Италија
Координате: 37°-47° СГ Ш, 7°-19° ИГД
| крилатица: нема | |
| Химна Италијанска браћа |
|
.svg) |
|
| Главни град |  Рим(2 743 796 становника/2009.[1]) |
| Службени језик | италијански 1) |
| Облик државе | Парламентарна република |
| - Председник | Ђорђо Наполитано |
| - Премијер | Енрико Лета |
| Независност | 17. март 1861. |
| - Стварање републике | 2. јун 1946 |
| Приступ у ЕУ | 25. март 1957. |
| Површина | |
| - Укупно | 301.338 km² (69) |
| - Вода (%) | 2.4 |
| Становништво | |
| - 2011. | 60.681.514 (23) |
| - Густина | 201,1/km² (61) |
| БДП (ПКМ) | 2010 приближно |
| - Укупно | $1.773 билиона $ (8) |
| - По глави становника | 29.392 $ (20) |
| ИХР (2010) | 0,854 (23) – веома висок |
| Валута | евро2) (EUR) |
| Временска зона | UTC +1, +2 (CET, CEST) |
| Интернет домен | .it, .eu |
| Позивни број | +39 |
| 1) Уз италијански, службени језици су немачки у Јужном Тиролу и француски у Долини Аосте 2) До 2002. италијанска лира |
|
Италијанска Република (итал. Repubblica Italiana) је држава на југу Европе. Италија обухвата Апенинско полуострво и три велика острва на Средоземном мору: Сицилију, Сардинију и Елбу. Једину копнену границу има на северу, на Алпима, где се граничи са Француском, Швајцарском, Аустријом и Словенијом. Независне државе Сан Марино и Ватикан налазе се унутар територије Италије.
Италија је место настанка Римског царства, једног од највећих царстава старог века. Варварске инвазије уништиле су Западно римско царство и омогућиле стварање германских држава на тлу Италије. Византија и Франачка су у раном средњем веку поседовале значајне делове Италије. Каснија подела Италије на мале државе омогућиле су Светом римском царству, Француској и Аустрији да доминирају италијанском политиком. Италија је уједињена у другој половини 19. века. Од уједињења па до краја Другог светског рата, Краљевина Италија је створила колонијално царство у Средоземном мору и источној Африци. Од 1946. Италија је република.
Веома је позната по кулинарским способностима, моди, дизајну, одећи, архитектури, уметности, музици и осталим знаменитостима које у великом броју посећују туристи. Италија је један од оснивача НАТО-а, групе Г8 и Европске економске заједнице, данашње Европске уније.
Садржај |
Географија [уреди]
 |
За више информација погледајте чланак Географија Италије |
Положај [уреди]
Италија обухвата Апенинско полуострво и три велика острва на Средоземном мору: Сицилију, Сардинију и Елбу. Једину копнену границу има на северу, на Алпима, где се граничи са Француском, Швајцарском, Аустријом и Словенијом. Независне државе Сан Марино и Ватикан налазе се унутар територије Италије. Облик земље подсећа на чизму, а Сицилија асоцира на троугао.
Геологија и рељеф [уреди]
Кроз цело полуострво простиру се Апенини, а на северу један део Алпа припада Италији. Највиши врх Италије је Мон Блан де Курмајор висине 4.748 m. Дуж западне италијанске обале протежу се са севера у правцу југа следеће ривијере: Италијанска ривијера у Лигурији, Етрурска ривијера у Тоскани и Напуљска ривијера у Кампањи. Источна обала је од Трста на северу до Гаљана на југу (може се и рећи до Отранских врата).
Поред Везува који је на самом полуострву, веома су познати Етна на Сицилији и Стромболи, где се налазе и бројни мањи вулкани.
Воде [уреди]
Најдуже реке су По, Арно и Тибар. У највећа италијанска језера убрајају се језеро Гарда, језеро Мађоре и језеро Комо у Северној Италији и језеро Болсена и Тразименско језеро у Средњој Италији.
Клима [уреди]
Клима Италије драстично варира од стереотипне медитеранске климе у зависности од локације. Приморским деловима Лигурије и већим делом Апенинског полуострва јужно од Фиренце влада класична медитеранска клима. Већи део северних унутрашњих области Италије, око Торина, Милана и Болоње има континенталну климу, која се често по Кепеновој класификацији климата класификује и као влажна суптропска клима. Приморски делови полуострва могу имати драстично другачију климу од планина и долина у унутрашњости, посебно током зимских месеци, када на планинским деловима владају хладноће и снег. Приморски региони имају благе зиме и топла и обично сува лета, мада и долине у унутрашњости могу бити прилично топле лети.
