Тајна вечера (фреска)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Leonardo da Vinci (1452-1519) - The Last Supper (1495-1498).jpg
Тајна вечера
Леонардо да Винчи, 14951498.
фреска на гипсу
460 × 880 цм
Санта Марија дела Грације, Милано
Уметност

Тајна вечера или Последња вечера Леонарда да Винчија је једно од највећих светских уметничких ремек-дела. Вероватно 1494. године Леонардо да Винчи добија задатак да направи слику „Тајна вечера“ у доминиканској цркви Санта Марија де ла Грације, коју је Војвода од Милана изабрао себи као породичну капелу и маузолеј, и коју је 1492. године Браманте делимично реновирао. Слика је требала украшавати северни зид цркве. На Леонардовој слици Тајне вечере, Јуда седи на истој страни стола као и Исус и Апостоли, а не као по традиционалној шеми њима супротно.

Слика је преживела бомбашки напад савезника 1943; међутим влажни зидови су узроковали убрзо након завршетка слике константно погоршавање стања целе слике. Комплексни и радикални поступак рестаурације је довршен у другој половини 1990-их, тако да је дело опет доступно јавности.

Техника дела[уреди]

Размере дела су за свако поштовање и мере 8,8 x 4,6 метара и насликана је снажним слојем темпере од јаја на површину суве подлоге слике. Испод главног слоја слике лежи груба композициона структура која је направљена црвеном бојом на начин како су се уобичајено тада стварали картонске скице и други помоћни нацрти.

Конпозиција и иконографија дела[уреди]

Студија главе Јуде (око 1495. године) Краљевска библиотека у Виндсору

Композиција која испуњава целу задњу просторију једноставне просторије сведочи о њеној великој духовној снази: као да је то изрез у зиду којим се отвара поглед у једнако тако просту салу, где се одиграва јединствени драмски догађај. У Сали су даљи прозори кроз које можемо посматрати пејзаже иза њих. Приликом погледа на фреску пред очима посматрача се отвара појава позоришне сцене геде је временски услов дочаран положајем ликова и њиховим гестовима који се стварају у простору са три стране, чеоном, постраном и задњом. Композиција је испуњена фигурама али уравнотежена. Фреска је ухватила моменат када Исус казује „Један од вас ће ме издати.“ Што је изазвало различите реакције код присутних које је Леонардо да Винчи својом четкицом као да је замрзао у своме делу. Многи историчари уметности сматрају да се на композицију може гледати као на иконографску интерпретацију еухаристије јер Исус показује на хлеб и вино док други суде да слика представља само објављивање издаје.

Перспектива „Тајне вечере“ има зорни угао у висини од 6 метара- што се данас не може са тачношћу утврдити јер је под био за више од метар повишен- и одговара погледу човека који стоји на другом спрату куће у раздаљини од око осам до десет метара од зида.

Анатомско- физиогноматски елеменат[уреди]

Сваки од апостола је на фрески приказан у пози која карактерише његов карактер а по психолошкој страни у улози наведеног догађаја на основу религиозног садржаја. Само преиспитивање детаља може да објасни каков је енормни труд сликар улагао у „Тајну вечеру“. Може се тврдити да је дело симбиоза трију елемената које је Леонардо разликовао приликом стварања и то традицију, верност као елеменат који га разликује од многих других сликара- анатомско-физиогномски приступ. Да би овај аспект нагласио што најверније и најреалистичније он је студирао позе, изразе лица ликова и физиогномију многих својих савременика које је насликао. То доказују слова самог мајстора „Поставе су изведене на основу стварних људи од двора и на основу становника Милана из тога доба.“

Леонардо је схватио сликање ликова на „Тајној вечери“ као део својих анатомских истраживања и изучавања. Године које су претходиле је провео студирајући анатомије људске фигуре. Из доба око 1489. године потиче бројна студија која је посвећена анатомији људске лобање које се налазе данас у Краљевској библиотеци у Виндсору. Једна од првих и најупечетљивијих студија за ово дело се налази у Бечу у „Graphische Samlung Albertina“ и потиче из 1490. године.

Галерија[уреди]

Спољашње везе[уреди]