Vakcina protiv pneumokoka

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Vakcina protiv pneumokoka
Pneumovaks
Opis vakcine
VrsteKonjugovana vakcina
Klinički podaci
Drugs.comMonografija
Pravni status
Pravni status
Identifikatori
ATC kodJ07AL01 (WHO) J07AL02 J07AL52
ChemSpidernone

Vakcina protiv pneumokoka je konjugovana polisaharidna vakcina namenjena je aktivnoj imunizacija protiv oboljenja izazavanih pneumokokom (lat. S pneumoniae) kod dece uzrasta od navršena dva meseca života.[1] Vakcina protiv pneumokoka u telu vakcinisana osobe podstiče stvaranje zaštitnih antitela na jednu od struktura ćelije pneumokoka, koja ovoj bakteriji omogućava da bude virulentna ili da izazove bolest). Ukoliko se vakcinisane osobe nađu u kontaktu s tipovima pneumokoka iz vakcine, imaće zaštitna antitela, pa neće oboleti. Vakcina protiv pneumokoka kao deo rutinske profilakse preporučuje se kod male dece (starosti < 5 godina) i odraslih starijih od 65 godina. Ove vakcine se takođe preporučuju osobama koje su imunokompromitovane (npr HIV, rak, bubrežna bolest) ili imaju funkcionalnu ili anatomsku aspleniju, curenje cerebrospinalne tečnosti ili kohlearne implantate.[2][3][4]

Opšte informacije[uredi | uredi izvor]

Pneumokok (lat. S pneumoniae) je bakterija koja je prisutna u nosu i ždrelu ljudi od dečjeg uzrasta do najstarijeg doba. Najčešći je izazivač zapaljenja srednjeg uha, posebno kod male dece, kao i bakterijske pneumonije podjednako kod dece i odraslih. Pneumonija ili pneumokokno zapaljenje pluća (po kome je i dobio naziv, neretko se javlja u teškoj formi, kada je neophodno lečenje u bolničkim uslovima. Najteže forme pneumokoknih bolesti su sepsa i zapaljenje mekih moždanica – meningitis, koje se mogu razviti naglo i kod kojih je smrtnost, i pored terapije, i dalje visoka.

Iako se pneumokokne bolesti mogu javiti u svakom uzrastu, najveći rizik da obole imaju mala deca, stariji od 65 godina, kao i ljudi s faktorima rizika: hroničnim bolestima pluća, srca, bubrega, jetre, oni kojima je odstranjena slezina, ili imaju kohlearne implantate, ali i dugogodišnji pušači. Kod njih se pneumokokne bolesti javljaju češće i u teškom obliku.

Iako se pneumokokne bolesti danas uspešno leče antibioticima, treba imati u vidu da je rezistencija na antibiotike kod pneumokoka sve češća u mnogim sredini, što ponekad otežava terapiju.

Aktivna imunizacija protiv pneumokoka[uredi | uredi izvor]

Aktivna imunizacija protiv oboljenja izazavanih Streptokokusom pneumonije sprovodi se konjugovanom polisaharidnom vakcinom protiv oboljenja izazvanih S pneumoniae kod dece uzrasta od navršena dva meseca života.[5]

Aktivna imunizacija se sprovodi sa tri doze vakcine u razmacima ne kraćim od četiri nedelje (primarna serija) do navršenih šest meseci života.

Revakcinacija se sprovodi jednom dozom konjugovane polisaharidne vakcine u drugoj godini života najranije šest meseci nakon kompletiranja primarne serije.

Ukoliko se primarna serija ne sprovede do navršenih šest meseci života, aktivna imunizacija se sprovodi predviđenim brojem doza za uzrast, do navršenih 24 meseca života.[5]

Ukoliko se vakcinacija započinje u uzrastu 7-11 meseci treba dati dve doze vakcine sa razmakom od najmanje četiri nedelje između doza. Revakcinacija se sprovodi jednom dozom konjugovane polisaharidne vakcine u drugoj godini života, najranije šest meseci nakon kompletiranja primarne serije.

Ukoliko se vakcinacija započinje u uzrastu 12-23 meseca treba dati dve doze vakcine sa razmakom od najmanje osam nedelja između doza.Revakcinacija se u ovim slučajevima ne sprovodi.

Vakcina se daje intramuskularno u odgovarajućoj dozi (0,5 ml) u anterolateralni deo nadkolenice ili nadlakticu (deltoidni mišić).[5]

Indikacije za vakcinaciju[uredi | uredi izvor]

Aktivna imunizacija protiv oboljenja izazvanih streptokokusom pneumonije sprovodi se u sledećim slučajevima:[5]

1. anatomska ili funkcionalna asplenija i srpasta anemija,

2. nefrotski sindrom,

3. simptomatska i asimptomatska HIV infekcija,

4. transplantacija organa i tkiva,

5. maligna oboljenja,

6. stanja koja dovode do isticanja likvora,

7. ugradnje kohlearnih implantata,

8. stanja oslabljenog imuniteta,

9. dece koja žive u kolektivnom smeštaju,

10. stariji od 65 godina u kolektivnom smeštaju,

11. nepokretni štićenici u institucijama zdravstvene i socijalne zaštite.

