Википедија:Trg/Arhiva/Vikipolitika/16

Džordža za čekjuzera!

Molio bih SVE da odu da glasaju da Džordž dobije čekjuzer prava. Ovo nam je važno jer bismo tako ispunili uslov da naša Vikipedija ima bar dve osobe sa tim pravima. Imajte na umu da nam je potrebno najmanje 25 glasova! O razlozima zašto je Džordž valjana osoba za dobijanje tih prava, pogledajte u mom obrazloženju predloga. --Miloš Rančić (razgovor) 11:30, 17. mart 2006. (CET)

GAD JEDAN!

[1].--Orlović 18:45, 22. mart 2006. (CET)

Korišćenje drugih enciklopedija?

Želim da iznesem ideju o masovnom unosu odrednica, ali potpuno različitom od onog sa francuskim selima. Naime, u Beogradu su ranije započete, ali ne i završene neke enciklopedije čije bi se napisane odrednice možda mogle dobiti i iskoristiti za Vikipediju. Ja znam za dve: Enciklopediju marksizma i Enciklopediju srpskog naroda. Ona prva je gotovo završena, tj. najveći deo je napisan, dok je ova druga urađena manjim ili malim delom. Obe su na kraju napuštene. A verovatno postoje još neki slični neuspešni pokušaji.

Naravno, imamo dva problema. Prvi je da dobijemo saglasnost nosilaca autorskih prava, a to su, najverovatnije, njihovi nesuđeni izdavači: Institut za evropske studije i DBR Publishing, iz Beograda. Drugi je finansijski, pošto je potrebna daktilografkinja koja bi unosila tekstove sa papira, kada je to potrebno. Za ovo je potrebna neka firma koja bi to odradila. Da li bi Vikimedija bila prava? Šta mislite? Boško 11:02, 23. mart 2006. (CET)

Ideja je izuzetno dobra i trebalo bi krenuti sa radom na njoj. Boško, možeš li doći u nedelju na sastanak? Pretpostavljam da bi ti bio glavna osoba za traženje autorskih prava :) Što se tiče unosa, može se uraditi na dva načina: ili tako što bismo mi sami to skenirali, pa propustili kroz prepoznavače teksta, pa korigovali, pa uneli (ili tako što bismo se raspodelili za prekucavanje) ili tako što bismo tražili neke donacije za prekucavanje. --Miloš Rančić (razgovor) 11:21, 23. mart 2006. (CET)

Ideja je dobra samo što je taj način prebacivanja u digitalni oblik komplikovan i zahteva dosta vremena. Na rastku imate enciklopediju sveznanje koja je u javnom vlasništvu i koja je u fazi digitalizacije, ali to mnogo dugo traje :) --Jovanvb 14:37, 23. mart 2006. (CET)

A da pošaljemo u Kinu na prekucavanje? :-) To oni rade za jeftine pare ;-) --Kaster 01:15, 24. март 2006. (CET)

Ko hoće da radi na Vojnoj enciklopediji (kopirajt holder umro, nema naslednika, dakle javno vlasništvo ;) )? Našao sam primerak (11 tomova). --Miloš Rančić (razgovor) 09:06, 24. mart 2006. (CET)

I da odgovorim Jovanu: Enciklopedije koje je Boško pomenuo, zajedno sa Vojnom enciklopedijom, mnogo su relevantniji izvori informacija od Sveznanja. U tom smislu, treba razmišljati o tome kako to uraditi. OCR tehnike su danas poprilično napredne i uz određeni rad to možemo ubaciti u Vikipediju. --Miloš Rančić (razgovor) 09:12, 24. mart 2006. (CET)

Evo ja se javljam da radim na tome (vojnoj enciklopediji) kad se -OCR-uje. Naravno neću sve sam da odradim, ali hoću da pomognem u tome koliko budem mogao --Jovanvb 13:47, 24. mart 2006. (CET)

Jovane, ovo ima smisla raditi preko pruf ridera koji drži Rastko. Konsultuj se sa Nikolom Smolenskim, Goranom Obradovićem i Đorđem Stakićem. Nikola bi te mogao uputiti u ridere, Goran bi mogao možda da ti daje knjigu po knjigu (tačnije, ne bi trebalo da jedna osoba uradi više od jedne knjige...). Mogao bi da nas obaveštavaš o tome šta se dešava: ovde ili, još bolje, na nekoj zasebnoj strani (možda treba preurediti stranu Vikipedija:Masovni unos, pa na nekoj podstrani pisati šta se dešava povodom ove akcije). --Miloš Rančić (razgovor) 21:02, 24. mart 2006. (CET)

Ja sam mislio da neko drugi to OCR-uje, a ja samo da korigujem greške u tekstu, pošto mi skener ne radi :). Razmišljao sam da damo npr. rastku ako pristanu da OCR-uje a da mi posle prepravljamo greške na njihovom serveru i potom postavimo na vikipediju. Predpostavljam da bi pristali na to --Jovanvb 13:17, 25. mart 2006. (CET)

Ukoliko se dogovorimo da uđemo u ovo, ja bih mogao da pokušam da dobijem autorska prava za Enciklopediju marksizma pošto znam ljude. Saradnja sa DBR-om na srpskoj enciklopediji se završila loše, pa ja nisam pogodan da sa njima razgovaram, ali bih mogao da saznam u kom je stanju projekt i slično. Boško 14:26, 24. mart 2006. (CET)

Hajdemo da konkretizujemo. Ostaviću poruku na strani Razgovor sa korisnikom:Boško. --Miloš Rančić (razgovor) 21:02, 24. mart 2006. (CET)

Bosanski, hrvatski, srpski članci

Ovo je moralo doći na prvi red, a možda je i dolazilo već.

