Bitka kod Forminjija

Bitka kod Forminjija
Deo Stogodišnjeg rata
Vreme 15. april 1450. Mesto Forminji Ishod Francuska pobeda
Sukobljene strane
Kraljevina Francuska	Kraljevina Engleska
Komandanti i vođe
Šarl I Burbonski Artur III od Bretanje	Tomas Kirjel (RZ)
Jačina
oko 3.000	oko 3.400
Žrtve i gubici
znatni	čitava vojska uništena

Bitka kod Forminjija vođena je 15. aprila 1450. godine tokom Stogodišnjeg rata između francuske i engleske vojske. Završena je pobedom Francuza.

Pozadina

Primirje u Turu

Nakon prelaska Burgundije na stranu Francuske (mirom u Arasu 20. septembra 1435), odnos snaga u stogodišnjem ratu preokrenuo se u korist Francuske, a engleske snage u Francuskoj primorane su na defanzivu. Pošto se Pariz predao Šarlu VII bez borbe (13. aprila 1436), niz engleskih poseda u Normandiji i severnoj Francuskoj postepeno je osvojen (1436-1443), pa je pod uticajem sve jače pacifističke struje u Engleskoj potpisano primirje u Turu (28. maja 1444).

Francuske reforme

Šarl VII iskoristio je primirje za sprovođenje značajnih vojnih reformi: najamničke bande stavljene su pod kraljevsku kontrolu, a 1445. formirano je 15 ordonans-kompanija od po 600 ljudi, jezgro buduće stajaće vojske Francuske. Začetak francuske pešadije milicijskog tipa bili su slobodni strelci, pozivani pod zastavu od 1448. po specijalnom ključu. I razvoju artiljerije posvećena je posebna pažnja, naročito izradi oruđa i obezbeđivanju stručnog kadra. Zahvaljujući sprovedenoj reorganizaciji, Francuska je pri kraju stogodišnjeg rata raspolagala najbolje organizovanom vojskom u Evropi.

Nastavak rata

Iznenadni napad Engleza na Fužer (24. marta 1449), označio je prekid primirja. U avgustu 1449. ponovo su počela dejstva u Normandiji i Gijeni. Reorganizovana francuska vojska, a posebno njena poboljšana artiljerija, uspešno su se nosile sa engleskim snagama u opsednutim gradovima. Normandija je, zahvaljujući podršci njenih stanovnika, oslobođena za godinu dana. Da bi sačuvala deo Normandije, iscrpena engleska sakupila je je uz velike napore, vojsku jačine 1.275 konjanika i 2.081 strelca koja se, pod komandom Tomasa Kirila, iskrcala u oktobru 1450. kod Šerbura.

Bitka

Do odlučujućeg sudara između ove engleske vojske i francuskih snaga, jačine oko 3.000 ljudi, došlo je 15. aprila 1450. kod Forminjija u Normandiji. Francusku vojsku predvodili su Žan I Burbon i Artur III, a englesku Tomas Kirjel. Držeći se engleske taktike iz bitaka kod Kresija, Poatjea i Azenkura, iako mu je situacija (pre svega, nadmoć francuske artiljerije nad engleskim strelcima, koja je dotadašnju odbrambenu taktiku Engleza u bitkama na otvorenom polju učinila neodrživom) nalagala izmenjeni borbeni postupak, Kiril je pružio Francuzima odličnu priliku za revanš. Engleska vojska je teško poražena, među zarobljenicima bio je i Tomas Kiril.

Bitka je donela jednu novinu u taktici stogodišnjeg rata. Englezi su, po običaju, zauzeli jak odbrambeni položaj na jednom bregu, ali umesto da ih direktno napada, francuski konetabl Artur, grof Rišmona i brat vojvode Bretanje, je rasporedio topove i bombardovao ih sve dok im nije rasturio bojni red. Posle toga ih je lako razbio.

Posledice

Za poraz su Englezi optuživali Kirjela koji je izveo pokret zahođenja kako bi obezbedio bolji položaj. Sličnu taktiku Englezi su koristili više puta u Stogodišnjem ratu (Kresi, Poatje, Azenkur). Primetno je i dobro dejstvo francuskih kulevrina. Najveći deo engleske konjice uspeo je da se spasi povlačenjem. Strelci su izginuli. Englezi su bitkom kod Forminjija izbačeni iz Normandije. Engleski garnizon u Kanu bio je prinuđen da kapitulira u junu 1450. pred daleko nadmoćnijim snagama protivnika.

Izvori

• Vojna enciklopedija, tom 3 (10)