Италија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Координате: 37°-47° СГ Ш, 7°-19° ИГД

Република Италија је држава на југу Европе. Италија обухвата Апенинско полуострво и три велика острва на Средоземном мору: Сицилију, Сардинију и Елбу. Једину копнену границу има на северу, на Алпима, где се граничи са Француском, Швајцарском, Аустријом и Словенијом. Независне државе Сан Марино и Ватикан налазе се унутар територије Италије.

Веома је позната по кулинарским способностима, моди, дизајну, одећи, архитектури, уметности, музици и осталим знаменитостима које у великом броју посећују туристи.

Садржај 1 Историја 1.1 Од праисторије ка Римској држави 1.2 Антички Рим 1.3 Уједињење Италије 2 Географија 2.1 Регије Италије 2.2 Највећи градови 3 Политика 4 Становништво 5 Религија 6 Језик 7 Култура 7.1 Школство и образовање 8 Уметност 9 Медији 9.1 Новине 9.2 Радио и телевизија 10 Референце 11 Спољашње везе

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Италије

[уреди] Од праисторије ка Римској држави

Ископавања широм Италије показују присуство модерног човека на овим просторима још од палеолита, отприлике пре око 200.000 година.^[1]

Данашњи Италијани су потомци старих племена која су се још почетком првог миленијума п. н. е. настанила у крајевима између Алпа, и по целом Апенинском полуострву и Сицилији. Ови народи су били различитог порекла. Најстарији су били Лигури и Илири, које су италијански преци потиснули пред крај 2. и почетком првог миленијума п. н. е. Негде у 8. веку п. н. е. између ријеке Арно и Тибер настанили су се и Етрурци, који су се у 7. веку п. н. е. проширили све до реке По и Корзике. У тим крајевима били су настањени још многи народи. Тако су у подручјима око данашње Венеције живели Венети, тако да се данас италијанска регија у којој је живео овај град зове Венето, На Сицилији су живели Сицули, Сицани и Елими. Сабињани и Латини живели су у Лацију, заједно са Фалисцима, Еквима, Херницима и Аусонима. У Абруцу су живели Вестини, Паелигни и Марси. Френтани, Пиценти и Маруцини насељавали су средишњу обалу Јадрана. Самнити и Луцани живели су у Молизеу и Басилицати. Језгру нове нације свакако су дали они народи и племена по којима су Италијани добили име, звали су се Италици или Итали. Италици нису били једно племе, бијаху подијељени на 4 главна племена, то су: Латини, Фалисци, Осци и Умбри или Умбријци.

У 8. и 7. веку п. н. е. антички Грци су основали своје колоније дуж обале Сицилије и у јужним деловима Апенинског полуострва. Римљани су касније назвали ову област Великом Грчком, због велике бројности Грка.^[2][3][4]

[уреди] Антички Рим

За више информација погледајте Антички Рим

Стари Рим је на почетку била мала пољопривредна заједница основана у 8. веку п. н. е. која је током векома израсла у џиновско Римско царство које је обухватало цело Средоземно море, у којој су се културе Античке Грчке и Рима спојиле у једну цивилизацију. Ова цивилизација је била толико утицајна да су делови ње опстали у модерном праву, администрацији, филозофији и уметности, формиравши темеље на ком су засноване западне цивилизације. У 12 векова свог постојања, Антички Рим је прешао пут од монархије преко републике до царске аутократије. У полаком опадању од 2. века нове ере, Римско царство се 395. године коначно поделило на два дела, Западно римско царство и Источно римско царство. Западни део ја пао под притиском Гота, после чега је Апенинско полуострво подељено у мале независне краљевине и градове-државе у наредних 14 векова, док је источни део постао једини наследник античког Рима.