Neću udubljati se. Dakle, imamo članak Džeferson Dejvis koji je Korisnik:D Orlović preneo s hrvatske Vikipedije. Korisnik:Jovanvb taj je članak onda premestio na Orlovićev juzer-spejs. Ja sam ga premestio natrag, upozorivši da na hr:viki ima dosta članaka Svetlane Miljković, koje hrvati nisu stigli da prevedu, a ipak drže na glavnom imenskom prostoru.

Vreme je, ljudi, odrediti gde stojimo.

Što mislite? --VKokijelov 18:54, 25. mart 2006. (CET)

Izvini što ću da te dopunim, ali nisi bio potpuno jasan. Znači: da li da se članci koji su na hrvatskom ostave da se srede i stavi šablon Srediti ili da se tretiraju onako kao tretiramo članke na engeskom: nije prihvatljivo uraditi kopi-pejst i stavi prevesti tag već prevod raditi u korisničkom prostoru pa tek onda okačiti na Vikipediju kao članak? --Milan Tešović 21:53, 25. mart 2006. (CET)

Moj odgovor. Gde je smisao držati za zavesom ono što može poslužiti na sceni? Vi kao da upuštate, ali mnogo verovatnije namerno zanemarate, to da odložiti hrvatski članak u stranu je detinjasto i neprilično, jer vi na takav način objavljujete celom svetu ne samo da je vam vaša sveta politika draža od koristi koja se može izvesti iz takve vrste saradnje, nego i da su vama oni ljudi, koji su napisali članak koji je od njih uzet, neprijatni i neprihvatljivi. U ovakvom slučaju ne zaustavljajte se na sredini puta, već dođite do kraja i ne dozvoljavajte postupa članaka s eks-JU Vikipedija uopšte. --VKokijelov 23:43, 25. mart 2006. (CET)

U svakom slučaju moramo ujednačiti prilaze. To ja smatram važnim. Nisam ja most među vama, ali ipak sam član obojice zajednica. --VKokijelov 00:30, 26. mart 2006. (CET)

Korisnik:Saša Stefanović i ja smo došli do toga da je najbolje implementirati odgovarajuću politiku na krvatskoj Viki. To sam i pokrenuo. --VKokijelov 06:52, 26. mart 2006. (CEST)

To jest Saša mi je rekao kakva vam je politika, a ja mu rekao da mora biti ista ona politika i na HR Viki. Ja se iskreno nadam da će hrvatska Viki ovo prihvatiti. --VKokijelov 08:17, 26. mart 2006. (CEST)

Da se piše ćirilicom a da se može čitatu u bilo kojem pismu

Ovo sam rekao na četu, ali mi niko nije prokomentarisao. Navedeni razlozi su samo prvo što mi je palo na pamet, ima tu još hiljadu razloga zašto je ovo najbolje rešenje.
Ja se zalažem da se ne može pisati latinicom već da se piše samo ćirilica, a da se može čitati u oba pisma.

1. Stalno idu svađe oko prebacivanja kompletnih članaka iz pisma u pismo
2. nj lj dž imaju dva različita prevodu u ćirilicu
3. ako bi imali smo jedno pismo ne bismo imali problem sa englesnim nazivima članaka tipa U2, Queen i Microsoft

Da li neko dijeli mišljenje sa_mnom --Milan Tešović 21:57, 25. mart 2006. (CET)

• Ja se u principu slažem, ali većina ne deli to mišljenje tako da od toga nema ništa --Jovanvb 22:01, 25. mart 2006. (CET)

I ja se slažem, tako je mnogo jednostavnije. Ali zamisli one jadne korisnike latiničare, mogu da čitaju na latinici, ali ne mogu da uređuju članke. :( Jedino onda da kad kliknu na uredi, da se iznad polja za uređivanje pojavi tekst Ako želite da uređujete članke latinicom, koristite Vučka... Još ćemo postati i glavna reklama za taj programčić. :) --Đorđe D. Božović (razgovor) 22:50, 25. mart 2006. (CET)

"Bi li ti malo piva, prijatelju" pita domaćin gosta. "Ja bi". "Bi i ja, prijatelju, ali nema". Hahha. Mala šala. Bilo bi dobro da može, ali ne može. Možda je ovo uvedeno godinu dana prije nego što je spremljeno... Do nove godine će proraditi... --Milan Tešović 03:07, 26. mart 2006. (CEST)

Samo da bude zapisano da sam i ja za ovu opciju. Štaviše, mislim da svakako može da se uredi da članak može da se uređuje latinicom, ali da se onda izvorni tekst čuva ćirilicom. U svakom slučaju ovaj cirkus sa dva pisma mi se ne sviđa i Miloš je (nisam zaboravio!) obećao da će posle nekog vremena, kada dobijemo više latiničara, omogućiti glasanje, da se vidi ko šta misli. --Dzordzm 07:30, 26. mart 2006. (CEST)

1. za --VKokijelov 09:04, 26. mart 2006. (CEST)
2. za --Boris Malagurski ₪ 09:19, 26. mart 2006. (CEST)

Da napomenem da ja nisam pokrenuo glasanje. Gornji potpisi predstavljaju slaganje sa Milanovim, Jovanovim i mojim stavom. Miloš je obećao glasanje kada pristigne još latiničara. Takav predlog ima smisla i ja se slažem da možemo da sačekamo i vidimo koliko nove populacije možemo da privučemo, osim naravno ako za 6 meseci njih i dalje ne bude bilo a mi ostanemo sa 20 članaka latiničnog šareniša (nešto mi kaže da će tako biti). Glasanje kao takvo u ovom trenutku može da dovede do nepotrebnih sukoba u zajednici. --Dzordzm 10:47, 26. mart 2006. (CEST)

