Marijana Maraš

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Marijana Maraš
مريانا مرّاش
Maryānā Marrāsh
Lični podaci
Puno imeMaryānā bint Fatḥ Allāh bin Naṣrallāh Marrāsh
Datum rođenja1848.
Mesto rođenjaAlep, Osmansko carstvo
Datum smrti1919.
Religijakatolikinja
Zanimanjespisateljica i pesnikinja
Porodica
SupružnikHabib Gadban
Deca1 sin, 2 ćerke
RoditeljiFethulah Maraš
Književni rad
Jezik stvaranjaarapski
ŽanrNahda

Marijana Maraš ( arap. مريانا بنت فتح الله بن نصر الله مرّاش Maryānā bint Fatḥ Allāh bin Naṣrallāh Marrāsh) bila je sirijska spisateljica i pesnikinja pokreta Nahde, arapske renesanse. Oživela je tradiciju književnih salona na Bliskom istoku i bila je prva Sirijka koja je objavila zbirku poezije. Smatra se prvom ženom koja je pisala za arapske dnevne novine.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Detinjstvo i obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Marijana Maraš je rođena 1848. godine u Alepu, u Siriji pod osmanskom vlašću, u staroj melkitskoj trgovačkoj porodici poznatoj po svojim književnim interesima.[1] Pošto su stekli bogatstvo i ugled u 18. veku, članovi porodice Maraš bili su vrlo čuveni u Alepu,[2] iako su prolazili kroz nevolje: Marijanin rođak, Butrus Maraš, u aprilu 1818. godine ubijen je od strane grčkih pravoslavnih fundamentalista.[3] Drugi melkitski katolici proterani su iz Aleppa tokom progona, među njima i sveštenik Džibrail Maraš.[4] Marijanin otac, Fethulah, pokušao je da smiri međuverski sukob pisanjem pomirenja 1849. godine, u kojem je odbacio Filiokve.[5] On je izgradio veliku privatnu biblioteku,[6] kako bi svojoj deci, Fransisu, Abdulahu i Marijani omogućio detaljno obrazovanje, posebno u oblasti arapskog jezika i književnosti.[7] Prema rečima Merilin But, Marijanina majka je bila iz "poznate porodice Al-Antaki", kojoj je pripadao i nadbiskup Demetri Antahi.[8]

Alep je u to vreme bio značajan intelektualni centar Osmanskog carstva, sa mnogim filozofima i piscima koji su se bavili budućnošću Arapa.[9] U francuskim misionarskim školama je porodica Maraš učila arapski jezik, zajedno sa francuskim, italijanskim i engleskim jezicima.[9] Obezbeđujući svojoj ćerki obrazovanje, u vreme kada žene na Bliskom istoku nisu imale nikakav pristup, Marijanini roditelji osporili su tada široko rasprostranjeno uverenje da devojka ne treba da se obrazuje, "kako ne bi sedela u prijemnoj sobi za muškarce", kako citira Merilin But.[10] Tako je Fethulah upisao svoju petogodišnju ćerku u maronitsku školu.[11] Kasnije, Marijanu su učile monahinje sv. Josifa u Alepu.[12] Na kraju je pohađala englesku školu u Bejrutu. Pored formalnog obrazovanja u ovim školama, gde je bila izložena francuskoj i anglosaksonskoj kulturi, podučavali su je i njen otac i braća, naročito na temu arapske književnosti.[6] Prve biografije Marijane pominju da je bila nadarena za francuski, arapski i matematiku, i da je svirala kanon i prelepo pevala.[13]

Sirijski istoričar Muhamed Ragib al-Tabah napisao je da je bila jedinstvena u Alepu i da su je „ljudi gledali drugačijim očima”.[14] Iako je imala puno udvarača, ona u početku nije želela da se uda.[15] Međutim, nakon smrti njene majke, ubedili su je da stupi u brak i izabrala je za muža Habiba Gadbana, lokalnog hrišćanina.[16] Imali su jednog sina i dve ćerke.[17]

Literarna karijera[uredi | uredi izvor]

Naslovna strana dela Bint fikr.