Revakcinacija[uredi | uredi izvor]

Revakcinacija se sprovodi jednom dozom pneumokokne polisaharidne vakcine (PPV23) nakon pet godina kod osoba sa:[5]

  • anatomskom/funkcionalnom asplenijom,
  • HIV infekcijom,
  • nefrotskim sindromom i stanjima oslabljenog imuniteta.

Vreste vakcina[uredi | uredi izvor]

Aktivna imunizacija protiv oboljenja izazvanih streptokokusom pneumonije sprovodi se konjugovanom polisaharidnom pneumokoknom vakcinom i polisaharidnom pneumokoknom vakcinom.

Prva vakcina koja je napravljena za prevenciju pneumokoknih obolenja bila je polisaharidnog tipa i već je dugo u primeni. Daje se starijoj deci i odraslim osobama.

Druga, novija vakcina je konjugovana i daje se i kod mlađih od dve godine. Postoje tri tipa konjugovane pneumokone vakcine: 7-, 10- i 13-valentna. Ova vakcina se nalazi u Srbiji u kalendaru obavezne imunizacije dece od drugog meseca života. Pneumokokna konjugovana vakcina treba da se daje i osobama kojima je odstranjena slezina, a preporučuje se davanje i osobama starijim od 65 godina.[5]

Vakcinacija trudnica sa hroničnim oboljenjima pruža zaštitu deteta u prvih 6 meseci života.[5]

Pneumokokna 13-valentna vakcina (Prevenar 13)[uredi | uredi izvor]

Pneumokokna 13-valentna konjugovana vakcina (Prevenar 13)[6], koja sadrži 13 različitih vrsta pneumokoknih bakterija. Kapsularna polisaharidna vakcina protiv 13 sojeva S pneumoniae, konjugovanih sa netoksičnim proteinom difterije, uključujuje sledeće serotipove 1, 3, 4, 5, 6A, 6B, 7F, 9V, 14, 18C, 19A, 19F..

Koristi se za sprečavanje infekcije izazvane pneumokoknim bakterijama. Međutim ova vakcina neće lečiti aktivnu infekciju koja se već razvila u telu.

Indikovana kao rutinska vakcinacija za:

  • za novorođenčada od 6 neda i decu do do 17. godina,
  • decu starosti od 5 do 6 godina i odraslih starijih od 18 godina sa visokim rizikom od pneumokokne infekcije
  • imunokompromitovanih osoba (npr. HIV, rak, bubrežna bolest)
  • vakcinaciju osoba koje imaju funkcionalnu ili anatomsku aspleniju, curenje cerebrospinalne tečnosti ili kohlearne implantate.
Prevenar 13

Kao i svaki drugi lek, i ova vakcina može izazvati neželjene efekte, ali rizik od ozbiljnih nuspojava je izuzetno nizak. Takođe pneumokokna 13-valentna vakcina možda neće pružiti zaštitu od bolesti kod svake osobe.

Uobičajeni neželjeni efekti Pneumovak 23 uključuju:

  • reakcije na mestu injekcije (bol, bol, toplota, crvenilo, otok, osetljivost, tvrda kvržica), ukočenost ruke ili noge u koju je ubrizgana vakcina,
  • bolovi u mišićima ili zglobovima,
  • groznica, jeza,
  • glavobolja,
  • mučnina, povraćanje, proliv,
  • slabost,
  • umor,
  • osip po koži.

Pneumokokna 23-valentna vakcina (Pneumo 23)[uredi | uredi izvor]

Pneumokokna 23-valentna vakcina Pneumovaks

Polivalentna polisaharidna pneumokokna vakcina (Pneumo 23)[7] je vakcina koja pomaže u zaštiti od ozbiljnih infekcija, kao što su upala uha, infekcija sinusa, upala pluća, infekcija krvi (bakterijemija) i meningitis (infekcija pokrivača mozga) izazvanih bakterijom S pneumoniae.

Kapsularni antigeni S pneumoniae stimulišu aktivni imuni odgovor, što rezultuje proizvodnjom endogeno proizvedenih antitela. Vakcina sadrži 23 serotipa koji uključuju: 1, 2, 3, 4, 5, 6B, 7F, 8, 9N, 9V, 10A, 11A, 12F, 14, 15B, 17F, 18C, 19F, 19A2, , 23F i 33F.[8]

Svaka doza od 0,5 ml vakcine sadrži 25 mikrograma svakog polisaharidnog tipa u izotoničnom fiziološkom rastvoru koji sadrži 0,25% fenola kao konzervansa. Vakcina se koristi direktno bez razređivanje ili rekonstitucija.