No nevezano za glasanje mislim da ljudi trebaju da kažu šta misle o trenutnom stanju, kako bi se to imalo u vidu prilikom usavršavanja softvera i prilagođavanja potrebama zajednice. --Dzordzm 10:47, 26. mart 2006. (CEST)

Da čekamo pola godine? A svo to vrijeme ne možemo da radimo normalno? Pa ako do sada nisu rešeni osnovni problemi, znači softver nije spreman. Ako softver nije spreman onda neće privući "latinaše", znači džaba čekamo - ili da glasamo sada ili da sačekamo par mjeseci pa da pokušamo sa ovim softverom onda ponovo. Znači onda bi čekali na početak čekanja od 6 mjeseci... do tada možemo da završimo Vikipediju... --Milan Tešović 15:59, 26. mart 2006. (CEST)

Usavršavanje softvera? Pa evo - skinuti ekav/ijekav i popraviti greške u lat/ćir pa onda glasanje da li da se dva pisma koriste samo za čitanje ili, kao sada, i za čitanje i za pisanje. --Milan Tešović 15:59, 26. mart 2006. (CEST)

Nadovezujem se na prethodnu priču. Znači ne znamo da li možemo da pravimo članke sa nazivima na engleskom i ne rade nam poveznice između latiničnim i ćiriličnih strana (Dejvis Džeferson) (ne praviti preusmjerenje jš, nek se malo crveni). Ima tu još hiljadu stvari, ali da vas ne smaram, sve vi to već znate.

Dakle da li se ima neki plan ili budućnost zavisi od trenutnog raspoloženja onihkoji rade na translatoru? Oćemol ćekat po godine? --Milan Tešović 20:25, 26. mart 2006. (CEST)

Ja sam zamolio da se sa ovim sačeka... Treba nam nekoliko meseci. Uzmimo, u septembru bi bilo OK glasati (pola godine pada baš u leto). Nije problem ni sada glasati, već, kao što je i Džordž rekao, smatram da ćemo za pola godine imati relevantniju sliku po pitanju populacije koja radi na Vikipediji. Kao i ranije, rekoh da hoću da imam crno na belo da su Vikipedijanci alfabetofobni i u tom smislu, što se mene tiče, nije problem da se i sada obavi glasanje. Samo smatram da će glasanje biti legitimnije za nekoliko meseci. --Miloš Rančić (razgovor) 23:42, 26. mart 2006. (CEST)

Inače, vreme radi za nas. Pola godine ili dve godine su malo razdoblje za Vikipediju. Imajte to na umu. --Miloš Rančić (razgovor) 23:42, 26. mart 2006. (CEST)

„Oni koji rade na translatoru“ (inače, tačan naziv bi bio transliterator iliti preslovljavač) bi u ovom trenutku bili — ja. Od moje dobre volje ovde ne zavisi ništa - ja nisam insistirao da se to postavi, ali jesam zvao ljude da love greške dok je bilo u probnoj fazi. Tada niko nije bio zainteresovan. A što se tiče čekanja - zbog gore iznetog, nadam se da ne treba da detaljnije objašnjavam da se nalazimo na milost i nemilost mom slobodnom vremenu, i da sve zavisi od toga.--Brane Jovanović 07:26, 27. mart 2006. (CEST)

Septembar je mnogo. Možda maj? --Milan Tešović 01:09, 27. mart 2006. (CEST)

Ja ću nastaviti da pišem ćirilicom. Ko će od novajlija doći i pročitati šta ovde piše ili na nekoj drugoj stranici za glasanje? Slabo! Dakle mi, admini, smo odgovorni za budući izgled. Softver je u fazi "pridrž` da nabijem" i još pride van naših ruku. Nema nam spasa, propasti ne možemo! --  JustUser   JustTalk 09:15, 27. mart 2006. (CEST)

Problem pasivnosti velikog broja vikipedijanaca

Bez ulaženja u gornju diskusiju, bilo bi ipak interesantno provesti među svim prijavljenim vikipedijancima anketu o nekim stvarima koje samo "slutimo" i pojedini administratori i "viki-funkcioneri" već uzimaju kao "fakt" i "zdravo za gotovo".

Mnogi prijavljeni vikipedijanci ne znaju ni šta je glasanje, ni gdje se glasa, niti su upoznati sa finesama raznih tehničkih rješenja vikipedijinog softvera kao ni proširenja vezanog za srpske varijante.

Od registrovanih 3000 korisnika nije moguće da se jedan odazov birača od 30 glasova karakteriše kao odličan! Zato bih da se jednom kvartalno obavljaju ankete (poziv na učešće na strani za razgovor) o "gorućim" pitanjima zajednice. Time mislim ne "tehnička glasanja" kao npr. o izgledu glavne strane ili boji šablona o biografijama, nego stvarno strateške stvari kao npr. "Da li ste latiničar ili ćiriličar?" i sl., koje bi legitimisale i legalizovale neke strateške odluke zajednice. O katalogu pitanja bi trebali ovdje (ili na nekoj posebnoj strani) iznijeti predloge. Ako se ispostavi da je odziv na takve ankete stvarno mali - onda možemo "mirne savjesti" da sami (nas 30-tak) donosimo odluke za 3000 vikipedijanaca. --Kaster 17:33, 26. март 2006. (CEST)

