Eškan škola

Eškan škola (engleski Ashcan School, škola većih posuda za smeće) bio je umetnički pokret u Sjedinjenim Američkim Državama tokom kasnog 19. i početkom 20. veka koji je proizvodio radove koji prikazuju scene svakodnevnog života u Njujorku, često u siromašnim delovima grada. Bila je grupa američkih slikara koja je 1908. izlagala svoja dela najpre pod nazivom „Osmorica“. Ova grupa osnovala je samostalni, američki pravac umetnosti iz kojeg se kasnije razvila American Scene. Najznačajniji predstavnici ove škole bili su: Robert Henri, Artur B. Dejvis, Ernest Lovson, Vilijam Glekens.

Nastanak i razvoj

Eškanska škola nije bila organizovani pokret. umetnici koji su radili u ovom stilu nisu izdavali manifeste, niti su sebe videli kao jedinstvenu grupu sa identičkim namerama ili ciljevima u karijeri. neki od umetnika su bili politički orijentisani, a drugi apolitični. Njihovo jedinstvo sastojalo se od želje da kažu određene istine o gradu i modrenom životu za koje su smatrali da su ignorisano zagušljivim uticajem plemenite tradicije u vizuelnim umetnostima. Robert Henri, na neki način duhovni otac ove škole, „želeo je da umetnost bude srodna novinarstvu... želeo je da boja bude stvarna kao blago, kao sneg, koji su se smrzavali na Brodveju u zimi.” Posticao je svoje mlađe prijatelje u učenike da slikaju u snažnom, nepustanom, neljubanom duhu svog omiljenog pesnika, Volta Vitmena, i da se ne plaše da uvrede savremeni ukus. Verovao je da će urbana sredina radničke i srednje klase pružiti bolji materijal za moderne slikare od sobe i salona. Pošto je bio u Parizu i divio se delima Eduara Manea, Henri je takođe posticao svoje učenika da „slikaju svakodnevni svet u Americi baš kao što je to urađeno u Francuskoj.”

Naziv ove škole je bezobrana referenca na druge „škole umetnosti”. Njeno poreklo je u pritužbi koja se nalai u publikaciji pod nazivom The Masses u kojoj se navodi da je bilo previše „slika pepelja i devojaka koje vezuju suknje u ulici Horatio”. Ta posebna referenca je objavljena je u The Masses u trenutku kada su umetnici radili zajedno oko 8 godina. Bili su zabavljeni referencom i ime se zzadržalo. Škola je takođe bila poznata kao „Apostol ružnoće”. Termin Eškanska škola prvobitno je primljen u podsmeh. Škola nije toliko ponata po inovacijama u tehnici, već više po svom predmet. Uobičajene teme bile su prostitutke i siročići. Rad Eškanskih slikara prepustio im je takvim dokumentarnim fotografima kao što su Džejkob Riis i Levis V. Hine. Nekoliko slikara iz škole proizašlo je iz oblasti štampanih publikacija u vreme pre fotografija zamenila ručno crtane ilustracija u novinama.