medicinu majke i fetusa.
Operacije[uredi | uredi izvor]
Akušeri, koji su po svojoj specijalnosti i hirurzi) mogu da obavljaju operacije vezane za trudnoću i porođaj. Neke od najčešćih hirurških procedura su:
- Epiziotomija.
- Dilatacija i kiretaža
- Vaginalni porođaj.
- Carski rez
- Cervikalna serklaža
- Korišćenje klešta (forcepsa) ili vakum ekstraktora za pomoć pri porođaju.
Prenatalna nega[uredi | uredi izvor]
Neki od prenatalnih skrininga, pregleda i rutinskih laboratorijskih testova koje obavlja akušer tokom trudnoće su:
- Kompletna krvna slika i drugi krvni paneli.
- Papa test .
- Analiza urina.
- Skrining za polno prenosive infekcije (SPI).
- Ultrazvuk za procenu placente i materice.
- Test na streptokoke grupe B.
- Test tolerancije na glukozu (pregled gestacionog dijabetesa).
- Kvadratni skrining test krvi za urođene invalidnosti.
- Procene fetusa ultrazvukom i dopler sondom.
Postnatalna nega[uredi | uredi izvor]
Nakon rođenja bebe akušer prati krvarenje, funkciju creva i bešike i proverava da li postoje znakovi krvnih ugrušaka ili drugih stanja posle porođaja.
Za dve ili šest nedelja u zavisnosti od zdravstvenih problema povezanih sa trudnoćom, akušer obavlja sledeče pregled:
- Pregled karlice i dojki (ako je potrebno).
- Pregled da li se materica vratila na veličinu pre trudnoće.
- Prikuplja podatke o eventualnom krvarenju i drugim simptomima koju je porodilja imala tokom oporavka.
- Otkriva postporođajnu depresiji i postporođajnu anksioznosti.
- Određuje da li porodilja može da nastavite sa normalnim aktivnostima.
- Razgovara sa ženom o opcijama kontrole rađanja i budućim trudnoćama.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „FREIDA Obstetrics and Gynecology Residency and Fellowship Listing”. freida.ama-assn.org. Pristupljeno 2023-07-19.
- ^ „What Is an Obstetrician? What They Do & When To See One”. Cleveland Clinic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-07-19.
- ^ Krstić M, i sar. Udžbenici prof. dr Svetislava Sp. Barjaktarovića. 51. Ginekološko-akušerska nedelja SLD: zbornik radova. Beograd: SLD; 2007. str. 411-4.
- ^ Teijlingen, Edwin R. Van (2004). Midwifery and the Medicalization of Childbirth: Comparative Perspectives (na jeziku: engleski). Nova Publishers. ISBN 978-1-59454-031-8.
- ^ Rooks, Judith Pence (1997). Midwifery and childbirth in America. Philadelphia: Temple University Press. p. 422
- ^ Varney, Helen (2004). Varney's midwifery (4th ed.). Sudbury, Mass.: Jones and Bartlett. p. 7
- ^ Williams, J. Whitridge (1912). "The Midwife Problem and Medical Education in the United States". American Association for Study and Prevention of Infant Mortality: Transactions of the Second Annual Meeting: 165–194.
- ^ „Waarom verloskunde? – Academie Verloskunde” (na jeziku: holandski). 2023-02-21. Pristupljeno 2023-07-22.
- ^ Leavitt, Judith W. (1988). Brought to Bed: Childbearing in America, 1750-1950. Book: Oxford University Press. p. 178
- ^ Krstić M, i sar. „Zdrava i bolesna žena”, knjiga dr Solomona Alkalaja. 52. Ginekološko-akušerska nedelja SLD: zbornik radova. Beograd: SLD; 2008. str. 455-8.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
