Animalizam

Animalizam je filozofska teorija o čovekovom identitetu po kojoj su ljudska bića u stvari životinje, i suštinski se ne razlikuju od ostalih životinja. Sa ovom filozofskom teorijom se danas slažu mnogi naučnici, tako da savremena biologija čoveka ubraja u hominide, i stavlja ga u istu grupu sa gorilama, šimpanzama i orangutanima. Začetnikom animalizma se može smatrati Čarls Darvin, koji je suprotno tadašnjem uvreženom mišljenju da samo čovek ima razum, tvrdio da i ostale vrste imaju razum, samo što se on kod njih razvio u manjoj meri ili drugačijem obliku. Prema Darvinu začetak razuma se može naći čak i na samom dnu lestvice. Međutim Darvin je takođe uvažio i uticaj nagona na ponašanje čoveka.

U današnje vreme američki filozof Erik Olson je poznat po zastupanju animalizma. Tokom 90-ih godina animalizam je imao veliki uticaj na psihologiju u pogledu čovekovog identiteta.

Protagonisti i kritičari

Koncept animalizma je uglavnom prihvaćen u biologiji, psihologiji, i ideologijama poput socijaldarvinizma. Animalizmu se uglavnom protivi religija, kreacionizam ali i mnogi sociolozi koji tvrde da je kultura zapravo ono što nas odvaja od životinja.

Naziv životinja za mnoge ima pežorativan smisao i koristi se kao uvreda, zbog tradicionalnog verovanja da su životinje bića bez razuma i inteligencije, koja samo koriste urođene instikte i nagone. Takođe religiozne zajednice odbacuju animalizam i teoriju evolucije kao degradiranje čoveka koji je stvoren prema božijem liku, i kao takav predstavlja najsavršenije živo biće na planeti.

„Potom reče Bog: Hajde da načinimo čoveka po svom obrazu i podobiju, koji će biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih, i od stoke, i od cele zemlje i od svih životinja što se miču po zemlji. I stvori Bog čoveka po Svom sopstvenom obrazu, po obrazu Božijem stvori ga; muško i žensko stvori ih.” (Stari zavet, Knjiga postanja)

Sa druge strane mnogi smatraju da tradicionalna verovanja o čoveku kao superiornom i jedinom razumnom biću nisu u skladu sa današnjim naučnim saznanjima, tako se navodi otkriće da delfini imaju svoj jezik preko koga se sporazumevaju, kao i da daju imena jedni drugima, iz čega je proizveden zaključak da imaju svest o sebi i drugima. U zoološkom vrtu u Minsteru zabeležen je slučaj gde je majka gorila satima tužno držala svoju uginulu bebu u ruci, tako da se pretpostavlja da razume koncept smrti, takođe zabeleženo je da slonovi obilaze grobove uginulih slonova, kao deo posmrtnog rituala.

U svetu insekata poznato je da se neki mravi bave robovlasništvom, tako što drže mrave radnike iz protivničke kolonije kao robove, ali zabeleženo je da porobljeni mravi mogu i da se pobune i vrše sabotaže.

Takođe mravi se bave i uzgojem biljnih vaši, radi ishrane.

Među poznate zastupnike animalizma spada i britanski biolog Ričard Dokins, koji je u svojoj knjizi „Sebični gen” izjavio: „Filozofija i predmeti poznati kao humanistički se i dalje predaju bezmalo kao da Darvina nikada nije ni bilo”.

Uticaj na kulturu

Nacionalna geografija je snimila dokumentarni serijal pod nazivom Čovekoliki majmun (engl. Going Ape), u kome prikazuje kako se ljudi svakodnevno nesvesno bore za teritoriju, kontrolu, odanost i pronalaženje partnera. U serijalu se istražuje teorija animalizma i njena primena na naš svakodnevni život.

Napomena

Animalizam kao filozofsku teoriju ne treba mešati sa animalizmom u religiji, koji označava obožavanje životinje kao božanstva, ili svetog bića (primer poštovanje krave u hinduizmu).