U pravu si. Mislim da bi trebalo sprovesti takva "velika" glasanja/ankete u trajanju od 3 mjeseca na kojima bi trebalo da glasa između 100 i 300 Vikipedijanaca. Poruka na razgovor stranici se podrazumjeva. --Milan Tešović 18:18, 26. mart 2006. (CEST)

Dragi prijatelji, kao što ste primetili količina aktivnih korisnika je promenljiva veličina. Ljudi dolaze, odlaze, aktiviraju se, nestanu, pojave se... to je nepredvidljivo. Recimo da u svakom momentu postoji tridesetak članova zajednice koji su aktivni. Ne vidim to kao problem. Problem je što ne postoji "komitet za dobrodošlicu" koji bi novajlije koji ukucaju dve-tri promene odmah "uzeo pod svoje" (Goldfinger je jedan od retkih koji radi slične stvari) pa da se neko brzo oseti članom zajednice. Tako bi iz meseca u mesec zajednica rasla za (recimo) dva-tri člana. Ne treba nam 300 aktivnih članova, dovoljno je 50 (za sada). Ni na engleskoj viki ne glasa 1.000.000 članova, svega par desetina odlučuje o statusu admina, recimo. Pozivi na ličnim stranicama izgledaju ok, ali mi to liči na agitovanje od kuće do kuće sa pozivanjem na miting. Pitanje je zašto očekivati da glasa 3000 neaktivnih (i nezainteresovanih) korisnika, a 30 izuzetno zainteresovanih tom prilikom čeka mesecima da se obavi neka glomazna i neefikasna procedura. --  JustUser   JustTalk 09:29, 27. mart 2006. (CEST)

Moram da primetim da mi je bezveze da stalno budemo u stanju "pred velike događaje" (podseća me na situaciju u Srbiji). Takva situacija liči i na predreferendumsko stanje (svaka aluzija je slučajna). --  JustUser   JustTalk 09:35, 27. mart 2006. (CEST)

Uručivanje poziva za glasanje (u slučaju ankete informacionog letka) treba da bude dužnost zajednice. Da li će neko tome da se odazove ili ne - to je drugo. Radi se o tome, da su najave bilo kakvih aktivnosti (glasanja, sastanci i sl.) prilično "sakrivene" od "običnog posjetioca i autora" i da mi u mnogo slučajeva samo pretpostavljamo šta on misli. I napomenuo sam gore, da pri anketama ne mislim na česta tehnička glasanja nego kvartalni (ili polugodišnji) "popis građana" uz "popunjavanje anketnog listića". Nikakva obaveza, nikakav problem, nikakva hajka ako se ne ispuni. A da o nagovaranju na glasanje određene "struje" ne govorim (svaka aluzija je slučajna). --Kaster 09:58, 27. март 2006. (CEST)

Vikipedija:Glasanje/Pravila u vezi glasanja

Moj predlog za nova pravila u vezi glasanja. Ja ću biti odsutan 10-20 dana, tako da sami raspravite i odlučite, pa ću ja onda doći da vas kritikujem. Šalim se. --Milan Tešović 18:45, 27. mart 2006. (CEST)

1. Tijesno glasanje bi bilo ono kada je odnos glasova manji od odnosna 66%-33% ili 30%-70% (dvotrećinska većina). U tom slučaju bi bilo poželjno da se glasanje ponovi za tri mjeseca. Ako je tema od eksplicitne važnosti za Vikizajednicu onda bi se glasanje moglo ponoviti za mjesec dana od završetka glasanja. O samoj važnosti glasanja treba da odluči cijela zajednica dajući svoje komentare na stranici za razgovor gdje se odvija glasanje.
2. Ja sam imao toliko slobode da bez predhodne konsultacije prepravim 70-30% na 66-33%. Prvi kriterijum je i previsok i nepoznat u demokratiji, a drugi je logičan i poznatiji je kao apsolutna većina.
3. Glasanje koje traje 7 dana ili duže ne zahtjeva određivanje najnižeg odziva. Glasanja koja traju kraće od 7 dana smatraju se brzim glasanjem i njihov minimalni odziv se određuje prema situaciji.
4. Glasanje mora da traje najmanje onoliko dana koliko je predviđeno po raspisivanju, ali može da traje duže ukoliko neki predlog ima određenu većinu koja nije dovoljna za usvajanje.
5. Glasanja koja imaju samo jedan predlog se vrše po principu za, protiv i uzdržan. Ako predlog po tački 1 ne dobije podršku od 80% (prema prvoj tački) ne pokreće se glasanje za podršku tog predloga već će glasanje biti održano sa više predloga i glasanje se nastavlja u više krugova dok se ne izglasa jedan koji ima podršku od više od 66% (kao što predviđa tačka 5.). Za odluke koje se moraju donijeti potrebna većina je 50% + 1 glas (da ne bi bilo zabune, za 7 glasača to je 5, ne 4). Primjer ovakve odluke je glasanje za ime portala kada je odlučeno da se naziv pijaca zamjeni sa trg.
6. Ja bih tražio najmanje spomenicu od 100 izmjena u trenutku pkretanja glasanja. Ovaj kriterijum se korišten ranije i nikad ga niko nije osporio. Odluke trebaju da donose oni kojih se to tiče, a ne slučajni prolaznici. --Milan Tešović 18:45, 27. mart 2006. (CEST)

Evo mojih odgovora: --Miloš Rančić (razgovor) 16:30, 28. mart 2006. (CEST)