Indikovana kao rutinska vakcinacija za:[8]

  • odrasle starije od 65 godina.
  • visokorizične odrasle osobe i decu koja imaju hroničnu bolest srca ili pluća, bolesti jetre, bubrega, šečernu bolest, alkoholizam, cirozu,
  • imunokompromitovane osobe ili osobe koje imaju funkcionalnu ili anatomsku aspleniju, curenje cerebrospinalne tečnosti ili kohlearne implantate.
  • kod osoba sa anemijom srpastih ćelija, HIV-om, određenim karcinomima,

Uobičajeni neželjeni efekti Pneumo 23 uključuju:[8]

  • reakcije na mestu injekcije (bol, bol, toplota, crvenilo, otok, osetljivost, tvrda kvržica), ukočenost ruke ili noge u koju je ubrizgana vakcina,
  • bolovi u mišićima ili zglobovima,
  • groznica, jeza,
  • glavobolja,
  • mučnina, povraćanje, proliv,
  • slabost,
  • umor,
  • osip po koži,
  • anafilaktoidna reakcija
  • angioedem
  • serumska bolest zbog leka

Procedura[uredi | uredi izvor]

Kod lica uzrasta od dva meseca života do navršene dve godine života, koja nisu prethodno vakcinisana, primenjuje se konjugovana polisaharidna pneumokokna vakcina (PCV10, PCV13), sa potrebnim brojem doza prema uzrastu.[5]

Kod lica uzrasta od navršenih dve godina života i starijih koja nisu prethodno vakcinisana, primenjuju se konjugovana polisaharidna pneumokokna vakcina (PCV10, PCV13 zavisno od uzrasta) i polisaharidna pneumokokna vakcina. PCV 10 se daje do navršenih 5 godina života, a PCV13 od 6 godina života i starijih. Nakon jedne doze pneumokokne konjugovane polisaharidne daje se jedna doza pneumokokne polisaharidne vakcine (PPV23) u razmaku ne kraćem od osam nedelja.

Vakcine se daju intramuskularno u odgovarajućoj dozi (0,5 ml), u anterolateralni deo femoralne regije ili deltoidni mišić u zavisnosti od uzrasta, a prema sažetku karakteristika leka.

Kod osoba kod kojih je indikovana primena pneumokokne konjugovane (PCV 10, PCV13) i konjugovane četvorovalentne meningokokne vakcine prvo treba dati pneumokoknu konjugovanu vakcinu, a potom konjugovanu četvorovalentnu meningokoknu vakcinu u razmaku ne kraćem od 4 nedelje. Simultana primena ovih vakcina se ne preporučuje, jer konjugovana četvorovalentna meningokokna vakcina može da interferira sa antitelima na pneumokoknu konjugovanu vakcinu.[5]

Aktivna imununizacija protiv oboljenja izazvanih Streptokokom pneumonije sprovodi se u nadležnim zdravstvenim ustanovama i ustanovama van zdravstvenog sistema (kod čijih je korisnika indikovano davanje), u koordinaciji sa teritorijalno nadležnim institucijama za javno udravlje.[5]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Pravilnik o Programu obavezne i preporučene imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti: 65/2020-4”. www.pravno-informacioni-sistem.rs. Pristupljeno 2022-02-06. 
  2. ^ „Adult Immunization Schedule by Vaccine and Age Group | CDC”. www.cdc.gov (na jeziku: engleski). 2021-08-24. Pristupljeno 2022-02-06. 
  3. ^ „Birth-18 Years Immunization Schedule | CDC”. www.cdc.gov (na jeziku: engleski). 2021-06-16. Pristupljeno 2022-02-06. 
  4. ^ [Guideline] Matanock A, Lee G, Gierke R, Kobayashi M, Leidner A, Pilishvili T. Use of 13-Valent Pneumococcal Conjugate Vaccine and 23-Valent Pneumococcal Polysaccharide Vaccine Among Adults Aged ≥65 Years: Updated Recommendations of the Advisory Committee on Immunization Practices. MMWR Morb Mortal Wkly Rep. 2019 Nov 22. 68 (46):1069-1075.
  5. ^ a b v g d đ e ž z i „Gradski zavod za javno zdravlje - Beograd - Vakcina protiv streptokokusa pneumonie”. www.zdravlje.org.rs. Pristupljeno 2022-02-06. 
  6. ^ „Uputstvo za lek: Prevenar 13®” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 18. 09. 2021. g. Pristupljeno 6. 2. 2022. 
  7. ^ „Pneumo 23, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 06. 02. 2022. g. Pristupljeno 6. 2. 2022. 
  8. ^ a b v „Pneumovax 23 (pneumococcal vaccine polyvalent) dosing, indications, interactions, adverse effects, and more”. reference.medscape.com. Pristupljeno 2022-02-06. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вакцина_против_пнеумокока&oldid=27442229”