Маронитска црква

Из Википедије, слободне енциклопедије
Грб Маронита

Маронитска црква је једна од Древноисточних цркава. Оснивач маронске цркве је био Свети Ма­рон Си­риј­ски који је живео крајем 4. и почетком 5. века, а први патријарх маронске цркве је био Јован Марон, који је постављен у касном 7. веку. Маронити данас представљају једну од главних верских група у Либану. У Либану постоји верска подела функција по којој је председник Либана увек маронит.

Историја[уреди]

Свети Марон, оснивач маронитске цркве

Након разарања Јерусалима 70. Антиохија је постала центар хришћанства. Марон је био монах, који је у 4. веку напустио Антиохију и водио је аскетски живот око реке Оронт. Он је имао много следбеника. Када је Марон умро његови ученици су изградили манастир и створили језгро маронитске цркве.

Маронити су прихватили учење Четвртог васељенског сабора у Халкидону 451. и одбацили монофизитство. Након што су монофизити поклали 350 монаха у Антиохији, маронити су побегли у планине Либана. Након страдања патријарха из Антиохије 602. маронити су остали без вође, а у то време трајао је велики рат Византије и Персије. У том хаосу Маронити су изабрали властитог патријарха Јована Марона 685. одбацивши учење Шестог васељенског сабора у Цариграду (681), прихватајући монотелитско учење. И православни и римокатолици су сматрали да су маронити узурпирали права.

Након муслиманског освајања Сирије маронити су поправили односе са Византијом. Добили су политичку и војну помоћ. Међутим муслимански владари су се жестоко осветили, да је маронитима запретило истребљење. Склонили су се у планине Либана. Од 685. су били изоловани од осталог хришћанског света. Бирали су своје патријархе. Хришћани су оптуживали мароните да су прихватили монотелитску јерес.

За време крсташких ратова крсташи су поново открили мароните у планинама близу Триполија. Ремон Тулуски је након освајања Јерусалима опседао Триполи. Маронити су у 12. веку помагали крсташе и 1182. су прихватили римокатолицизам. Папа је с друге стране признао независност њиховог патријархата. Када су муслимани поново победили крсташе уследило је 1291. етничко чишћење у крсташким државама. Маронити су скупо платили сарадњу са крсташима. Мамелуци су повели џихад и побили су многе хришћане и уништили им летину и куће.

Маронити су наставили да одржавају везе са Римом. У Риму је успостављен маронитски колеџ. Након пораза Мамелука Османско царство је преузело Либан, али није се много бринуло о Либану, тако да су Либаном владали Друзи од 1585. до 1635. За време Друза за Мароните је била много боља ситуација. Османско царство није било више спремно да толерише исламског јеретичког вођу Друза, па су поразили Друзе 1635. Уследио је поново период етничког прогона у коме су страдале десетине хиљада хришћана. Француска је 1638. запретила интервенцијом Османском царству у случају даљих прогона хришћанског становништва. Османско царство је предало власт локалним Друзима, да би избегли француску интервенцију. Када је Европа ратовала за време Наполеона Османско царство је потакло Друзе и друге муслимане против Маронита. Око 1860. Маронити и Друзи су се сукобили након доласка курдских џихадиста. Султан је искористио маронитску реакцију као изговор за нови прогом Маронита. Француска је запретила Порти, па су се џихадисти повукли. Међутим султан је наставио да подржава власт Друза, па су Маронити подигли устанак 1866. против Давуд паше. Маронитима је стигла у помоћ европска флота, па је након бомбардовања и европске инвазије паша побегао.

За време француског мандата над Либаном 1920. маронити су добили аутономију и осигурали су своју позицију у независном Либану 1943. Током француске управе били су привилеговани. Били су једна од главних фракција либанског грађанског рата.

Пешита је стандардна сиријска Библија, коју користи и маронитска црква

Организација[уреди]

На челу маронитске цркве је маронитски патријарх од Антиохије. Када се изабере нови патријарх он тражи причест од римског папе и на тај начин одржава везе са римокатоличком црквом. Деле исту доктрину са католицима, али имају властиту литургију и хијерархију. Литургијски језик је сиријски. Свештеници и бискупи се могу женити, међутим њихови свештеници у Америци се морају држати целибата.

Становништво[уреди]

Сматра се да у свету има око 15 милиона маронита. У Либану их има 800.000 до 900.000 и чине до 25% становништва. Према либанском договору између различитих верских група председник увек мора бити маронит. У Сирији има 40.000 маронита и има их у Дамаску и Алепу. На Кипру маронитска заједница говори кипарско-маронитско-арапски. На Кипар су дошли вероватно са крсташима.

Спољашње везе[уреди]