1. Slažem se. S tim da bi trebalo utanačiti pod kojim uslovima se tačno glasanje odlaže na mesec, pod kojim na tri, šta je u "ustavu", a šta je na "demokratskom odlučivanju" i sl., kao i koje su to odluke koje zahtevaju tako visoki stepen saglasnosti. Uzmimo, ja sam za to da neko može postati administrator sa 30%+1 glasova za pod uslovom da je glasalo najmanje 11 osoba (a ne sa 80%, kao na engleskoj Vikipediji); a za to sam i da je glasanje o administratorima stalno otvoreno (s tim da se moraju ustanoviti neka pravila tim povodom; uzmimo, da se o povlačenju glasa mora objaviti na Trgu i sl.). --Miloš Rančić (razgovor) 16:30, 28. mart 2006. (CEST)
2. Pa, postoji demokratsko odlučivanje koje podrazumeva i koncenzus, ne samo 80%. To što si ti navikao na kapitalističku predstavničku demokratiju i ne znaš druge metode funkcionisanja zajednica -- ne znači da to ne postoji. Uzima se da je u većim zajednicama 80% ekvivalentno koncenzusu (jer se uvek pojavi neka budala...). Tako da po nekim pitanjima, pre svega važnim za celu zajednicu, treba držati koncenzusa. Poenta koncenzusa jeste da se ljudi nateraju da razgovaraju i da ne budu isključivi. Apsolutna većina (50%+1) omogućava radikalizaciju odnosa u zajednici (preglasavanje), dok koncenzus insistira na tome da se svi, odnosno, u "realnom koncenzusu" od 80%+1 da je većina prihvatila konkretno rešenje. --Miloš Rančić (razgovor) 16:30, 28. mart 2006. (CEST)
3. Smatram da se o bitnim stvarima ne sme odlučivati na rok kraći od 7 celih dana. Na Vikipediji, uostalom, nije ništa toliko hitno. Jedina stvar koja može biti hitna -- to su međuljudski odnosi, ali to mogu rešiti i te konkretne osobe, ali i uz pomoć nekog posrednika. Naravno, stvari kao što su "Spoljašnje poveznice", "Vidi još" i sl. i to pod uslovom da ne postoji prethodno protivljenje nekog iz zajednice, može se rešavati i na IRC-u. Ali, nikako bitna pitanja za zajednicu! Ipak, mislim da je ekipa koja je konstantno na IRC-u naučila šta se sme na IRC-u odlučivati, a zašta je potrebna saglasnost cele zajednici na vikiju. Da rezimiram: hitne odluke koje nisu od nekog posebnog značaja za Vikipediju i zajednicu mogu se rešavati ad hok glasanjem, uključujući i onom na IRC-u; ali, ispod sedam dana ne sme trajati glasanje o nikakvoj iole bitnoj stvari za zajednicu. --Miloš Rančić (razgovor) 16:30, 28. mart 2006. (CEST)
4. Da, ovo si dobro primetio. Ako nam je potrebna većina od n%, onda je neophodno da glasa najmanje onoliko ljudi (+1) od čijeg se broja može napraviti odgovarajući procenat. Hm. Malo sam se spetljao, ali se nadam da će primeri pomoći: Ako je, uzmimo, neophodno da postoji 50%+1, onda je tu neophodno da glasa najmanje dva+1 glasača jer 1:1 čini precizno 50% prvi put, a onaj jedan je neophodna da bi prevagnuo. Za većinu od 66% neophodno je da glasa 4 glasača, jer tri glasača mogu raspodeliti glasove za većinu od 66% (a nama treba +1). Za 75% je neophodno da glasa 5 glasača, jer četiri glasača mogu rasporedliti glasove za 75% i sl. E, sad. Ja bih zato stavljao uvek cifre kao što su 60%, 70%, jer one zahtevaju bar 11 glasača :) Mada, u slučajevima zahtevanja široke saglasnosti treba jednostavno reći "80%+1", pod uslovom da je najmanje 11 glasalo (iako se sa 6 glasača ispunjava prethodni uslov). Naravno, situacije u kojima je potrebno čekati određeni broj glasača mogu se pojaviti i iz drugih razloga (kao što je ono prethodno o čekjuzeru). --Miloš Rančić (razgovor) 16:30, 28. mart 2006. (CEST)
5. O ovom bi trebalo da razmislim, pošto nisam baš najbolje koncentrisan da raščlanim šta si tačno hteo da kažeš. (Usput, načelno, samo u situacijama u kojima postoji mogućnost da se dobije tačan procenat; npr. za 50% -- 1:1, 5:5, 12:12 -- tu je neophodno dobiti jedan glas više; u slučajevima kada je u pitanju neparan broj, podrazumeva se da se ostvarila natpolovična većina ako npr. od 7 glasača 4 glasaju u koristi nečeg. Nije to 50%+1 pravljeno zato da bi morao da postoji uvek jedan više glasač preko zadovoljenih 50%, već zato da bi postojala većinska volja za nešto. A većinska volja je i 50,0001%. Ali, 50%+1 za donošenje odluke predstavlja jedan od najgorih načina za donošenje odluka: Em što postoje odluke za koje je potrebno znatno veće slaganje, em što postoje odluke za koje nije potrebno slaganje većine. --Miloš Rančić (razgovor) 16:30, 28. mart 2006. (CEST)
6. Zamalo da kažem da se slažem, ali sam se onda setio principa na engleskoj Vikipediji: Svi osim sokpapeta (kao i, čini mi se da se to tako zove, socijalnih sokpapeta) su ravnopravni glasači. Nema manje ili više ravnopravnih. Uostalom, ko će od "onih koje Vikipedija ne interesuje" glasati na tamo nekom zabitnom mestu...? Da, moguće su zloupotrebe, ali što nas je više stalnih, to su te zloupotrebe manje moguće. Mislim da smo u ovom trenutku izuzetno otporni na zloupotrebe i da bismo mogli podleći zloupotrebama samo većih organizacija (službe bezbednosti i sl.), koje bi mogle da banu sa 50 različitih IP adresa i uvek glasaju u svoju korist. Ali, kada nas bude preko 100, 200, 1000... aktivnih, onda će i tako nešto malo morgen moći. --Miloš Rančić (razgovor)