[уреди] Уједињење Италије

За више информација погледајте Уједињење Италије

Италија је постала краљевина 17. марта 1861, када се највећи део држава са овог полуострва ујединио под утицајем краља Виктора Емануела II, из династије Савој, који је владао Сардинијом и Пијемонтом. Рим је још једну деценију остао под Папином влашћу да би и он постао део државе 20. септембра 1870.

Фашисти су увели диктатуру 1922, борили се на страни Немачке у Другом светском рату и изгубили. Референдум о монархији од 2. јуна 1946. створио је Републику Италију.

Италија је отпочетка чланица НАТО пакта и Европске уније.

Интернационалне организације
Чланица НАТО од:	4. априла, 1949.
Чланица УН од:	14. децембра, 1955.
Чланица ЕУ од:	25. марта, 1957.

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Италије

Облик земље подсећа на чизму, а Сицилија асоцира на троугао. Кроз цело полуострво простиру се Апенини, а на северу један део Алпа припада Италији. Највиши врх Италије је Мон Блан де Курмајор висине 4.748 м. Дуж западне италијанске обале протежу се са севера у правцу југа следеће ривијере: Италијанска ривијера у Лигурији, Етрурска ривијера у Тоскани и Напуљска ривијера у Кампањи. Источна обала је од Трста на северу до Гаљана на југу (може се и рећи до Отранских врата).

Најдуже реке су По, Арно и Тибар. У највећа италијанска језера убрајају се језеро Гарда, језеро Мађоре и језеро Комо у Северној Италији и језеро Болсена и Тразименско језеро у Средњој Италији.

Поред Везува који је на самом полуострву, веома су познати Етна на Сицилији и Стромболи, где се налазе и бројни мањи вулкани.

Поред главног града, Вечног Рима, значајни су и Торино, Милано, Ђенова, Венеција, Фиренца, Болоња, Напуљ, Бари, Палермо, Каљари и Катанија.

[уреди] Регије Италије

За више информација погледајте Регије Италије

Италија је подељена у двадесет регија:

	Регије	Главни град	На италијанском
1	Абруцо	Л'Аквила	Abruzzo	L'Aquila
2	Долина Аосте	Аоста	Valle d'Aosta	Aosta
3	Апулија	Бари	Puglia	Bari
4	Базиликата	Потенца	Basilicata	Potenza
5	Калабрија	Катанцаро	Calabria	Catanzaro
6	Кампанија	Напуљ	Campania	Napoli
7	Емилија-Ромања	Болоња	Emilia-Romagna	Bologna
8	Фурланија-Јулијска крајина	Трст	Friuli-Venezia Giulia	Trieste
9	Лацио	Рим	Lazio	Roma
10	Лигурија	Ђенова	Liguria	Genova
11	Ломбардија	Милано	Lombardia	Milano
12	Марке	Анкона	Marche	Ancona
13	Молизе	Кампобасо	Molise	Campobasso
14	Пијемонт	Торино	Piemonte	Torino
15	Сардинија	Каљари	Sardegna	Cagliari
16	Сицилија	Палермо	Sicilia	Palermo
17	Трентино-Јужни Тирол	Тренто	Trentino-Alto Adige	Trento
18	Тоскана	Фиренца	Toscana	Firenze
19	Умбрија	Перуђа	Umbria	Perugia
20	Венето	Венеција	Veneto	Venezia

[уреди] Највећи градови

За више информација погледајте Градови у Италији

(по попису из 2004.)

Највећи градови по попису из 2004.	Регија	Становника
Рим		2.553.873
Милано		1.299.439
Напуљ		995.171
Торино		902.255
Палермо		675.277
Ђенова		605.084
Болоња		374.425
Фиренца		368.059
Бари		328.458
Катанија		305.773
Венеција		271.251
Верона		259.068
Месина		247.592
Падова		210.821
Трст	Фурланија-Јулијска крајина	207.069
Бреша		192.164
Ређо Калабрија		183.041
Прато		180.674
Модена		180.110
Парма		174.471
Каљари		161.465
Перуђа		157.842
Ливорно		155.986
Ређо Емилија		155.191
Фођа		154.780
Равена		146.989
Салерно		135.818
Римини		134.700
Ферара		131.907
Сасари		124.929
Сиракуза		123.332
Пескара		122.577
Монца		122.263
Бергамо		116.510
Виченца		113.483
Латина		111.946
Форли		111.495
Тренто	Трентино-Јужни Тирол	110.142
Терни		108.999
Новара		102.746
Анкона		101.797