Već od 1870. godine, Maraš je počela da piše članke i pesme za časopise, posebno al-Džinan i Lisan al-hal, oba iz Bejruta.[18] U svojim člancima je kritikovala stanje arapskih žena, pozivajući ih, bez obzira na njihovu versku pripadnost, da traže pravo na obrazovanje i da se izjasne o pitanjima koja ih se tiču.[19] Njena zbirka poezije Bint fikr objavljena je u Bejrutu 1893. godine. Marijana Maraš je dobila dozvolu od osmanskih vlasti da štampa svoju knjigu nakon sastavljanja hvalospeva za sultana Abdul Hamida II.[20] U nekoliko drugih hvalospeva iz njene kolekcije, takođe se pominju osmanski guverneri Alepa.[21] Njena poezija bila je u mnogo tradicionalnijem stilu od poezije njenog brata Fransisa, kao što se može videti u elegiji koju je ona komponovala u čast njegovoj smrti;[22] ipak je bila najveštija u poeziji francuskih romantika, naročito Alfons de Lamartina i Alfreda De Misea.[22] Sami Kajali je rekao o Marijani Maraš:

Pojava žene koja piše za štampu i stvara poeziju u ovoj mračnoj eri bila je značajan događaj. Naša moderna istorija pokazuje da je bilo teško čak i muškarcima da čitaju i pišu; Njeno pojavljivanje u ovim mračnim noćima bilo je poput sjajne zvezde u centru neba.[23]

Njeni radovi uključuju i istoriju osmanske Sirije, Šablon:''Tarikh Suriya al-hadith'', prvu knjigu o ovoj temi.[24]

Dela[uredi | uredi izvor]

Najznačajniji radovi[uredi | uredi izvor]

  • Bint fikr (Ćerka misli), 1893.
  • Tārīkh Sūriyā al-ḥadīth (Moderna istorija Sirije).[24]

Članci[uredi | uredi izvor]

