Anakaona
Anakaona (šp. Anacaona, pogubljena 1504), kraljica (kacika) naroda Taino na Haitiju u vreme otkrića i najranijeg perioda španske kolonizacije. Iako je u vreme prvog kontakta sa evropskim kolonistima (1496) pristala da se pokori i uredno plaća danak, uhapšena je i pogubljena nekoliko godina kasnije bez ikakvog pravog razloga.[1][2]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Sradnja sa kolonistima[uredi | uredi izvor]
Anakaona se prvi put pominje u Prvoj dekadi knjige O novom svetu španskog istoričara Pjetra Martira, objavljenoj 1504. godine. Nakon napuštanja Izabele i premeštanja prestonice španske kolonije Hispanjola u Santo Domingo na južnoj obali Haitija u leto 1496, guverner Bartolomeo Kolumbo poveo je ekspediciju na zapadni deo ostrva, koji je do tada bio potpuno neistražen. Na oko 30 sati hoda zapadno od Santo Dominga stigao je u zemlju indijanskog kralja po imenu Beuhio Anakauhoa (lat. Beuchios Anacauchoa), koji je vladao najzapadnijim krajem ostrva, zemljom koju su urođenici zvali Haragva (lat. Xaragua), koji ih je prijateljski dočekao. Pošto u ovoj oblasti nije bilo zlata, Bartolomeo Kolumbo zatražio je danak u hlebu i proizvodima od pamuka i konoplje, na koji je poglavica spremno pristao. Zatim je poglavica ugostio Kolumba u svom selu, koje je bilo oko 30 sati hoda na zapad, na zapadnoj obali ostrva. Sam poglavica imao je 30 žena: starije su nosile samo široki pamučni pojas oko bedara, a mlađe samo uske trake oko čela.[a] Gosti su dočekani pesmom i plesom Indijanki, a priređene su i ratničke igre. Kada je u jesen sledeće godine (1497) ponovo došao u Haragvu da pokupi danak, koji je spremno isplaćen, Bartolomeo je bio svečano dočekan i ugošćen od kralja i njegove sestre po imenu Anakaona, koja je bila udovica Kaonaboa, svrgnutog poglavice zemlje Sibao. Ona je uživala veliki ugled u svojoj zemlji i bila na glasu kao blaga, mudra i oprezna. Poučena muževim primerom, savetovala je brata da se mirno pokori hrišćanima. Anakaona je nagovorila Bartolomea da proba meso od iguane, koja je smatrana najukusnijom hranom na ostrvu: posle toga, iguane su postale najtraženija poslastica među kolonistima. Kraljičino najdragocenije blago bila su sedišta i posuđe umetnički izrezbareno od crnog drveta, a osim ugovorenog danka, koji je činio čitav brodski tovar pamuka i dve vrste hleba (od kukuruza i od kasave) koji su prikupili 32 potčinjene poglavice, poklonila je Bartolomeu 14 drvenih sedišta, 60 zemljanih posuda i 4 ogromne rolne upredenog pamuka. Za uzvrat, Bartolomeo je Anakaonu i njenog brata svečano ugostio na karaveli koja je došla na zapadnu obalu ostrva da pokupi danak, oko 6 milja od poglavičinog sela. [3]
Smrt[uredi | uredi izvor]
Bartolomeo de las Kazas u svojoj knjizi Kratak izveštaj o uništavanju Indija piše da su kralj Behečio i njegova sestra Anakaona oboje učinili velike usluge španskoj kruni i pružili svu pomoć evropskim naseljenicima, ponekad čak i spasavajući njihove živote. Nakon Behečiove smrti, Anakaona je vladala umesto njega. Preko tri stotine lokalnih poglavica bilo je pozvano da dočekaju novog guvernera ostrva Nikolasa de Ovanda (koji je stigao na Haiti u aprilu 1502) kada je posetio kraljevstvo sa šezdeset konjanika i tri stotine pešaka. Po las Kazasovim rečima, samo konjanici su bili dovoljni da zauzmu celo ostrvo. Guverner je prevario indijanske poglavice da se okupe u zgradi od slame, a zatim naredio svojim ljudima da je zapale i žive ih spalio. Svi ostali su masakrirani. U znak poštovanja prema njenom rangu, kraljica Anakaona je obešena. Po guvernerovom naređenju, svi preživeli Indijanci osuđeni su na ropstvo. Bio je to kraj kraljevstva Haragva, koje je Las Kazas smatrao najcivilizovanijom domorodačkom državom na ostrvu.[4]
Napomene[uredi | uredi izvor]
- ^ Kao klasično obrazovani humanista, Pjetro Martire poredi njihovu lepotu sa antičkim nimfama.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ FERNANDEZ DE OVIEDO, GONZALO (1959). NATURAL HISTORY OF THE WEST INDIES. Prevod: STOUDEMIRE, STERLING A. CHAPEL HILL: THE UNIVERSITY OF NORTH CAROLINA PRESS. str. 8—19.
- ^ Bedini, Silvio A., ur. (1992). The Christopher Columbus encyclopedia. Basingstoke, Hants: Macmillan. str. 528, 533—534, 726. ISBN 978-0-333-55899-7.
- ^ Martyr D' Anghera, Peter (1912). De Orbe Novo, The Eight Decades of New World. Prevod: MacNutt, Francis Augustus. New York: G. P. Putnam's Sons. str. 118—125.
- ^ DE LAS CASAS, BARTOLOMÉ (1992). A Short Account of the Destruction of the Indies. Prevod: GRIFFIN, NIGEL. London: Penguin Books. str. 56-57. ISBN 9780141912691.