Kodeks Arundel

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kodeks Arundel, studija podvodnog uređaja za disanje za ronioce

Kodeks Arundel (Britanska biblioteka, Arundelski rukopisi, 263) je povezana kolekcija stranica zabeleški Leonarda da Vinčija koje uglavnom datiraju iz perioda između 1480. godine i 1518. godine. Kodeks sadrži rasprave o različitim temama, uključujući mehaniku i geometriju. Ime kodeksa došlo je od grofa od Arundela, koji je kupio kodeks u Španiji 1630-ih. Kodeks predstavlja deo Arundelskih rukopisa Britanske biblioteke.

Opis[uredi | uredi izvor]

Rukopis sadrži 283 lista različitih veličina, većina oko 22 cm x 16 cm.[1] Samo nekoliko listova je prazno. Dva lista, 100. i 101, su greškom dva puta brojani. Kodeks zapravo predstavlja kolekciju Leonardovih rukopisa koji potiču iz svih perioda njegovog stvaralaštva, u rasponu od 40 godina, od 1478. do 1518.[2] Sadrži kratke rasprave, beleške i crteže na razne teme, od mehanike pa do leta ptica. Prema Leonardovom tekstu, čini se da je on sakupio stranice, verovatno u nameri da ih objavi.[3] Leonardo je obično koristio jedan list papira za svaki predmet, tako da svaki list predstavlja malu kohezivnu raspravu o jednom aspektu predmeta, napisanu na obe strane tog papira. Ovakav raspored kasnije je promenjen od strane drugih vezivača knjige koji su razdvojili listove u strane i poređali ih na vrhu svake druge, razdvajajući tako mnoge teme u po nekoliko sekcija i stvarajući nasumičan raspored.[3]

Slično je i sa Kodeksom Lester, koji takođe predstavlja zbirku beleški, dijagrama i skica.[3] Kodeks Arundel važi za drugi po važnosti Leonardovih kodeksa, posle Atlantskog kodeksa.[2]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Rukopis je pisan krajem 15. i početkom 16. veka u Italiji. Većina strana je datirana između 1480. godine i 1518. godine.[4] Veoma malo se zna o ranom poreklu kodeksa, dok nije stigao u Kraljevsko društvo.[1]

Rukopis je kupio Tomas Hauard početkom 17. veka, drugi grof od Arundela, kolekcionar umetničkih dela i političar. Henri Hauard, šesti vojvoda od Norfolka, predstavio je kodeks Kraljevskom društvu 1667. Rukopis je prvi katalogizovao Vilijam Peri bibliotekar, 1681. godine kao naučnu i matematičku svesku.[5]

Rukopis je 1881. godine kupio Britanski muzej Kraljevskog društva zajedno sa 549 ostalih Arundelskih rukopisa (polovina Arundel kolekcije). Katalogizovan je 1834. godine. Čuva se u Britanskoj biblioteci.

Kodeks je, 30. januara 2007. godine, postao deo projekta Britanske biblioteke — “Turning the Pages”, kada je digitalizovan zajedno sa Kodeksom Lester i postao dostupan u 2.0 formatu.[6][7] Ova dva rukopisa iz Leonardovih svezaka su ponovo ujedinjeni onlajn.[8]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „''An Introduction to Leonardo da Vinci's Codices Arundel and Lecester''” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 11. 07. 2019. g. Pristupljeno 23. 7. 2013. 
  2. ^ a b Carlo Pedretti, Introduction to Leonardo's Codex Arundel Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. decembar 2019)
  3. ^ a b v Katrina Dean, Keeping books of nature: An introduction to Leonardo da Vinci’s Codices Arundel and Leicester, British Library [1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. jul 2019)
  4. ^ Codex Arundel at the Leonardo the ideal city
  5. ^ Librorum Manuscriptorum Bibliotechae Norfociane in Collego Greshamensi ... accurate Guilielmo Perry, in Edward Bernard, Catalogi Manuscriptorum Angliae, 1697, vol. 2, 74-84, No 254.
  6. ^ Codex Arundel[mrtva veza] at the Art&Design'09
  7. ^ „Tunning the PagesTM”. Armadillosystems.com. Arhivirano iz originala 29. 07. 2013. g. Pristupljeno 23. 7. 2013. 
  8. ^ Leonardo notebooks reunited online Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. jun 2008) at the British Library

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кодекс_Арундел&oldid=27508946”