  • "Shāmāt al-jinān" (Pege iz bašte), al-Jinān, 1870.[25]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Wielandt. str. 119; Zeidan. str. 50.
  2. ^ Wielandt. str. 119; Hafez. str. 274.
  3. ^ Wielandt. str. 120; Charon. str. 115.
  4. ^ Charon, str. 115
  5. ^ Wielandt, str. 120
  6. ^ a b Zeidan, str. 50
  7. ^ Wielandt. str. 122; Bosworth, van Donzel, Lewis & Pellat (ed.). str. 598.
  8. ^ Booth. str. 125; de Tarrazi. str. 241.
  9. ^ a b Bosworth, van Donzel, Lewis & Pellat (ed.). str. 598.
  10. ^ Watenpaugh, H. Z.. str. 235; Booth. str. 125.
  11. ^ Booth, str. 125
  12. ^ Dabbāgh; Watenpaugh, K. D.. str. 52.
  13. ^ Watenpaugh, H. Z.. str. 226–227.
  14. ^ Watenpaugh, H. Z.. str. 226.
  15. ^ Watenpaugh, H. Z.. str. 227.
  16. ^ Watenpaugh, H. Z.. str. 227; al-Mawsū‘at aṣ-ṣuḥufiyyat al-‘Arabiyyah, volume VI.
  17. ^ Al-Mawsū‘at aṣ-ṣuḥufiyyat al-‘Arabiyyah, volume VI.
  18. ^ Halevi & Zachs. str. 172; Watenpaugh, H. Z.. str. 227; Dorigo (ed.). str. 43; Zeidan. str. 50.
  19. ^ Zeidan. str. 50; Ende & Steinbach (ed.). str. 623.
  20. ^ Zeidan, str. 284
  21. ^ Zeidan, str. 57
  22. ^ a b Somekh. str. 44; Zeidan. str. 58.
  23. ^ Ashour, Ghazoul & Reda-Mekdashi (ed.). str. 61.
  24. ^ a b Ashour, Ghazoul & Reda-Mekdashi (ed.). str. 440.
  25. ^ Halevi & Zachs. str. 172.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Al-Mawsū‘at aṣ-ṣuḥufiyyat al-‘Arabiyyah (in Arabic). Volume VI. 1997. ISBN 978-9973150455.
  • Ashour, Radwa; Ghazoul, Ferial J.; Reda-Mekdashi, Hasna, ed. . Arab Women Writers: a Critical Reference Guide, 1873–1999. . American University in Cairo Press. 2008. ISBN 978-9774161469. 
  • Booth, Marilyn (2001). May Her Likes Be Multiplied: Biography and Gender Politics in Egypt. University of California Press. ISBN 978-0520224209. 
  • Bosworth, Clifford Edmund; van Donzel, Emeri; Lewis, Bernard; Pellat, Charles, ed. . Encyclopaedia of Islam. Volume VI. . BRILL. 1991. ISBN 978-9004081123. 
  • Charon, Cyrille (1903). "L'Église Grecque Melchite Catholique. Chapitre VIII : persécutions d'Alep et de Damas (1817–1832)" (in French). Échos d'Orient. Volume VI.
  • Cooke, Miriam (2007). Dissident Syria: Making Oppositional Arts Official. Duke University Press. ISBN 978-0822340355. 
  • Dabbāgh, ‘Ā’ishah (1972). Al-Ḥarakat al-fikriyyah fī Ḥalab: fī al-nișf al-thānī min al-qarn al-tāsi‘i ‘ashara wa-maṭla‘ al-qarn al-‘ashrīn (in Arabic). Dār al-Fikr.
  • De Tarrazi, Philippe (1913). Tārīkh al-ṣiḥāfah al-‘arabiyyah (in Arabic). Volume II. Al-Maṭba‘ah al-adabiyyah.
  • Dorigo, Rosella, ed. (2000). Quaderni di studi arabi. Volume XVIII: Literary Innovation in Modern Arabic Literature. Herder.
  • Ende, Werner; Steinbach, Udo, ed. . Islam in the World Today: a Handbook of Politics, Religion, Culture, and Society. . Cornell University Press. 2010. ISBN 978-0801445712. 
  • Hafez, Sabry (1993). The Genesis of Arabic Narrative Discourse: a Study in the Sociology of Modern Arabic Literature. Saqi Books. ISBN 978-0863561498. 
  • Halevi, Sharon; Zachs, Fruma . Gendering Culture in Greater Syria: Intellectuals and Ideology in the Late Ottoman Period. . I. B. Tauris. 2015. ISBN 978-1-78076-936-3. 
  • Masters, Bruce (2001). Christians and Jews in the Ottoman Arab World: the Roots of Sectarianism. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-80333-5. 
  • Somekh, Sasson . "The Neo-classical Arabic poets". In Badawi, Mohammed Mustafa. Modern Arabic Literature. . Cambridge University Press. 1992. ISBN 978-0521331975. 
  • Watenpaugh, Heghnar Zeitlian . Booth, Marilyn, ur. (2010). Harem Histories: Envisioning Places and Living Spaces. Duke University Press. ISBN 978-0822348580. 
  • Watenpaugh, Heghnar Zeitlian; Booth, Marilyn, ur. (2010). Harem Histories: Envisioning Places and Living Spaces. Duke University Press. ISBN 978-0822348580. 
  • Wielandt, Rotraud . "Fransis Fathallah Marrashs zugang zum Gedankengut der Aufklärung und der französischen Revolution" (in German). In van Gelder, Geert Jan; de Moor, Ed. The Middle East and Europe: Encounters and Exchanges. . Rodopi Publishers. 1992. ISBN 978-9051833973. 
  • Zeidan, Joseph T. (1995). Arab Women Novelists: the Formative Years and Beyond. State University of New York Press. ISBN 978-0791421727. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Маријана_Мараш&oldid=27674260”