Чарлс Дарвин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Чарлс Дарвин

Чарлс Дарвин 1854.
Чарлс Дарвин 1854.

Општи подаци
Датум рођења 12. фебруар 1809.
Место рођења Шроузбери (Уједињено Краљевство)
Датум смрти 19. април 1882.
Место смрти Даун (Уједињено Краљевство)
Рад

Чарлс Роберт Дарвин (енгл. Charles Darwin; Шроузбери, 12. фебруар 1809Даун, 19. април 1882) је био британски научник који је поставио темеље модерне теорије еволуције по којој се сви животни облици развијају путем природне селекције.

Биографија[уреди]

Дарвин је рођен у месту Шроузбери, у грофовији Шропшир, 12. фебруара 1809. године као пето дете добростојеће енглеске породице. Његов прадеда са мајчине стране је био успешни трговац порцеланском и лончарском робом Џосаја Веџвуд, а прадеда с очеве стране био је познати психолог и научник из 18. века Еразмус Дарвин.

Године 1825, након завршетка школовања у елитној школи у родном Шрузберију, млади Дарвин је уписао медицину на универзитету у Единбургу. Године 1827. избачен је са студија медицине и уписао се на универзитет у Кембриџу са намером да постане свештеник англиканске цркве. Тамо је срео геолога Адама Сеџвика и природњака Џона Хенслоуа. Хенслоу не само да је помогао Дарвину у стицању самопоуздања него је свог ученика подучио како да буде пажљив и савестан посматрач природних појава и сакупљач примерака живог света.

Након завршених студија у Кембриџу 1831. Дарвин се у својој двадесет и другој години, на Хенслоуов наговор, укрцао на истраживачки брод „Бигл“, придруживши се тако екипи природњака на научном путовању по свету. Дарвин је на том путовању добио прилику да посматра геолошке формације које су пронађене на различитим континентима и острвима као и велик број фосила и живих организама. У својим геолошким посматрањима Дарвин је био највише задивљен последицама деловања природних сила на Земљину површину. У то доба већина геолога заступала је теорију да су поједине врсте животињског и биљног света настајале независно једна од друге, те да је свака прошла креација уништена изненадном катастрофом, као што је нпр. земљотрес или пуцање и увијање Земљине коре. Према тој теорији последња катастрофа била је она повезана са Нојевом барком која је избрисала све животне облике осим оних који су се укрцали у барку. Остали примерци животних облика постали су фосили. Према том гледишту, врсте, настале независно једна од друге, нису мутирале тако да су заувек остајале на истом степену развоја.

Бигл, слика Овена Стенлија из 1841.

Катастрофичну тезу (али не и теорију о немутацији врста) изменио је енглески геолог сер Чарлс Лајел у својој књизи у два свеска „Принципи геологије“ (енгл. Principles of Geology) (1830 — 1833). Лајел је утврдио да Земљина површина пролази кроз сталне промене што је резултат деловања природних сила кроз дужи временски период. Док је боравио на „Биглу“ Дарвин је закључио да многа Лајелова запажања одговарају ономе што је сам уочио. Такође је приметио да неки његови налази нису у складу с Лајеловим хипотезама. Тако је, на пример, запазио да на острву Галапагос постоје јединствене врста корњача, америчког дрозда и зеба које су, упркос томе што су блиско повезане са корњачама, дроздовима и зебама са европског континента, различите у структури и прехрамбеним навикама. Та опажања натерала су Дарвина да постави питање да ли је могуће да постоје везе између различитих али сличних врста.

Након што се 1836. вратио у Енглеску, своје идеје о променљивости врста објавио је у делу „Белешке о трансмутацији врста“ (енгл. Notebooks on the Transmutation of Species). Дарвин се у свом становишту о развијању организама још више учврстио након што је прочитао „Есеј о принципима становништва“ (енгл. An Essay on the Principle of Population) из 1798. године, дело британског економисте Томаса Роберта Малтуса. У том делу Малтус објашњава како број становника света расте брже него што расте производња хране (број становника расте геометријском прогресијом, а производња хране аритметичком). Човек није у стању да уравнотежи наведене појаве па то, уместо њега, чине природне катастрофе, глад, болести и ратови. Дарвин је Малтусову теорију применио на животиње и биљке и 1838. године начинио нацрт теорије еволуције путем природне селекције.

Дарвин је следећих двадесет година дорађивао своју теорију и успут се бавио и неким другим природно-историјским пројектима; будући да је био прилично богат, никад није имао потребу за додатним радом. Године 1839. оженио се својом рођакињом Емом Веџвуд а нешто касније се преселио на мало имање Даун Хаус покрај Лондона. Тамо је са супругом подизао десеторо деце, од које је троје умрло у раном детињству. Дарвин је своју теорију први пут објавио 1858. године у једном часопису, истовремено кад је то учинио и Алфред Расел Волас, млади природњак који је независно од Дарвина дошао до истог закључка. Дарвинова теорија је у целости објављена 1859. године под насловом „О пореклу врста“ (енгл. On the Origin of Species). Названа „књигом која је шокирала свет“, књига је распродата већ првог дана те је накнадно штампано још шест издања.

Карикатура Дарвина као мајмуна објављена у магазину Хорнет

Реакција на Дарвинову књигу била је веома брза. Неки биолози приговарали су Дарвину да не може доказати своје хипотезе. Други су критиковали Дарвинову концепцију о развијању различитих врста из једне. Међутим, нису научници били најжешћи критичари Дарвинове теорије него Црква. Црквени представници су Дарвину оштро приговарали да теорија о природној селекцији пориче утицај Бога на стварање човека и ставља човека на исти ниво са животињама.

Остатак живота Дарвин је провео дорађујући теорију тако да је касније објавио још неколико књига у којима је објашњавао спорне делове теорије: „Мењање животиња и биљака у домаћим условима“ (1868; енгл. The Variation of Animals and Plants Under Domestication), „Порекло човека“ (1871; енгл. The Descent of Man), „Испољавање емоција код животиња и човека“ (1872; енгл. The Expression of the Emotions in Animals and Man) и „Порекло човека и селекција у вези са полом“ (1872; енгл. The Descent of Man and Selection in Relation to Sex). Важност Дарвиновог рада препознали су његови савременици те је Дарвин примљен у Краљевско друштво 1839. године и у Француску академију наука (1878). Одата му је почаст и сахраном у Вестминстерској опатији, након што је 19. априла 1882. преминуо у месту Даун, у грофовији Кент.

Дела[уреди]

  • Notebooks on the Transmutation of Species (Белешке о трансмутацији врста, 1836)
  • The Variation of Animals and Plants Under Domestication (Променљивост животиња и биљака у домаћим условима, 1868)
  • The Descent of Man (Порекло човека, 1871)
  • The Expression of the Emotions in Animals and Man (Испољавање емоција код животиња и човека, 1872)
  • The Descent of Man and Selection in Relation to Sex (Порекло човека и селекција у вези са полом, 1872)

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Чарлс Дарвин