Историја [уреди]
|
За више информација погледајте чланак Историја Италије |
Од праисторије ка Римској држави [уреди]
Ископавања широм Италије показују присуство модерног човека на овим просторима још од палеолитаа, отприлике пре око 200.000 година.[2]
Данашњи Италијани су потомци старих племена која су се још почетком првог миленијума п. н. е. настанила у крајевима између Алпа, и по целом Апенинском полуострву и Сицилији. Ови народи су били различитог порекла. Најстарији су били Лигури и Илири, које су италијански преци потиснули пред крај 2. и почетком првог миленијума п. н. е. Негде у 8. веку п. н. е. између ријеке Арно и Тибар настанили су се и Етрурци, који су се у 7. веку п. н. е. проширили све до реке По и Корзике. У тим крајевима били су настањени још многи народи. Тако су у подручјима око данашње Венеције живели Венети, тако да се данас италијанска регија у којој је живео овај град зове Венето, На Сицилији су живели Сицули, Сицани и Елими. Сабињани и Латини живели су у Лацију, заједно са Фалисцима, Еквима, Херницима и Аусонима. У Абруцу су живели Вестини, Паелигни и Марси. Френтани, Пиценти и Маруцини насељавали су средишњу обалу Јадрана. Самнити и Луцани живели су у Молизеу и Басилицати. Језгру нове нације свакако су дали они народи и племена по којима су Италијани добили име, звали су се Италици или Итали. Италици нису били једно племе, бијаху подијељени на 4 главна племена, то су: Латини, Фалисци, Осци и Умбри или Умбријци.
У 8. и 7. веку п. н. е. антички Грци су основали своје колоније дуж обале Сицилије и у јужним деловима Апенинског полуострва. Римљани су касније назвали ову област Великом Грчком, због велике бројности Грка.[3][4][5]
Антички Рим [уреди]
|
За више информација погледајте чланак Антички Рим |
Стари Рим је на почетку била мала пољопривредна заједница основана у 8. веку п. н. е. која је током векома израсла у џиновско Римско царство које је обухватало цело Средоземно море, у којој су се културе Античке Грчке и Рима спојиле у једну цивилизацију. Ова цивилизација је била толико утицајна да су делови ње опстали у модерном праву, администрацији, филозофији и уметности, формиравши темеље на ком су засноване западне цивилизације. У 12 векова свог постојања, Антички Рим је прешао пут од монархије преко републике до царске аутократије. У полаком опадању од 2. века нове ере, Римско царство се 395. године коначно поделило на два дела, Западно римско царство и Источно римско царство. Западни део ја пао под притиском Гота, после чега је Апенинско полуострво подељено у мале независне краљевине и градове-државе у наредних 14 векова, док је источни део постао једини наследник античког Рима.
Средњи век [уреди]
|
За више информација погледајте чланак Средњовековна Италија |
Од 493. године Остроготи су поново остварили политичко јединство Италије. Од 535. до 553. године територија Италије је била поприште Готског рата, који је водио источноримски цар Јустинијан I против Остроготског краљевства. Јустинијан је освајање Италије окончао 553. године коначним поразом Острогота и анексијом целе територије Остроготског краљевства Источном римском царству. Сукоб, који је трајао готово двадесет година, разорио је целу земљу и довео до озбиљне демографске, економске, политичке и социјалне кризе.
Године владавине Источног римског царства је потлаченима донело погоршање животних услова пољопривредника због тешких пореских терета, као расељавање становништва због куге између 559. и 562. године. Ослабљен и осиромашен регион није могао да се супротстави лангобардској инвазији под краљем Албоином. Између 568. и 569. Лангобарди, често уз подршку локалног становништва огорченог због византијског опорезивања, заузимају велики део Италије: од уласка у Фриули, ускоро су освојили већину централне и северне Италије, област којој је наденуто име Велика Лангобардија, и у јужној Италији, која је прозвана Мала Лангобардија. Краљевство Лангобарда је трајало око два века, када их је на северу савладао Карло Велики 774. године, а касније на југу Нормани. И током наредних неколико векова Византија је била констатна сила на Апенинском полуострву, довољно јака да спречи Арабљане, Свето римско царство и Папску државу да ставе Италију под своју власт, али превише слаба да истера уљезе.
