Martinijan Cezarejski
_-_S.Martinianos.jpg)
Sveti Martinijan je bio pustinjak i hrišćanski svetac iz 5. veka.
Rođen je u Cezareji palestinskoj. U osamnaestoj godini udaljio se u planinu, zvanu Kovčežna, u Kapadokiji, i tu proveo dvadesetpet godina u postu, bdenju, molitvi, i borbi sa mnogim iskušenjima.[1] Kad je Zoe, žena na lošem glasu, došla da ga kuša, i on vidi da će pasti u greh s njom, skoči bos u oganj i postoji u ognju dok mu bol ne nagna suze na oči i ne ubije u njemu svaku požudu. Kad su nastala druga iskušenja, on pobegne na neku usamljenu stenu u moru, i tu je živeo. No kad, pri nekom brodolomu, i na tu stenu ispliva neka žena, on skoči u more da se udavi, ali delfin ga dočeka na leđa i iznese na obalu, po Božjem Promislu. Tada se reši da se više nigde ne nastanjuje stalno, nego neprestano da putuje. I tako za dve godine prođe 164 grada, ispravljajući i savetujući ljude. Najzad stigne u Atinu gde i skonča 422. godine.
Srpska pravoslavna crkva slavi ga 13. februara po crkvenom, a 26. februara po gregorijanskom kalendaru.[1]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b „Sveti prepodobni Martinijan”. Večiti pravoslavni kalendar (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-23.
Napomene[uredi | uredi izvor]
Napomena: Ovaj članak, ili jedan njegov deo, izvorno je preuzet iz Ohridskog prologa Nikolaja Velimirovića.