Manzini
 | Ovom članku potrebni su dodatni izvori zbog proverljivosti. |
| Manzini Manzini | |
|---|---|
 | |
| Administrativni podaci | |
| Država |  Esvatini |
| Pokrajina | Manzini |
| Stanovništvo | |
| Stanovništvo | |
| — | 73.000 |
| Geografske karakteristike | |
| Koordinate | 26° 29′ 58″ J; 31° 22′ 37″ I / 26.499489° J; 31.376875° I |
| Aps. visina | 686 m |
  Manzini Manzini na karti Svazilendu | |
Manzini je poslovni i industrijski centar Esvatinija, ujedno i najveći grad u zemlji. Status grada dobio je 1992.
Geografija[uredi | uredi izvor]
Nalazi se u centralnom delu kraljevine, 30 km jugoistočno od Mbabane. Odavde se putevi granaju ka severu, jugu, istoku i zapadu zemlje. Železnica odavde saobraća do Maputa, Durbana i Ričards Beja.
Istorija[uredi | uredi izvor]
U jednom periodu istorije Svazilenda Manzini je bio prestonica. U vreme kada je Svazilend bio pod privremenom upravom britanske vlade grad se zvao Bremersdorp po ondašnjem biznismenu Alfred Bremeru. U Bremerovom Hotelu osnovan je glavni štab koji je u stvari bio sastajalište brojnih avanturista, lovaca i prevaranata i gde je, usled nedostatka kontrole sa strane, vrvelo od kriminala. Manzini je od 1890. do 1902. bio je zajednički administrativni centar Britanaca i Bura i predmet njihovih beskrajnih rasprava, a za vreme anglo-burskog rata, jedinica burskih odmetnika opustošila je grad. Prestonica je premeštena u Mbabane, a Bremersdorf dobija novo ime- Manzini, izvedeno od Sisvati reči emantini što znači u vodi, prikladno ime za prethodno problematično područje.
Privreda[uredi | uredi izvor]
Moderan Manzini ima dobar teren za golf, kantri klub, bazen... Tržni centar u centru grada privlači velikim brojem novih prodavnica, a opremljen je i podzemnim parkingom. Vredi posetiti i pravu afričku pijacu koja je otvorena četvrtkom i petkom ujutro. Manzini je, u stvari, grad koji snabdeva industrijske zone i farmere u regionu poljoprivrednim zalihama, biljkama, vozilima i servisom.
Međunarodni komercijalni sajam Svazilenda se održava svake godine, poslednje sedmice avgusta i prve nedelje septembra i privlači veliki broj posetilaca i izlagača iz zemlje i inostranstva. Svoje proizvode redovno izlažu učesnici iz Kine i afričkih država. Svazilend ovaj sajam uglavnom koristi za promociju turizma i na njihovim štandovima se mogu kupiti rukotvorine i dobiti turističke informacije.
Međutim, Manzini je sačuvao i malo od svog duha ne tako mirnog i bezbednog grada i razlikuje se od ostalih delova Svazilenda. Naime, nemarni vozači su bez sumnje nezadovoljni zbunjujućim gradskim sistemom jednosmernih ulica jer ga ne poštuju, a zakonom dozvoljena količina alkohola u krvi vozača je 0,15%, pa nije ni čudno što ga broj krivičnih i prekršajnih radnji čini najgorim gradom u Svazilendu, pogotovu noću.
U blizini grada je internacionalni aerodrom i industrijska zona Matsapha u kojoj je skoncentrisan najveći deo industrije: pivara, fabrika Koka-Kola, brojna tehnološka, poljoprivredna i trgovinska preduzeća koja zapošljavaju hiljade ljudi i unapređuju razvoj ekonomije Svazilenda.
Stanovništvo[uredi | uredi izvor]
| Godina | 2008 |
|---|---|
| Stanovništvo | 78.000 |
Klima[uredi | uredi izvor]
Manzini ima vlažnu suptropsku klimu (Kepen: Cfa) sa vrućim, kišovitim letima i blagim, suvim zimama.
| Klima Manzini | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Pokazatelj \ Mesec | Jan. | Feb. | Mar. | Apr. | Maj | Jun | Jul | Avg. | Sep. | Okt. | Nov. | Dec. | God. |
| Maksimum, °C (°F) | 28,2 (82,8) |
28,1 (82,6) |
27,3 (81,1) |
26,0 (78,8) |
24,0 (75,2) |
22,2 (72) |
22,0 (71,6) |
23,6 (74,5) |
25,3 (77,5) |
26,4 (79,5) |
26,8 (80,2) |
27,9 (82,2) |
25,65 (78,17) |
| Prosek, °C (°F) | 23,0 (73,4) |
23,0 (73,4) |
22,1 (71,8) |
20,1 (68,2) |
17,2 (63) |
15,0 (59) |
14,6 (58,3) |
16,6 (61,9) |
18,7 (65,7) |
20,5 (68,9) |
21,5 (70,7) |
22,6 (72,7) |
19,58 (67,25) |
| Minimum, °C (°F) | 17,9 (64,2) |
17,9 (64,2) |
16,9 (62,4) |
14,3 (57,7) |
10,5 (50,9) |
7,8 (46) |
7,3 (45,1) |
9,6 (49,3) |
12,2 (54) |
14,7 (58,5) |
16,2 (61,2) |
17,3 (63,1) |
13,55 (56,38) |
| Količina padavina, mm (in) | 145 (5,71) |
133 (5,24) |
100 (3,94) |
54 (2,13) |
26 (1,02) |
15 (0,59) |
15 (0,59) |
19 (0,75) |
45 (1,77) |
84 (3,31) |
119 (4,69) |
126 (4,96) |
881 (34,7) |
| Izvor: Climate-Data.org[1] | |||||||||||||
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Klima: Manzini”. Climate-Data.org. Pristupljeno 26. avgust 2019.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