Последице ратова у првих пар векова после пада Западног римског царства су довеле до тога да, док су северно од Алпа настајале националне државе, политичком сценом Италије су доминирале на завађени градове, мали тирани и страни нападачи. Међутим, било је покушаја да се се поново успостави независност Италије од Светог римског царства за време Беренгара Фурланског и Ардуина Ивреовског.
Нови век [уреди]
|
За више информација погледајте чланак Историја Италије у новом веку (од 14. до 19. века) |
Уједињење Италије [уреди]
|
За више информација погледајте чланак Уједињење Италије |
Краљевина Италија и период фашизма (1861-1946) [уреди]
Италија је постала краљевина 17. марта 1861, када се највећи део држава са овог полуострва ујединио под утицајем краља Виктора Емануела II, из династије Савој, који је владао Сардинијом и Пијемонтом. Рим је још једну деценију остао под Папином влашћу да би и он постао део државе 20. септембра 1870.
Фашисти су увели диктатуру 1922, борили се на страни Немачке у Другом светском рату и изгубили.
Република Италија (1946-данас) [уреди]
Референдум о монархији од 2. јуна 1946. створио је Републику Италију.
Италија је отпочетка чланица НАТО пакта и Европске уније.
| Интернационалне организације | |
| Чланица НАТО од: | 4. априла, 1949. |
| Чланица УН од: | 14. децембра, 1955. |
| Чланица ЕУ од: | 25. марта, 1957. |
Политика [уреди]
|
За више информација погледајте чланак Политика Италије |
Устав из 1948. установио је дводомни Парламент (Parlamento), који има Посланички дом (Camera dei Deputati) и Сенат Републике (Senato della Repubblica), засебно судство, те извршну власт утјеловљену у Савет министара (Consiglio dei Ministri), које предводи председник савета (Presidente del Consiglio dei Ministri).
Председник републике бира се сваких 7 година, а бира га парламент заједно с малим бројем регионалних посланика. Председник предлаже председника владе, који предлаже остале министре (формално их именује председник). Веће министара (које обично чине парламентарни заступници) мора задржати поверење (Fiducia) оба дома.
Заступници домова Парламента бирају се директно кроз опште изборе, а користи се пропорционални систем. Посланички дом има 630 заступника. Осим 315 заступника који се бирају, Сенат садржи и бивше председнике, као и разне друге особе именоване доживотно у складу с посебним уставним одредбама. Заступници оба дома се бирају на највише 5 година, али оба се дома могу распустити и прије истека тог рока. Закони се смеју предлагати из оба дома, а мора их прихватити већина у оба дома.
Италијанско судство се заснива на римском праву, наполеонском коду и статутима. Уставни суд (Corte Costituzionale), који одлучује о уставности закона, основан је тек након 2. светског рата.
Регије Италије [уреди]
|
За више информација погледајте чланак Регије Италије |
Италија је подељена у двадесет регија:
| Регије | Главни град | На италијанском | ||
|---|---|---|---|---|
| 1 |  Абруцо |
Л'Аквила | Abruzzo | L'Aquila |
| 2 |  Долина Аосте |
Аоста | Valle d'Aosta | Aosta |
| 3 |  Апулија |
Бари | Puglia | Bari |
| 4 |  Базиликата |
Потенца | Basilicata | Potenza |
| 5 |  Калабрија |
Катанцаро | Calabria | Catanzaro |
| 6 |  Кампанија |
Напуљ | Campania | Napoli |
| 7 |  Емилија-Ромања |
Болоња | Emilia-Romagna | Bologna |
| 8 |  Фурланија-Јулијска крајина |
Трст | Friuli-Venezia Giulia | Trieste |
| 9 |  Лацио |
Рим | Lazio | Roma |
| 10 |  Лигурија |
Ђенова | Liguria | Genova |
| 11 |  Ломбардија |
Милано | Lombardia | Milano |
| 12 |  Марке |
Анкона | Marche | Ancona |
| 13 |  Молизе |
Кампобасо | Molise | Campobasso |
| 14 |  Пијемонт |
Торино | Piemonte | Torino |
| 15 |  Сардинија |
Каљари | Sardegna | Cagliari |
| 16 |  Сицилија |
Палермо | Sicilia | Palermo |
| 17 |  Трентино-Јужни Тирол |
Тренто | Trentino-Alto Adige | Trento |
| 18 |  Тоскана |
Фиренца | Toscana | Firenze |
| 19 |  Умбрија |
Перуђа | Umbria | Perugia |
| 20 |  Венето |
Венеција | Veneto | Venezia |
Привреда [уреди]
Пољопривреда [уреди]
Највеће површине плодног земљишта су у долини реке По. Због повољних климатских услова ту се гаје пшеница, кукуруз, шећерна репа, воће, поврће, а у влажним пределима доњег тока реке и пиринач. Сточни фонд Италије је велики. Гаје се говеда, свиње и овце.
