Bergamski pastirski pas

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Bergamski pastirski pas

Zemlja porekla
 Italija
Klasifikacija i standardi
FCI: Grupa 1 Pastirski psi i terači stoke (sem švajcarskih pastirskih pasa) Sekcija 1 Pastirski psi #194 standard
AKC: Pastirski psi standard
ANKS: Grupa 5 (radni psi) standard Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. jul 2021)
KC(UK): Pastirski psi standard
NZKS: Radni psi standard
UKS: Pastirski psi standard

Bergamski pastirski pas (ita: Cane da Pastore Bergamasco) je pasmina poreklom iz Italije, sa područja bergamskih Alpa, gde se koristio kao pastirski pas za stoku i ovce.

Osnovno[uredi | uredi izvor]

  • Mužjak
    • Visina od 58 do 62 цм
    • Težina od 32 do 38кг
  • Ženka
    • Visina od 54 do 58 цм
    • Težina od 25 do 32 кг

Istorija[uredi | uredi izvor]

Bergamski pastirski pas je drevna pasmina stara hiljade godina. U drevnim vremenima uzgajala su ih nomadska plemena. Njihova glavna funkcija bila je čuvanje stada ovaca i koza širom Persijskog carstva. Neka od tih nomadskih plemena migrirala su na italijanske Alpe, gde su se smestili. Sa sobom su doveli i pse koji su kasnije dobili ime bergamski pastirski psi.[1]

Nakon Drugog svetskog rata populacija ove pasmine je znatno opala i pretio joj je nestanak. Bilo je svega nekoliko adekvatnih pripadnika ove rase. Zahvaljujući intervenciji ljubitelja ove pasmine, nakon rata je uspostavljen plan uzgajanja.[2]

Karakteristike psa[uredi | uredi izvor]

Narav[uredi | uredi izvor]

Ovaj pas je voljen, ne samo zbog svoje jedinstvene dlake, već i zbog toga što je miran, strpljiv, često intuitivan. Pošto su bili čuvari stada na Alpima, bergamski pastirski pas je poslušan ali zna kada treba biti samostalan, što ga čini vrednim saputnikom.[3]

Danas pripadnici ove pasmine žive pripitomljenijim životom, a njihova inteligencija, kombinovana sa instintkom čuvara stada, čini ih odličnim za decu. Najviše im odgovara okruženje gde imaju prostora da trče, kao što je kuća sa dvorišten. Međutim, pošto nemaju toliku količinu energiju kao ostali pastirski psi, mogu živeti i u stanu, ako imaju adekvatan nivo vežbe i stimulacije.[3]

Opšti izgled[uredi | uredi izvor]

Bergamski pastirski pas je srednje veličine, sa bogatom dlakom na svim delovima tela. Oči su velike, boja očiju je prema boji dlake više ili manje tamno braon. Uši su visoko usađene, poluviseće, tj. zadnje trećine ušiju su oborene. Rep je usađen u zadnjoj trećini sapi, u korenu debeo i snažan, a sužava se na vrhu.[4]

Dlaka je veoma raskošna, veoma duga i različita na pojedinim delovima tela. Po građi je kostretasta (kozja) naročito na prednjoj polovini tela. Od polovine grudi na dole i na svim nogama naginje ka pravljenju čuperaka (čupa) ili je u odnosu na starost psa gotovo sva u čupama. Ove čupe moraju biti usađene na leđnoj liniji i padaju preko strana tela. Dlaka na glavi je manje oštra i prekriva oči. Na nogama mora biti svuda normalno (ravnomerno) razdeljena i čini meke čupe koje su opuštene ka zemlji. Na prednjim nogama dlaka pravi duguljaste stubovima slične čupe, bez resa. Podlaka je kratka i gusta, koža ne može lako da se vidi. Na dodir dlaka mora biti masna. Boja dlake je ravnomerno siva ili sa flekama u svim mogućim finim sivim nijansama između jedne svetlosive do preko tamnosive do crne. Dozvoljeno je rđasto ili crvenkasto šatiranje. Dozvoljena je jednobojna crna boja dlake ako je crna zaista "duboko" crna (crna smola". Nije dozvoljena jednobojna bela boja dlake.[4]

Nega i zdravlje[uredi | uredi izvor]

Iako deluje iznenađujuće, gusta dlaka bergamskog pastirskog psa zahteva veoma malo nege. S obzirom da se njihova dlaka sastoji od tri tipa dlake (pseća, kozja i vunena), oni zahtevaju samo po jedan tretman održavanja.[5] Ne zahteva redovno četkanje, a kupanje je dovoljno svega dva puta godišnje. Nokte treba podrezivati po potrebi, a i redovno čistiti uši i oči.[6]

Što se tiče zdravlja, bergamski pastirski pas je generalno veoma zdrava rasa, bez naslednih zdravstvenih problema.[7]

Životni vek ove pasmine je od 13 do 15 godina.[8]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Američki klub ljubitelja bergamskih pastirskih pasa(jezik: engleski)

Kanadsko udruženje ljubitelja bergamskih pastirskih pasa(jezik: engleski)

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Bergamski pastirski pas - informacije”. Svetski tragač pasa (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-07-09. 
  2. ^ „Istorija Bergamskog pastirskog psa”. Nacionalno udruženje bergamskih pastirski pasa (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-07-09. 
  3. ^ a b „Bergamski pastirski pas - karakteristike”. Dog tajm (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-07-09. 
  4. ^ a b „Bergamski pastirski pas”. Kinološki savez Republike Srbije (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-07-09. 
  5. ^ „Sve o bergamskom pastirskom psu”. Sprus pets (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-07-09. 
  6. ^ Kosgrouv, Nikol (2021-03-30). „Bergamski pastirski pas: kompletan vodič, informacije, fotografije i još dosta toga!”. Pet kin (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-07-09. 
  7. ^ „Bergamski pastirski psi - informacije”. Mezimci (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-07-09. 
  8. ^ „Životni vek bergamskog pastirskog psa”. Životni vek bića (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-07-09. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бергамски_пастирски_пас&oldid=26822540”