Јов

Овaj чланак је написан хагиографским стилом, а такође је највероватније и историјски неутемељен. Ако желите да га средите, приведите стил енциклопедијском критеријуму, и додајте му проверљиве и поуздане референце или литературу.       Погледајте како се мења страна за помоћ, или страну за разговор. Уклоните ову поруку када завршите.

Многострадални Јов - Кијевски псалтир

Сатана искушава Јова, слика Вилијама Блејка.

Јов (пуно име Јовав, хебрејски אִיּוֹב, Арапски : أيوب) је библијска личност из Старог завета.

Јов је потомак Исава, унука Аврамова, и живео је у Арабији око две хиљаде година пре Христа. Отац му је био Зарет а мајка Восора. Био је веома богат, али и веома побожан. У Библији се помиње да је у његовој седамдесет деветој години попустио Бог на њега искушења тешка кроз Сатану. То је детаљно описано у Књизи Јова. У једном дану изгубио је Јов све огромно имање своје, и синове своје, и кћери своје. По том се тешко разболео, и цело тело му је било покривено ранама од темена до табана. Одбачен лежао је Јов на ђубришту изван града, и комадом црепа отирао гној са рана. Међутим Јов није заропто на Бога, него стрпљиво подносио све муке до краја. У Библији се помиње да му је зато Бог вратио здравље, и дао му богатство много веће него што је пре имао, да му се опет родило седам синова и три кћери, колико је и пре имао. Јов је по Библији живео две стотине четрдесет осам година. У Хришћанству Јов се сматра узором трпељивог подношења сваког страдања, које Бог шаље на људе, и преобразом страдајућег Исуса Христа.

Српска православна црква слави га 6. маја по црквеном, а 19. маја по грегоријанском календару.

Литература

• Охридски пролог, Владика Николај Велимировић

Спољашње везе

• Охридски пролог за 6. мај (19. мај) ((sr))

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Јов