[уреди] Политика

За више информација погледајте Политика Италије

Устав из 1948. установио је дводомни парламент (Parlamento), који има Заступнички дом (Camera dei Deputati) и Сенат (Senato della Repubblica), засебно судство, те извршну власт утјеловљену у Већу министара (Consiglio dei Ministri), које предводи председник већа (Presidente del Consiglio dei Ministri).

Председник републике бира се сваких 7 година, а бира га парламент заједно с малим бројем регионалних посланика. Председник предлаже председника владе, који предлаже остале министре (формално их именује председник). Веће министара (које обично чине парламентарни заступници) мора задржати поверење (Fiducia) оба дома.

Заступници домова парламента бирају се директно кроз опште изборе, а користи се пропорционални систем. Заступнички дом има 630 заступника. Осим 315 заступника који се бирају, Сенат садржи и бивше председнике, као и разне друге особе именоване доживотно у складу с посебним уставним одредбама. Заступници оба дома се бирају на највише 5 година, али оба се дома могу распустити и прије истека тог рока. Закони се смеју предлагати из оба дома, а мора их прихватити већина у оба дома.

Италијанско се судство заснива на римском праву, наполеонском коду и статутима. Уставни суд (Corte Costituzionale), који одлучује о уставности закона, основан је тек након 2. светског рата.

[уреди] Становништво

За више информација погледајте Демографија Италије

Италија има 58.462.375 становника, налази се на двадесет и другом месту светске ранг листе и четвртом месту ранг листе Европске уније после Немачке, Француске и Велике Британије. 67% Италијана живи у градовима и то претежно на северу. Највеће миграције из неразвијених региона у градове биле су у периоду од 1950. до 1960. Од 1980. овај тренд се пребацио на предграђа и мале градове. У просеку мушкарци живе око 78, а жене око 83 године. Око 19% Италијана су старији од 65 године. У Европи Италијани су људи који најдуже живе после Грка и Швеђана. Као разлог наводи се италијанска кухиња и медитеранска исхрана.

[уреди] Религија

80,2 % становништва су католици, а само 3,6 % припада осталим религијама од чега су 231.226 Јеховини сведоци, 35.000 су јеврејске вероисповести, а има и протестаната и муслимана. Католичка црква је традиционално веома јака у Италији.

[уреди] Језик

За више информација погледајте Италијански језик

Поред службеног језика, италијанског, постоје још регионални службени језици као што су немачки у Јужном Тиролу, француски и словеначки. Такође постоје и друге мање групе језика које су уредбом и законом из 1999. године заштићене. То су сардински, грчки, хрватски, албански и други.

[уреди] Култура

За више информација погледајте Култура Италије

Италија је веома рано одиграла значајну улогу у култури и уметности. Римска антика била је у време Римског царства узор осталим европским земљама. Чак и у средњем веку и у доба ренесансе Италија је остала узор у уметности, култури и истраживањима осталим земљама Европе. Веома је познато италијанско сликарство, вајарство и архитектура. Ова красна земља била је домовина врсним, изузетним, генијалним уметницима као што су Леонардо да Винчи, Ботичели, Рафаело, Микеланђело ...

Ова елегантна чизма је у свету позната по много чему. Пре свега по уметности и култури, затим разним грађевинама као што су Колосеум и Торањ у Пизи. Све знаменитости Италије веома су посећене, јер како је написао Гете, свако камење, палата и по која улица има и говори своју причу и све је одуховљено у светим зидинама вечног Рима. Земља која може да рачуна историју од скоро 3000 година, дакле опет по Гетеу не живи од данас до сутра, позната је и по јелу (пица, паста, шпагете ...), вину, начину живота, позоришту, литератури, поезији, музици (посебно опери) и добром укусу.