Индустрија [уреди]
Туризам [уреди]
|
За више информација погледајте чланак Туризам у Италији |
Становништво [уреди]
|
За више информација погледајте чланак Демографија Италије |
Италија има 59.448.163 становника, налази се на двадесет и другом месту светске ранг листе и четвртом месту ранг листе Европске уније после Немачке, Француске и Велике Британије. 67% Италијана живи у градовима и то претежно на северу. Највеће миграције из неразвијених региона у градове биле су у периоду од 1950. до 1960. Од 1980. овај тренд се пребацио на предграђа и мале градове. У просеку мушкарци живе око 78, а жене око 83 године. Око 19% Италијана су старији од 65 године. У Европи Италијани су људи који најдуже живе после Грка и Швеђана. Као разлог наводи се италијанска кухиња и медитеранска исхрана.
Религија [уреди]
80,2 % становништва су католици, а само 3,6 % припада осталим религијама од чега су 231.226 Јеховини сведоци, 35.000 су јеврејске вероисповести, а има и протестаната и муслимана. Католичка црква је традиционално веома јака у Италији.
Језик [уреди]
|
За више информација погледајте чланак Италијански језик |
Поред службеног језика, италијанског, постоје још регионални службени језици као што су немачки у Јужном Тиролу, француски и словеначки. Такође постоје и друге мање групе језика које су уредбом и законом из 1999. године заштићене. То су сардински, грчки, хрватски, албански и други.
Највећи градови [уреди]
|
За више информација погледајте чланак Списак градова у Италији |
 Рим  Милано  Напуљ  Торино |
Поредак | Град | Регион | Популација |  Палермо  Ђенова  Болоња  Фиренца |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Рим | Лацио | 2.761.477 | ||
| 2 | Милано | Ломбардија | 1.324.110 | ||
| 3 | Напуљ | Кампања | 963.357 | ||
| 4 | Торино | Пијемонт | 907.563 | ||
| 5 | Палермо | Сицилија | 655.875 | ||
| 6 | Ђенова | Лигурија | 607.906 | ||
| 7 | Болоња | Емилија-Ромања | 380.181 | ||
| 8 | Фиренца | Тоскана | 371.282 | ||
| 9 | Бари | Апулија | 320.475 | ||
| 10 | Катанија | Сицилија | 293.458 | ||
| 11 | Венеција | Венето | 270.884 | ||
| 12 | Верона | Венето | 263.964 | ||
| 13 | Месина | Сицилија | 242.503 | ||
| 14 | Падова | Венето | 214.198 | ||
| 15 | Трст | Фурланија-Јулијска крајина | 205.535 | ||
| 16 | Бреша | Ломбардија | 193.879 | ||
| 17 | Таранто | Апулија | 191.810 | ||
| 18 | Прато | Тоскана | 188.011 | ||
| 19 | Парма | Емилија-Ромања | 186.690 | ||
| 20 | Ређо ди Калабрија | Калабрија | 186.547 | ||
| ISTAT estimates for 31 December 2010 |
Култура [уреди]
|
За више информација погледајте чланак Култура Италије |
Италија је веома рано одиграла значајну улогу у култури и уметности. Римска антика била је у време Римског царства узор осталим европским земљама. Чак и у средњем веку и у доба ренесансе Италија је остала узор у уметности, култури и истраживањима осталим земљама Европе. Веома је познато италијанско сликарство, вајарство и архитектура. Ова красна земља била је домовина врсним, изузетним, генијалним уметницима као што су Леонардо да Винчи, Ботичели, Рафаело, Микеланђело ...
Ова елегантна чизма је у свету позната по много чему. Пре свега по уметности и култури, затим разним грађевинама као што су Колосеум и Торањ у Пизи. Све знаменитости Италије веома су посећене, јер како је написао Гете, свако камење, палата и по која улица има и говори своју причу и све је одуховљено у светим зидинама вечног Рима. Земља која може да рачуна историју од скоро 3000 година, дакле опет по Гетеу не живи од данас до сутра, позната је и по јелу (пица, паста, шпагете ...), вину, начину живота, позоришту, литератури, поезији, музици (посебно опери) и добром укусу.