Miloš, Milant, pa dajte novi konkretan prijedlog pravila na stranici Vikipedija:Glasanje/Prijedlog 2/Pravila u vezi glasanja,te da se tamo usaglasi i onda izglasa na stranici Vikipedija:Glasanje/Pravila u vezi glasanja 2. --Славен Косановић {razgovor} 23:25, 28. mart 2006. (CEST)

Pravila o administriranju posebno na nekoj od podstranica Vikipedija:Administratori/Pravila administriranja ili slično. --Славен Косановић {razgovor} 23:25, 28. mart 2006. (CEST)

Slavene, ne izvlači se od posla ;) Ti si nam ovde glavni administrativni radnik ;)))) Dakle, postoje konkretni predlozi, pokupi ih, sredi ih, pitaj jel ima još i uputi ljude da vide dosadašnje predloge i postojeća pravila i razmotre ih. Vidim da si tamo ostavio da se komentariše... Sve u svemu, nije uopšte loše da ti se pali lampica na svako zanovetanje po pitanju pravila kuće (što ti se i čini). Jedino što smatram da treba da preuzmeš potpunu inicijativu u sređivanju toga. Pretpostavljam da se na osnovu onog što smo Milan i ja napisali može izvući određen broj predloga za kućni red. Dakle, time treba neko da se bavi, a ti si to preuzeo na sebe još pre kog meseca :) --Miloš Rančić (razgovor) 01:36, 29. mart 2006. (CEST)

Posao u ruke ili ruke u posao:)

Slaven se ne izvlači od posla :), nego u zadnje vrijeme ima vrlo malo vremena za rad na Vikipediji, nažalost. Nego, mislim da nam nije potrebno toliko titula generalno (tu uključujem i ovu "Administrativni radnik", ili kako već). Mislim da su sadašnja pravila u vezi glasanja sasvim okej i da ih ne treba previše zakukuljiti, jer kao što sam rekao u više navrata, ionako uglavnom glasamo jedni te isti, odnosno 99% administratori i birokrate. Izuzimam ovdje slučaj glasanja za ček juzere, jer su čini mi se ljudi shvatili, a to je i bila namjera, da nam je to prijeko potrebno, pa je odziv bio solidan.--Славен Косановић {razgovor} 12:11, 1. april 2006. (CEST)

Ako bude još primjedbi na sadašnja pravila, onda treba razmotriti njihovu izmjenu ili pravljenje iznova, to jest, nova pravila od nule. Što se tiče administratora uopšte, ta "titula" ima prevelik značaj u našoj zajednici (po mom shvatanju), a jedino služi da malo olakša rad onome ko se stvarno trudi da radi na uvečanju broja i kvaliteta članaka. Do sada nije bila nijedna zloupotreba administratorskih prava na našoj Vikipediji, (barem ne odkada sam ja ovdje), a mišljenja sam da svakom korisniku koji doprinosi intenzivno mjesec dana, i nema nijedan značajan sukob (ne bih ovdje uzimao u obzir male nesuglasice oko članaka ili razlike u mišljenjima oko određene teme), treba omogućiti ili podstači da se "kandiduje" za administratora. --Славен Косановић {razgovor} 12:11, 1. april 2006. (CEST)

Mi, generalno gledajući, ne bi trebali da u svemu tražimo uzor na engleskoj Vikipediji, (naravno treba iskoristiti ono što je pozitivno, a kod nas primjenjljivo i koristi, uzimajući u obzir veličinu naše zajednice), nego da sagledavamo naše "probleme", iz naše perspektive i tako ih i rješavamo.--Славен Косановић {razgovor} 12:11, 1. april 2006. (CEST)

Sa višim prioritetom:

Mislim da bi trebalo otvoriti jednu stranicu gdje bi se odvijala diskusija oko sadašnjih problema sa softverom Medijaviki (konvertor latinica-ćirilica i obratno, pretraga latinicom, konvertor ijekavski-ekavski i obratno), gdje će se jasno iznijeti sadašnji nedostatci (čak i sa primjerima koda, koji se nedavno implementirao). Na toj stranici bi ljudi mogli tačno da vide dokle se stiglo šta bi se moglo poboljšati i kako bi se to izvelo. Takođe bi tu trebalo objasniti šta je i kako funkcioniše (ukratko) softver Medijaviki. Tako, ako dođe neko ko se razumije u programiranje (PHP, JavaScript, itd...), može da se upozna iz prve ruke i na licu mjesta sa problematikom, i da da svoje viđenje poboljšanja i riješavanja sadašnjih problema sa kojima se suočavamo. --Славен Косановић {razgovor} 12:11, 1. april 2006. (CEST)

Fašizam korisnika Banovića!

