Јов

Из Википедије, слободне енциклопедије

Овaj чланак је написан хагиографским стилом. Молимо Вас да га приведете енциклопедијском стилу.       Погледајте како се мења страна за помоћ, или страну за разговор. Уклоните ову поруку када завршите.

Јов (пуно име Јовав, хебрејски אִיּוֹב, Арапски : أيوب) је библијска личност из Старог завета.

Јов је потомак Исава, унука Аврамова, и живео је у Арабији око две хиљаде година пре Христа. Отац му је био Зарет а мајка Восора. Био је веома богат, али и веома побожан. У Библији се помиње да је у његовој седамдесет деветој години попустио Бог на њега искушења тешка кроз Сатану. То је детаљно описано у Књизи Јова. У једном дану изгубио је Јов све огромно имање своје, и синове своје, и кћери своје. По том се тешко разболео, и цело тело му је било покри ранама од темена до табана. Одбачен лежао је Јов на ђубришту изван града, и комадом црепа отирао гној са рана. Међутим Јов није заропто на Бога, него стрпљиво подносио све муке до краја. У Библији се помиње да му је зато Бог вратио здравље, и дао му богатство много веће него што је пре имао, да му се опет родило седам синова и три кћери, колико је и пре имао. Јов је по Библији живео две стотине четрдесет осам година. У Хришћанству Јов се сматра узором трпељивог подношења сваког страдања, које Бог шаље на људе, и праобразом страдајућег Исуса Христа.

Српска православна црква слави га 6. маја по црквеном, а 19. маја по грегоријанском календару.

[уреди] Литература

• Охридски пролог, Владика Николај Велимировић

[уреди] Спољашње везе

• Охридски пролог за 6. мај (19. мај) ((ср))