Knjiga o Jovu

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Stari zavet

Ova kutijica: pogledaj  razgovor  uredi

Knjiga o Jovu pripada mudroslovnoj (zajedno sa Pričama Solomonovim, Knjigom propovednikovom i Pesmom nad pesmama) starozavetnoj, hebrejskoj književnosti. Ne može se pouzdano utvrditi vreme nastanka i autor. Pretpostavlja se da je sastavljena oko 6. v. p. n. e.

Jov sa prijateljima

Za razumevanje Knjige o Jovu važno je znati da je nastala u vreme kada kod Izraelaca još uvek ne postoji ideja o životu posle života i nagradi za stradanja na zemlji. Po verovanju Izraelaca, čovek posle života ne nestaje potpuno već prelazi u neki magloviti, neodređeni šeol. U tom novom obitavalištu svi su jednaki, i bogati i siromašni, i dobri i zli. Sa tog stanovišta mogla je jedino da se razvije ideja o nagradi u ovom životu za pobožnost i dobra dela. Nagrada za dobro ili kazna za zlo sagledavaju se u zemaljskoj perspektivi i naglašavaju se vremenske sankcije. Iz te perspektive knjiga o Jovu pripada razdoblju kada ideja o nagradi u sadašnjem životu nailazi na nepremostive teškoće. Ideja o nagradi posle života za pravednike javiće se tek u prvoj polovini 2. v. p. n. e. Knjiga o Jovu predstavlja pomak u traženju rešenja koje će odgovarati stvarnosti.

Knjiga o Jovu se zasniva na pripovesti o edomskom šeiku koji se pokazao nesalomiv u svojoj veri kada ga je iskušavao Sotona. Sotona tu još uvek nije zli duh kasnije biblijske tradicije.

Hebrejsko ime Jov sa semantičkog stanovišta može da označava nekoliko stvari:

  1. pitanje - gde je božanski otac?
  2. i epitet – onaj koji je omražen, progonjen.

Jedan od glavnih ciljeva mudroslovne, sofiološke književnosti jeste da čitaocu pruži moralnu i filozofsku pouku. Zato takva književnost obiluje mudrim izrekama, sentencama, filozofskim i teološkim razmišljanjima o prirodi Boga, čoveka, njihovog odnosa i sveta uopšte.

U Knjizi o Jovu razmatra se pitanje porekla zla, patnje i nesrećne ljudske sudbine. Tema Knjige o Jovu je nezaslužena patnja pravednika, njegovo iskušavanje i ćutanje Boga koji okleva da pomogne pravednom Jovu.

Ovo delo pokreće pitanje smisla i opravdanja ljudske religioznosti i vere u boga pred zemaljskim patnjama i nevoljama koje svakodnevni život donosi. Ako je Bog dobro zašto dozvoljava zlo? Ako je Bog pravedan, zašto dozvoljava da nevini stradaju? Knjiga o Jovu predstavlja svojevrsnu teodiceju. Bog je pravedan i iznad čoveka, koji nije u stanju da shvati i da pronikne u božansku promisao.

Jov je suočen sa mučnim problemom - zna da je nevin, a i pored toga ispašta. Tradicionalno objašnjenje o krivici i ispaštanju, i nagradi u ovom životu pokazalo se u svoj svojoj slabosti i nedovoljnosti. Prijatelji Jova, Elifas, Vildad i Sofar brane tradicionalno učenje. Oni su uvereni da je Jov počinio neki greh i da zbog toga sada ispašta. Dok prijatelji Jova tvrde da on mora da je veliki grešnik, Jov sve vreme tvrdi da je nevin.

Njegov svet je srušen, njegove patnje su besmislene. Proklinje dan kada je rođen, i dovodi u pitanje božansku pravednost. U agoniji se obara na Boga. Na vrhuncu rasprave javlja se Bog iz vihora pitanjem Jovu «Gde si bio kad sam Zemlju stvarao?». Jov se pokorava i kaje.


Kompozicija Knjige o Jovu[uredi]

Glavni oblik mudroslovne književnosti je mašal (na jevrejskom), odnosno parabola (grčki), što znači priča koja svojim površinskim slojem upućuje na dublji duhovni smisao. Najjednostavniji tip mašala je poslovica u obliku distiha. Knjiga o Jovu koju čine prozni prolog i epilog, središnji pesnički deo od tri ciklusa rasprava i odgovor Boga iz vihora ima i duži oblik mašala. Ova mudračka i poučna knjiga ima i dramski karakter.

  1. prolog u prozi
  2. tri ciklusa rasprava:

2.1. Jovova tužbalica

2.2. prvi ciklus:

  • Elifas / Jovov odgovor
  • Vildad / Jovov odgovor
  • Sofar / Jovov odgovor

2.3. drugi ciklus:

  • Elifas / Jovov odgovor
  • Vildad / Jovov odgovor
  • Sofar / Jovov odgovor

2.4. treći ciklus:

  • Elifas / Jovov odgovor
  • Vildad / Jovov odgovor
  • Pesma o mudrosti
  • Jovova konačna odbrana
  • Elilujeva beseda
  1. Odgovor Boga iz vihora

3.1. prvi govor / Jov se pokorava

3.2. drugi govor / Jov se kaje

  1. Epilog u prozi


Prvobitno delo predstavljalo je knjižicu u prozi sa dijalogom i teofanijom. Dodavanjem novih elemenata dobilo je sadašnji oblik. Naknadno su uneti u prvobitni raspored Pesma o mudrosti i Elilujeva beseda. Eliluj se ne pominje kao Jovov prijatelj niti u prologu niti u epilogu. Njegov savet dolazi posle rasprave Jova sa prijateljima. U prološkom, proznom delu odvija se dijalog između Boga i Sotone. U pesničkom, središnjem delu nema ni najmanje aluzije na taj razgovor. To je navelo na zaključak da je pesnički deo kasnija interpolacija nepoznatog autora. U tom delu Sotona se javlja kao jedan o sinova Božijih, kao deo božanskog saveta koji obilazi Zemlju. U Knjizi o Jovu Sotona nije zli duh kasnije biblijske tradicije. On obilazi Zemlju tragajući za ljudskim grešnicima te se javlja u funkciji svojevrsnog tužioca. U slučaju Jova, on istrajava u svom ubeđenju da ljudi, pa ni Jov, iskreno ne poštuju Boga, da ga slave samo dotle dok osećaju njegovu naklonost i primaju nagradu za svoju pravednost.

Literatura[uredi]

  • Wilfrid Harrington, Uvod u Stari Zavjet, Zagreb, 1987

Spoljašnje veze[uredi]