Upozoravam sve korisnike Vikipedije da štetno delovanje korisnika Banovića, a posebno administratore pozivam da motre na delovanje istog, kako bi svaki negativni uticaj mogao da bude sasečen u korenu. Za šira objašnjenja videti Razgovor:Kozaračko kolo -- Obradović Goran (razgovor) 15:42, 16. april 2006. (CEST)

Gorane, smiri strasti, ovo je čisti lični napad!!--Orlović 15:49, 16. april 2006. (CEST)

Gorane jeste lični napad. Čak i ako je banović pogrešio on je relativno nov i treba mu pomoći a ne odbijati od projekta na ovaj način --Jovanvb 16:18, 16. april 2006. (CEST)

Još jednom se potvrđuje ona Ajnštajnova, da ljudska glupost nema granica. Trenutno se osjećam kao malo dijete kome otmete igračku i iz sve snage je bacite od zid, a da dijete nema pojma o čemu se radi, tj. želim da kažem, da nemam ni najmanjeg pojma, čime je izazvan ovakav stav dotičnog gospodina Gorana, koji sebi daje za pravo da učesnike foruma naziva fašistima, pa bez obzira o čemu da se radi.

2. aprila ove godine odlučio sam da i ja dam svoj doprinos na srpskoj vikipediji, pa je iz toga uslijedio od 2. aprila i moj nešto intenzivniji rad. Isprva sam (prvih dan, dva) kumulisao veći broj članaka, ćirilizovanih i ne prevedenih sa hrvatske vikipedije, što je usljedilo reakcijama administratora, pa sam naravno prestao sa takvom praksom. Dalje sam se bazirao uglavnom na prevođenje članaka o bečkim okruzima i pisanje članaka o mom užem i širem zavičaju, plus prevođenje slučajnih članaka sa hrvatske i bosanske viki. U planu mi je da sa takvom praksom nastavim, sa tim što sam uzeo sebi za cilj da u iduća 3 mjeseca uradim sve članke o grčkim ostrvima.

Naravno očekivao sam dobronamjerne sugestije, koje su mi prije svega korisne prilikom uređivanja članaka. Takve sugestije sam i dobijao od pojedinih korisnika, ali da jedan korisnik koji je na vikipediji aktivan ne više od 20 dana bude nazvan fašistom, to svakako nisam mogao ni pojmiti.

Zato bih, suprotno tekstu poruke dotičnog "gospodina" Gorana, uputio kontra verziju njegove poruke, tj. da administratori fundamentalno obrate pažnju na njegovo nesolidarno i prije svega nedrugarsko ponašanje. Na moj rad na vikipediji ovakve izjave sigurno NEĆE UTICATI, ali bi me interesovalo, koliko je novih i ambicioznih korisnika odbijeno ovakvim ponašanjem.

Planinarski pozdrav--Banović 18:17, 16. april 2006. (CEST)

---

Kakve veze ima koliko si dugo na Vikipediji sa pitanjem fašizma? Ako nisi fašista, onda nisi fašista ni van Vikipedije, ni na njoj, a ako jesi, onda si fašista - ma koliki ti bio viki-staž. Prvo, ja tebe nisam bio proglasio za fašistu, već sam samo tvoj stav osudio. Kako si ti stao iza tvog stava, onda i na tebe prolazi distinkcija koja je važila za taj izolovani stav. -- Obradović Goran (razgovor) 18:54, 16. april 2006. (CEST)

Orloviću, ako je lični napad reći da je neko ko je zvezdaš-zvezdaš, reći da je neko ko je liberal-liberal, ili da je neko ko je fašista-fašista, onda sam izveo lični napad, i ponosim se time. Vaspitan sam na principiima anti-rasizma i anti-fašizma, i koketiranje sa ovim ideologijama za mene nikada neće biti ništa bolje nego gnusno. -- Obradović Goran (razgovor) 18:54, 16. april 2006. (CEST)

Ono šta je meni interesantno je da niko nije dao nijedan komentar o tome da li je ona rečenica bila primerena ili ne... a to je suština ove rasprave, jer ako rečenica jeste fašistička, onda korisnik koji ju je napisao, a zatim branio jeste fašista, i stoga moja optužba nije lični napad, već prosto isticanje činjenica. Ako se pak dokaže da je izjava moralno podobna i čista k`o suza, onda jesam izveo lični napad, i uputiću izvinjenje Banoviću, i ostatku viki-zajednice. -- Obradović Goran (razgovor) 18:54, 16. april 2006. (CEST)

Što se tiče obraćanja pažnje na moje ponašanje.. pa evo, neka administratori - i ne samo oni obrate pažnju na moje ponašanje.. neka kako kažeš fundamentalno sprovedu istragu. Tako nešta je stalno otvoreno, sve šta radim i šta sam radio, radim i radio sam javno, i uvek sam spreman na debatu o tome da li sam bio u pravu. Evo ti ovde spisak mojih izmena u protekle tri godine, pa radi šta ti volja. -- Obradović Goran (razgovor) 18:54, 16. april 2006. (CEST)

Tvoja istorija izmena je sasvim u redu, Gorane. Baš zato sam i iznenađen sa ovom reakcijom. Dalje, rečenica stvarno nije primjerena općenito a kamoli jednoj enciklopediji. Obrisao sam je i pozivam Banovića da iz ovog nauči da njegovo lično mišljenje neide u članke. Tačka.--Orlović 19:01, 16. april 2006. (CEST)

To nije moje lično mišljenje, već citat iz knjige dr. Ljube Mihića, komuniste, samim tim i antifašiste. Mislim da se ta sporna rečenica ne može razumjeti, a da se ne pročita čitav tekst, a ja sam već u razgovoru o stranici Kozaračko kolo pojasnio na šta se odnosi ta rečenica. Kako Orlović reče, rečenica je obrisana i tačka.