Школство и образовање [уреди]
Похађање наставе у Италији је обавезно и без обзира на разлике између севера и југа, не разликује се план наставе у Милану од оног у Палерму. Разлике постоје само у областима пословног образовања. Обавезан систем образовања подељен је у три области: обданиште (scuola dell' infanzia, 3-6), основна школа (scuola elementare, 6-11; scuola media 11-14) и средња школа (Liceo: classico, scientifico, linguistico, artistico, economico, tecnologico, musicale, delle scienze umane; 14-19). Након наведених обавезних школа, ученици се могу определити за факултет. Последњих година дошло је до извесних промена у предавању страних језика, тако да се сада енглески учи у основним школама, а постоји и други страни језик. У петогодишњим гимназијама, осим часова латинског, похађа се и настава грчког језика. Од 2004. године, обавезно школовање повећано је са 9 (6-15) на 12 (6-18), што значи да ко не жели да са 14 година похађа гимназију, мора изабрати неки од средњих стручних школа након чега се полаже матура и државни испит. У забавиштима и основним школама деца морају носити униформе: девојчице најчешће розе и беле, а дечаци плаве.
Уметност [уреди]
|
За више информација погледајте чланак Уметност у Италији |
Уметност у Италији обухвата уметничка дела настала од праисторије па до данас. Италија је била центар и жариште многих праваца европске уметности (видети ренесанса). У антици захваљујући свом положају у центру Медитерана, у Италији се преплићу културни утицаји из различитих подручја. Ти претежно грчки и хеленистички утицаји стапају се са аутохтоним ликовним изразима Италије и стварају оригиналну римску уметност, која ипак није достигла уметничке висине класичне грчке уметности.
Филм [уреди]
Медији [уреди]
Италија располаже великом мрежом мас-медија. Поред традиционалних новина и телевизије, све више користи се Интернет. Велики успех доживели су мобилни телефони који су све више заступљени, јер су припеид и постпеид тарифе јефтиније него у другим земљама Европске уније.
Новине [уреди]
Постоји широка понуда дневних италијанских новина и листова. Наравно, има одређених сличности и разлике међу њима. Познате дневне новине су: La Repubblica у Риму, Il Corriere della Sera у Милану, La Stampa у Торину, La Nazione у Фиренци, Il Mattino у Напуљу. У Италији се дневне новине читају много мање него у осталим европским земљама. С друге стране, италијански недељни часописи могу се поредити са немачким. По изузетном квалитету познати су Oggi, Gente и La Domenica del Corriere.
Радио и телевизија [уреди]
Три националне радио-телевизије су RAI Uno, RAI Due и RAI Tre и оне припадају организацији RAI-TV. Такође постоји велики број различитих приватних станица које се налазе готово у сваком великом граду. Оне опстају емитујући велики број реклама. Иначе углавном пуштају музику и шоу програм. Квалитет приватних телевизија је различит. Многе су се прошириле, а оне мање успешне склоне су емитовању филмова слабијег квалитета. Италија располаже са 1.700 телевизијских станица и око 30 милиона гледалаца.
Такође врло утицајна особа у медијим је бивши премијер Силвио Берлускони у чијем се власништву налазе три телевизијске станице (Canale 5, Italia 1 и Rete 4) под заједничким именом Mediaset које је купио у периоду између 1980. и 1984. године. Оне дневно достижу више од милион гледалаца претежно због Reality Shows програма и спотрских преноса.
Извори [уреди]
- ^ „Statistiche demografiche ISTAT“. Demo.istat.it Приступљено 24. 6. 2010.
- ^ Kluwer Academic/Plenum Publishers 2001, ch. 2. ISBN 0-306-46463-2.
- ^ Luca Cerchiai, Lorena Jannelli, Fausto Longo, Lorena Janelli, 2004. The Greek Cities of Magna Graecia and Sicily (Getty Trust) ISBN 0-89236-751-2
- ^ T. J. Dunbabin, 1948. The Western Greeks
- ^ A. G. Woodhead, 1962. The Greeks in the West
Спољашње везе [уреди]
.svg){kind=small}
- Председник
- Парламент
- Председник савјета министара
- Влада
- Главни портал
- Туристичка презентација
- Министарство спољних послова
- Национални паркови
- Статистички институт
|
||||||||||||||||
|
||||||||||||||
|
|||||
