Пјетро Мартире де Ангијера
Пјетро Мартире де Ангијера | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 2. фебруар 1457 |
| Место рођења | Арона, Миланско војводство |
| Датум смрти | октобар 1526 |
| Место смрти | Гранада,  Шпанија |
| Занимање | свештеник, учитељ, историчар, хуманиста |
| Активни период | 1487-1526. |
| Значајни радови | О новом свету |
Пјетро Мартире де Ангијера (итал. Pietro Martire d'Anghiera, 1457-1526), италијански писац, историчар и хуманиста, заслужан за развој хуманизма у Шпанији. Аутор најранијих описа Новог света.[1][2]
Биографија[уреди | уреди извор]
Пјетро Мартире рођен је 1457. у селу Арона код града Ангијера у северној Италији, у сиромашној племићкој породици. Његова каријера почела је на војводском двору у Милану; одатле је отишао у Рим да служи као секретар градског гувернера, Франческа де Негрија, током понтификата папе Иноћентija VIII (1484-1492).[3] Као члан хуманистичког круга окупљеног око Римске академије, спријатељио се са моћним покровитељима као што су кардинал Асканио Сфорца и гроф Тендиља, шпански амбасадор на папском двору. Када је 1487. гроф Тендиља убедио д'Ангијеру да се пресели на шпански двор, д'Ангијера је обећао Сфорци да ће му редовно писати о догађајима у Шпанији.[2]
Рад у Шпанији[уреди | уреди извор]
Д'Ангијера је стигао у Шпанију 1488. Рукоположен за свештеника, постављен је за капелана и хуманисту на краљевском двору.[2] На двору краљице Изабеле од Кастиље отворио је школу класичних језика и књижевности. Међу његовим првим ученицима била је принцеза Хуана, која је стекла солидно класично образовање пре него што је ушла у историју као Луда Хуана. Уз то, Пјетро је написао прву историју открића у Америци, 1504. године, под насловом О стварима океана и новог света (лат. De rebus oceanis et novo orbe), познатија под скраћеним насловом О новом свету (лат. De orbe novo decades). Две последње речи имале су удела у давању имена Новом свету, заједно са Веспучијевом ранијом упоредом тог израза (1502).[1]
Године 1518. именован је за дворског саветника и постављен за члана Савета за Индију, а 1520. постављен је за дворског историографа у знак признања за књигу О новом свету. Године 1524. краљ га је именовао за опата острва Сантјаго (Јамајка). Ова опатија је основана 1515. у Новој Севиљи, првом граду који је 1509. основао Колумбов син, Дијего Колон (тада новоименовани вицекраљ Индије), на месту на коме су Колумбо и његова посада доживели бродолом. нешто више од годину дана по повратку са свог четвртог и последњег путовања. Мартире је искористио црквену десетину из своје опатије за изградњу прве камене цркве у Новој Севиљи и успео је да извуче потребна средства од цара Карла V. Мартире никада није крочио на Јамајку или у било који део Новог света о коме је писао.[2]
Смрт[уреди | уреди извор]
Преминуо је на шпанском двору у Гранади у октобру 1526.[3]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б Дјурант, Вил (2000). РЕФОРМАЦИЈА, Историја европске цивилизације од Виклифа до Калвина: 1300-1564. Београд: Народна књига-Алфа. стр. 222—223.
- ^ а б в г Bedini, Silvio A., ур. (1992). The Christopher Columbus encyclopedia. Basingstoke, Hants: Macmillan. стр. 22—24. ISBN 978-0-333-55899-7.
- ^ а б Martyr D' Anghera, Peter (1912). De Orbe Novo, The Eight Decades of New World. Превод: MacNutt, Francis Augustus. New York: G. P. Putnam's Sons. стр. 2—43.