Lokalitet Rumenjak

Lokalitet Rumenjak sa ostacima starog sakralnog objekta, nalazi se u ataru sela Prekonoga na teritoriji opštine Svrljig.

Meštani ovo mesto nazivaju i crkvom i crkvištem Svete Trojice, kada su se ovde okupljali.

Opis lokaliteta

Delovi zidova sa temeljom građevine pružaju se pravougaono u pravcu istok – zapad. Meštani su podigli nisku drvenu ogradu oko jendog dela objekta, verovatno naosa. Krajnji istočni deo, gde bi mogla biti apsida, pokriven je gomilom kamenja i gustim rastinjem. U ograđenom delu objekta smešteni su i antički ostaci: delovi opeke, mermera i jedna baza stuba. Međutim, antička opeka i mermer su u sekundarnoj upotrebi. Kamen je osnovni materijal gradnje.

Karakterističan je i gornji deo ručnog kamenog mlina za žito. Verovatno srednjovekovni ostatak. U ovom delu, ukopana u zemlju, nalaze se i dva kamena spomenika. Prvi, mnogo stariji, koji ne mora biti spomenik, već deo nekog objekta, poseduje urezn votivni ornamenat u obliku spirale na kojoj je bočno naznačen jedan trolist. Drugi je kameni krst, koji podiže selo Prekonoga na svetu Trojicu 1926.g. Objekat je većih dimenzija, pošto su ostaci delimično vidljivi i van ograđenog dela.

Vreme nastanka objekta ne može se preciznije odrediti, jer arheološki nije istražen. Na osnovu materijala od koga je građen – kamen – verovatno je srednjovekovnog porekla. Antički materijal je ovde prenet svakako sa nekog drugog lokaliteta. Milan Milićević pominje u Prekonogi „ostatke nekakvog gradića”. Na susednom uzvišenju Venac, u čijem je podnožju lokalitet Rumenjak, meštani ne pominju bilo kakve starine. Za brdo Venac vezana je legenda o hajduku Puji, a jedna staza na tom uzvišenju nazivala se „Pujina staza”.

Prilikom izgradnje zgrade rezervoara za vodu za vodosnabdevanje Svrljiga otkriveni su ostaci još jednog objekta sa podom od opeka, udaljenog samo petnaestak metara od crkvišta.

Voda sa jakog izvora u brdu sa severne strane doprinela je izgradnji vodenica, tako da je u prošlom veku ovde bilo više vodenica. U nižem delu, zapadno od lokaliteta, jedna od njih, bondučara sa jednim vitlom, dobro je očuvana. Kanalom dotiče voda u većim količinama. Građena je u donjim zonama od kamena i sige, a u gornjim od bondruka. Poseduje i dve prostorije za noćenje.

Literatura

• Topografija nepokretnih kulturnih dobara Svrljiga, Zavod za zaštitu spomenika kulure Niš. Obrađivači:Borislav Andrejević, Čedomir Vasić, Jovan Šurdilović, Niš, 1985.