[уреди] Школство и образовање

Похађање наставе у Италији је обавезно и без обзира на разлике између севера и југа, не разликује се план наставе у Милану од оног у Палерму. Разлике постоје само у областима пословног образовања. Обавезан систем образовања подељен је у три области: обданиште (scuola dell' infanzia, 3-6), основна школа (scuola elementare, 6-11; scuola media 11-14) и средња школа (Liceo: classico, scientifico, linguistico, artistico, economico, tecnologico, musicale, delle scienze umane; 14-19). Након наведених обавезних школа, ученици се могу определити за факултет. Последњих година дошло је до извесних промена у предавању страних језика, тако да се сада енглески учи у основним школама, а постоји и други страни језик. У петогодишњим гимназијама, осим часова латинског, похађа се и настава грчког језика. Од 2004. године, обавезно школовање повећано је са 9 (6-15) на 12 (6-18), што значи да ко не жели да са 14 година похађа гимназију, мора изабрати неки од средњих стручних школа након чега се полаже матура и државни испит. У забавиштима и основним школама деца морају носити униформе: девојчице најчешће розе и беле, а дечаци плаве.

[уреди] Уметност

За више информација погледајте Уметност у Италији

Уметност у Италији обухвата уметничка дела настала од праисторије па до данас. Италија је била центар и жариште многих праваца европске уметности (видети ренесанса). У антици захваљујући свом положају у центру Медитерана, у Италији се преплићу културни утицаји из различитих подручја. Ти претежно грчки и хеленистички утицаји стапају се са аутохтоним ликовним изразима Италије и стварају оригиналну римску уметност, која ипак није достигла уметничке висине класичне грчке уметности.

[уреди] Медији

Италија располаже великом мрежом мас-медија. Поред традиционалних новина и телевизије, све више користи се Интернет. Велики успех доживели су мобилни телефони који су све више заступљени, јер су припеид и постпеид тарифе јефтиније него у другим земљама Европске уније.

[уреди] Новине

Постоји широка понуда дневних италијанских новина и листова. Наравно, има одређених сличности и разлике међу њима. Познате дневне новине су: La Repubblica у Риму, Il Corriere della Sera у Милану, La Stampa у Торину, La Nazione у Фиренци, Il Mattino у Напуљу. У Италији се дневне новине читају много мање него у осталим европским земљама. С друге стране, италијански недељни часописи могу се поредити са немачким. По изузетном квалитету познати су Oggi, Gente и La Domenica del Corriere.

[уреди] Радио и телевизија

Три националне радио-телевизије су RAI Uno, RAI Due и RAI Tre и оне припадају организацији RAI-TV. Такође постоји велики број различитих приватних станица које се налазе готово у сваком великом граду. Оне опстају емитујући велики број реклама. Иначе углавном пуштају музику и шоу програм. Квалитет приватних телевизија је различит. Многе су се прошириле, а оне мање успешне склоне су емитовању филмова слабијег квалитета. Италија располаже са 1.700 телевизијских станица и око 30 милиона гледалаца.

Не може се ни оспорити велики утицај који има на медије, а посебно на организацију РАИ, председник владе Силвијо Берлускони. У његовом власништву налазе се три телевизијске станице (Canale 5, Italia 1 и Rete 4) под заједничким именом Mediaset које је купио у периоду између 1980. и 1984. године. Оне дневно достижу више од милион гледалаца претежно због Reality Shows програма и спотрских преноса.

[уреди] Референце

[уреди] Спољашње везе

• Председник
• Парламент
• Главни портал
• Туристичка презентација
• Министарство спољних послова
• Национални паркови
• Железнице
• Статистички институт