Kakve veze ima koliko si dugo na Vikipediji sa pitanjem fašizma? - kao novom korisniku, dotični "gospodine", mogao si mi poslati dobronamjernu poruku da rečenica ima blagi prizvuk "neistomišljeništva", pa da skupa poradimo na njenom formulisanju. Međutim ti si odabrao drugi put, izgleda tvoj uobičajeni, pa si me, eto tek tako, kao da to meni ništa ne znači , nazvao fašistom, a dobro znaš da su fašisti u mome kraju ostavljali grob na grobu.

Lično, zbog procjene tvog, prije svega, ljudskog profila, molio bih te da mi se više ni na koji način ne obraćaš,(direktno ili indirektno), jer uvrjedu koju si mi izrekao nebih mogao da ti oprostim. Takva uvrjeda se u mom kraju svrstava, pa neću pretjerati ako kažem, u isti ranga sa psovanjem majke.--Banović 19:18, 16. april 2006. (CEST)

Pošto sam i ja više puta bio etiketiran kao "fašista", iako su se svi moji preci borili protiv fašizma, hteo bih da apelujem na sve korisnike da više lako ne uzimaju ovu reč u prste. Ona je toliko puta ovde iskorišćena da je njeno značenje postalo jako izlizano. --Poki |razgovor| 19:24, 16. april 2006. (CEST)

Bila i moja prababa jako pametna, al` da ga `beš, nisam povuk`o na nju... Tvoji preci ne govore o tebi ni pozitivno ni negativno... Jel` treba da mrzim svoje vršnjake, Nemce, zato što su im dedovi klali po Ukrajini, i da volim svoje vršnjake naciste ako su im se dedovi borili u partizanima? -- Obradović Goran (razgovor) 19:32, 16. april 2006. (CEST)

To što je taj Ljuba Mihić bio komunista, ga ne čini a priori antifašistom. To što su partizani u NOB-u vodili antifašističku borbu, ne znači da Staljin nije bio fašista (i verni saveznik Hitlera, dok ga ovaj nije izdao), isto tako, to ne znači da isti partizani nakon rata (a i tokom njega) nisu primenjivali fašističke metode obračuna sa neistomišljenicima. Na kraju Orvel je knjigu 1984 koja se može dati detetu da je pročita da bi naučilo šta je fašizam je napisao motivisan postupcima staljinista (komunista) u Španskom građanskom ratu. A da je rečenica imala blagi prizvuk "neistomišljeništva" - pa ni po` jada, vidiš, nisam ja taj kome smeta različitost u mišljenjima. -- Obradović Goran (razgovor) 19:32, 16. april 2006. (CEST)

A što se tiče činjenice da te je pridev koji sam ti dodelio uvredio.. pa razmisli malo, nisu li upravo tvoje izjave doprinele tome. Pa nisam ti ja stavljao reči u usta. A taj pridev ti nisam nadenuo sve dok nisi bio rekao, da eto, ta rečenica i nije problematiča. -- Obradović Goran (razgovor) 19:32, 16. april 2006. (CEST)

• mogao si mi poslati dobronamjernu poruku, da izbrišemo rečenicu
• Odgovorno stojim iza toga da rečenica nema fašistički prizvuk
• Još jednom bih te zamolio da mi se više ne obraćaš

--Banović 19:40, 16. april 2006. (CEST)

---

Ne znam koji me andrak tera da se vijam ovde,mesto da učim,al` `ajd` kad sam tu da pokušam da pojasnim neke stvari,onako kako ih ja vidim.

„Pravo Kozarsko kolo može se vidjeti samo na tlu Potkozarja i Kozare kad u njemu igraju samo muškarci i žene iz ovih krajeva.“ (sporna rečenica)

Rečenica je citat tog pisca(mrzi me da gledam gore njegovo ime),iako to nije stajalo u tekstu(navodi se na kraju u literaturi),ok,ali šta je problem.

Problem je što je to ekstremni lokalpatriotizam(zovite to kako vam volja,jasno je na šta mislim)(Kozarčani to SIGURNO bolje rade od vas tj. Kozarčani su najbolji),koji na korak i ponavljam još jednom,samo na korak od stava Mi Kozarčani smo najbolji,a sve vas ostale treba na...-a to već jeste fašizam(nacizam kako god vam volja).

Upravo zbog te bliskosti i ni zbog čega drugog je Goran tako odreagovao,jer se na (ovoj) vikipediji fašizam(nacizam) ne toleriše i saseca u korenu,na ovaj ili onaj način.

Nadam se da sam malo pojasnio stvar(i da nisam krenuo da gasim vatru benzinom). --Crni Bombarder!!! (†) 04:34, 17. april 2006. (CEST)

---

Pravo Kozarsko kolo može se vidjeti samo na tlu Potkozarja i Kozare kad u njemu igraju samo muškarci i žene iz ovih krajeva., jer su oni još jedini koji na prostorima bivše Jugoslavije održavaju tradiciju ove narodne igre. Igra se sastoji u stalnoj inovaciji, i smišljanju novih distiha.

Plesna društva, ako uopšte više igraju ovo kolo, igraju verziju iz '45. godine. Dakle pokojni pisac dr. Ljubo Mihić je vjerovatno išao na to da da ovakvo objašnjenje, i sumnjam da je htio nešto da kaže o "superiornosti kozaračke rase" u odnosu na ostale jugoslovenske rase, jer on nema nikakve veze sa Kozarom, osim što je malo pisao o njoj. Kozaračko kolo može ustvari igrati baba od 100 godina kao i djevojka od 20. Dakle radi se o čistom održanju tradicije.--Banović 05:17, 17. april 2006. (CEST)