Darovito dete
Darovito dete je ono za koje pretpostavljamo da ima natprosečan nivo sposobnosti u bilo kom domenu (umetnosti, jeziku, matematici, društvenom ili fizičkom domenu…).[1]
Identifikacija darovitog deteta[uredi | uredi izvor]
Darovito dete ponekad prepoznaju roditelji, a češće učitelji i nastavnici, jer imaju prilike da dete uporede sa grupom vršnjaka. Takvu decu često prepoznaju po natprosečnoj sposobnosti rasuđivanja, lakoći pri usvajanju novih saznanja, dobrom pamćenju naučenog, verbalnoj elokventnosti i bogatom korišćenju jezika, radoznalosti , originalnosti u razmišljanju, istrajnosti pri rešavanju izazovnih zadataka sve dok se ne postigne traženi, ili dovoljno dobar rezultat, smislu za humor koji je drugačiji od onog koji imaju njegovi vršnjaci…[1]
Veliki broj škola suočen je sa problemima rane identifikacije darovitosti kod učenika i organizacije rada sa njima. Identifikacija darovitih učenika je dugotrajan proces, koji uključuje celokupnu analizu jednog učenika, što znači da ne može biti zasnovana na samo jednom pokazatelju, npr. testu znanja. Pored njih, koriste se i razni testovi za merenje količnika inteligencije, testovi kreativnosti, ček-liste za procenu darovitosti. Nijedan od ovih instrumenata ne može precizno dati odgovor na to da li je neki učenik darovit ili ne i zato je, uz njihovu primenu, neophodno i svakodnevno posmatranje i praćenje učenika. Zbog različitih područja u kojima se učenik može indentifikovati kao darovit, koriste se mnogobrojni izvori informacija, odnosno, koriste se različiti kriterijumi za otkrivanje i indentifikaciju darovitih učenika.[2]
David Georg je izradio multidimenzionalni model identifikacije darovitih učenika prema kome u tom procesu učestvuju roditelji, vršnjaci, učitelji, a takođe se u obzir uzimaju i razni testovi kao i samoprocena učenika .[2]
Karakteristike darovite dece[uredi | uredi izvor]
Darovita deca misle u asocijacijama i njihov mozak radi brzo. Visoka inteligencija je samo jedan od preduslova da bi neko spadao u grupu darovitih. Potrebno je da dete ima još nekoliko značajnih karakteristika, kao što su:
- rano korišćenje širokog rečnika
- spretnost u jeziku, korišćenje fraza i celih rečenica u vrlo ranim godinama
- opšta zapažanja
- interes prema knjigama, kasnije prema atlasima i enciklopedijama
- rani interes za datume i časovnik
- sposobnost koncentracije
- rano otkrivanje uzroka i posledica (što ih čini emotivno osetljivijim)[3]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b http://www.pokretzaokret.rs/. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - ^ a b Rosier, Johanna; Slade, Christine; Perkins, Tim; Baldwin, Claudia; Coiacetto, Eddo; Budge, Trevor; Harwood, Andrew (20. 9. 2016). „The benefits of embedding experiential learning in the education of planners”. Planning Practice & Research. 31 (5): 486—499. ISSN 0269-7459. doi:10.1080/02697459.2016.1229899.
- ^ https://ntcucenje.com/?v=8cee5050eeb7. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć)