Korona (elektrotehnika)
Korona (lat. corona: venac, kruna) pražnjenje je male energije u jonizovanim gasovima. Javlja se i u okolini provodnika na visokom potencijalu. Često se može videti na dalekovodima. Pri pojavi korone oko provodnika se stvara venac ljubičastog svetla po kome je i dobila ime.
Uslovi nastanka[uredi | uredi izvor]
Vazduh, kao izolacija nadzemnih vodova, uek je delomično jonizovan. Pri temperaturi od 25 °C i pritisku od 101,323kPa vazduha i jačina električnog polja od 30 kV/cm dolazi do intenzivne jonizacije vazduha oko provodnika.[1] Kako je razmak između provodnika velik ne dolazi do proboja već se javlja tinjavo pražnjenje oko provodnika. Ta pojava naziva se korona.
Prilikom nastanka korone javlja se i karakteristično pucketanje i oseća se miris ozona. Korona se najpre javlja samo po nekim tačkama duž provodnika, a takva korona naziva se lokalna korona i dešava se obično pri lepom vremenu. Pogoršavanjem klimatskih uslova, korona se širi i zahvata sve veću površinu provodnika, dok ne obuhvati provodnik po celoj njegovoj duži, opšta korona.
Na pojavu korone, osim visine pogonskog napona, utiču rastojanja između provodnika, presek provodnika, vremenske prilike (vlažnost, pritisak i temperatura okolnog vazduha), kao i hrapavost površine provodnika. Korona je veća odmah nakon montaže i puštanja voda u pogon zbog veće hrapavosti površine novih provodnika i prisustva prašine i ostataka metalnih čestica.
Štetnost[uredi | uredi izvor]
Jonizacija vazduha se vrši na račun električne energije u vodu, zbog čega je korona popraćena gubicima snage u vodu. Korona postoji samo dotle dok je trenutna vrednost napona bliska kritičnoj vrednosti, tako da se kod sinusne promene napona tinjava pražnjenja stalno pale i gase. Ozon stvoren pojavom korone nagriza materijal provodnika. Sve su to štetne posledice korone. Korona je zbog toga vrlo nepoželjna pojava na nadzemnim vodovima. Zbog sprečavanja pojave korone povećava se poprečni presek provodnika, a kao referentna vrednost koristi se deveti deo pogonskog napona voda.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Senka Branković „Električne mreže i dalekovodi“- za četvrti razred elektrotehničke škole. ZUNS.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Senka Branković „Električne mreže i dalekovodi“- za četvrti razred elektrotehničke škole. ZUNS.
- Senka Branković „Električne mreže i dalekovodi“- za četvrti razred elektrotehničke škole. ZUNS.
- Senka Branković „Električne mreže i dalekovodi“- za četvrti razred elektrotehničke škole
- Marija i Karlo Ožegović „Električne energetske mreže I“ 1996.
- Mr. sci. Adnan Čaršimamović, dipl. inž. el. 'MJERENjE PARA ELEKTRIČNOG POLjA VISOKONAPONSKIH LINIJA U CILjU ANALIZE FAKTORA KOJI UTJEČU NA NAPON POČETKA STACIONARNE KORONE', doktorska disertacija
