Dekolman

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Profil navlake sa bazalnim dekolmanom. Područje ispod dekolmana je nedeformisana osnovna stena. Deformacije iznad dekolmana nastale su usled kompresije.[1][2]

Dekolman (od francuskog termina décoller — odvojiti se) je klizna površ između dve stenske mase. Takođe je poznat i pod nazivom bazalni reversni rased. Dekolman je deformaciona struktura, koja rezultuje različitim stilom deformacija stenskih masa iznad i ispod raseda. Mogu nastati i u uslovima kompresione (uključujući ubiranje i navlačenje[3]) i u uslovima ekstenzione tektonike.

Poreklo termina[uredi | uredi izvor]

Termin dekolman prvi put su upotrebili geolozi koji su proučavali strukture u švajcarskoj planini Jura.[4][5] Ovu strukturu prvi je opisao A. Buxtorf 1907. godine, u naučnom radu u kome je dao teoriju da je Jura frontalni deo dekolmana u baznom delu navlake, čiji je koren u švajcarskim Alpima.[6][7] Marsel Bertrand je 1884. godine objavio rad u kome je objasnio alpska navlačenja. U ovom radu je implicirana kompresiona tektonika navlačenja, ali sam termin dekolman nije iskorišćen sve do 1907. godine.[8][6]

Formiranje[uredi | uredi izvor]

Dekolmani nastaju usled površinskih sila, koje „guraju” stenske blokove na konvergentnim granicama ploča, a olakšane su unutrašnjim silama[9] (gravitacionim kretanjem). Razvoj stepeničastih reversnih raseda i navlaka omogućen je postojanjem mehanički oslabljenih slojeva[10], koji nastaju u zonama subdukcije i javljaju se duboko u predlučnom području. Stenski blokovi različite litologije imaju takođe i različite karakteristike tektonskih deformacija. U području iznad površi dekolmana u ovim stenskim blokovima mogu se razvijati isključivo disjunktivne strukture, dok u području ispod površi dekolmana iste stene mogu pokazivati intenzivne duktilne deformacije.[11] Horizonti dekolmana mogu se nalaziti na dubinama većim od 10 km[12] i formirati usled visokog stepena kompresije između različitih stenskih masa ili duž ravni visokog pornog pritiska.[13]

U tipičnom slučaju, bazalni rased predlučnog područja naborno-navlačnog pojasa leži u slaboj zoni šejla ili evaporata na samoj osnovnoj steni ili veoma blizu nje.[1] Stene koje se nalaze iznad površi dekolmana su alohtone, dok su stene ispod površi dekolmana autohtone.[1] Ako se materijal transportuje duž dekolmana više od 2 km, onda se taj dekolman smatra navlakom.[6]

Dekolmani u kompresionim uslovima[uredi | uredi izvor]

U naborno-navlačnom pojasu, dekolmani predstavljaju najnižu površ po kojoj se vrši kretanje[1] i formiraju se u predlučnom basenu subdukcione zone.[1] Osim dekolmana, naborno-navlačni pojas može sadržati i druge površi po kojima se vrši kretanje, kao i druge horizonte dekolmana. U kompresionim uslovima, u sloju koji se nalazi direktno iznad dekolmana deformacije će biti znatno intenzivnije, dok će u sloju ispod dekolmana deformacije biti veoma slabe.[14]

Dekolmani u ekstenzionim uslovima[uredi | uredi izvor]

U ekstenzionim uslovima, dekolmani su praćeni tektonskom denudacijom i velikim brzinama hlađenja.[6] Mogu se formirati na nekoliko načina:

  • Model mega-klizišta predviđa ekstenziju sa normalnim rasedima blizu originalnog izvora rasedanja i tektonskog skraćenja nešto dalje od samog izvora[15];
  • Model in situ predviđa veliki broj normalnih raseda koji leže preko velikog dekolmana[15];
  • Model normalnog raseda malog ugla predviđa da dekolman nastaje kada se dva tanka bloka stena odvoje na određenoj dubini. U debljem delu ploče iznad ovog događaja, ekstenziono rasedanje može biti zanemarljivo ili potpuno odsutno, ali kako ovaj deo ploče postaje tanji, gubi sposobnost zadržavanja koherencije, i može se ponašati kao ekstenzioni teran[15];
  • Dekolmani se mogu formirati i od normalnih raseda velikog ugla.[11][15] Izdizanje u drugoj fazi ekstenzije može dovesti do izdizanja metamorfnog jezgarnog kompleksa. Formira se polu-graben, ali u isto vreme orijentacija stresa ne može da se promeni zbog velike frikcije na rasednoj površi. Porni pritisak dovodi do niske efektivne frikcije koja uslovljava komponentu stresa σ1 da bude paralelna rasedu u njegovom donjem delu. Formira se rased sa malim uglom, koji može da se ponaša kao dekolman. Nakon toga se normalnim rasedanjem istanjuje kora iznad dekolmana. Novi rasedi velikog padnog ugla kontorolišu razvoj dekolmana i pospešuju izdizanje kore. Na kraju, velika i brza horizontalna ekstenzija izdiže teren izostatički i izotermalno. Dekolman se razvija kao antiforma koja se prostire prema manjim dubinama.[11]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d Van Der Pluijm 2004, str. 457
  2. ^ Konstantinovskaya, E. (20. 4. 2011). J. Malavieille. „Thrust wedges with décollement :levels and syntectonic erosion: A view from analog models”. Tectonophysics. 502 (3–4): 336—350. doi:10.1016/j.tecto.2011.01.020. 
  3. ^ Bates 1984
  4. ^ Bertrand, M. (1884). „Rapports de structure des Alpes de Glaris et du bassin houiller du Nord”. Bulletin de la Société Géologique de France. 3rd series. 12: 318—330. 
  5. ^ Bertrand, Marcel (1884). „Rapports de structure des Alpes de”. Bull. Soc. G~oI.: 318—330. 
  6. ^ a b v g H.P. Laubscher, Basel (1988). „Décollement in the Alpine system: an overview”. Geologische Rundschau. 77 (1): 1—9. Bibcode:1988GeoRu..77....1L. S2CID 128758221. doi:10.1007/BF01848672. 
  7. ^ Buxtorf, A. (1907). „Zur Tektonik des Kettenjura”. Berichte über die Versammlungen des Oberrheinischen Geologischen Verein: 29—38. 
  8. ^ Bertrand 1884. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFBertrand1884 (help)
  9. ^ Hubbert, M. K. (1959). Rubey, W. W.. „Role of fluid pressure in mechanics of overthrust faulting, 1. Mechanics of fluid-filled porous solids and its application to overthrust faulting”. Geological Society of America Bulletin. 70: 115—166. doi:10.1130/0016-7606(1959)70[115:ROFPIM]2.0.CO;2. 
  10. ^ Laubscher, H. P. (1987). „Décollement”. Encyclopedia of Earth Science: 187–190. ISBN 0-442-28125-0. doi:10.1007/3-540-31080-0_27. 
  11. ^ a b v Chery, Jean (2001). „Core complex mechanics: From the Gulf of Corinth to the Snake Range”. Geology. 29 (5): 439—442. Bibcode:2001Geo....29..439C. doi:10.1130/0091-7613(2001)029<0439:CCMFTG>2.0.CO;2. 
  12. ^ H. McBride, John (2007). J.M. Pugin, D. Hatcher Jr.. „Scale independence of décollement thrusting”. Geological Society of America Memoirs. 200: 109—126. ISBN 978-0-8137-1200-0. doi:10.1130/2007.1200(07). 
  13. ^ Ramsay, J. Folding and Fracturing of Rocks,. McGraw-Hill. 1967. ISBN 978-0-07-051170-5. 
  14. ^ LiangJie, Tang (2008). Yang KeMing, Jin WenZheng, LÜ ZhiZhou,Yu YiXin. „Multi-level decollement zones and detachment deformation of Longmenshan thrust belt, Sichuan Basin, southwest China”. Science in China Series D: Earth Sciences. 51 (suppl. 2): 32—43. S2CID 129914584. doi:10.1007/s11430-008-6014-9. 
  15. ^ a b v g Wernicke, Brian (25). „Low-angle normal faults in the Basin and Range Province: nappe tectonics in an extending orogen”. Nature. 291 (5817): 645—646. Bibcode:1981Natur.291..645W. S2CID 4269466. doi:10.1038/291645a0.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date=, |year= / |date= mismatch (pomoć)

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Van Der Pluijm, Ben A. (2004). Earth Structure. New York, NY: W.W. Norton. str. 457. ISBN 978-0-393-92467-1. 
  • Bates, Robert L. (1984). Dictionary of Geological Terms. Julia A. Jackson (Third izd.). New York: Anchor Books. str. 129. ISBN 978-0-385-18101-3. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Деколман&oldid=26865424”