Атина

Из Википедија

Скочи на: навигација, претрага

Уколико сте тражили грчку богињу мудрости, погледајте чланак Атина (митологија).

За остале употребе, погледајте Атина (вишезначна одредница).

Координате: 37° 58′ 40" С, 23° 43′ 40" И

Акропољ

Панорама Атине са Акропоља

Партенон

Атина из ваздуха

Атина (грчки Αθήνα Athína) је главни град Грчке и префектуре Атика. Модерна Атина је велики и космополитски град док је старогрчка Атина био моћни град-држава и познати образовни и филозофски центар. Град је добио име по богињи заштитници Атини.

Данас метрополитенско подручје Атине броји 3,7 милиона становника. Тренутно се град шири источно, Атиком.

[уреди] Историја

Први организовани живот у Атини потиче из неолита, негдје око 4000-3000 године прије нове ере, када су се први становници настанили на Акропољу и у долини ријеке Илис (данас Олимпијон). Тај процес се наставио у бронзано доба (од 3000-1100. п. н. е.), када су прехеленска насеља окупирала прва грчка племена. Занимања тих првих племена су углавном била агрикултура и сточарство, да би временом почели да тргују и успостављају контакте са другим дијеловима Грчке и Егејског мора.

За вријеме микенске цивилизације (1550-1050) економија је знатно напредовала, а уз њу и архитектура и умјетност. Микенска племена су окупирала Акропољ и околину око 16. вијека прије нове ере. Нешто прије 13. вијека прије нове ере, на врху Акропоља, подигли су палату своме монарху, а нешто касније, половином истог вијека, прве зидине за свој град. О микенској Атини постоји серија митова који су повезани са дјелима локалних принчева. У 12. вијеку, већина микенских центара су напуштани, послије чега су услиједиле миграције становништва на грчком тлу. Племена Тесалије и Дорије су кренула према југу, али нису никада окупирали Атику. С њима су се такође измјешалала племена Јонаца, која су касније, у 8. вијеку п. н. е., као и остала грчка племена, кренули према истоку стварајући колоније на обалама Мале Азије. У 8. вијеку п. н. е., различита племена Атике су се сјединила и претворила Атину у свој центар, стварајући тако први град-државу.

За вријеме тог периода (геометријски период - од 1050-700. године п. н. е.), грчка цивилизација је знатно напредовала. У то вријеме, религија се по први пут организовала око дванаест богова олимпијског пантеона, створио се нови алфабет, који је коријен свих европских алфабета. Поезија је стекла своје прво језгро у Хомеровим еповима и почеле су иновације у керамици. Геометријска декорација керамике за свакодневну употребу, даје име овом периоду. У 7. вијеку п. н. е. умјетници су примали утјецаје са истока, али су касније њихова дјела стекла посебан, грчки карактер. У 6. вијеку п. н. е., саграђени су први мермерни храмови у дорском и јонском стилу, статуе Корос и Корес (мермерне статуе које представљају младића или дјевојку) и керамичко посуђе и ћупови са црним фигурама.

[уреди] Старогрчка Атина

Старогрчка Атина је била јонски полис који се налазио на полуострву Атици. У њој су живели аристократе, демос (народ) и робови. У најстарије време Атином су владали базилеуси (краљеви). Остале аристократе нису били задовољни тим државним уређењем. Сваке године је бирано 9 аристократа који су се називали архонти. Они су делили власт са ареопагом, већем које је заседало на брду посвећеном богу рата Аресу. Међутим, људи из демоса нису били задовољни. Између њих и аристократа се јавила огорчена борба. На крају су право да учествују у власти добили и богате занатлије и трговци из демоса. Највишу власт имала је Народна скупштина која је доносила све одлуке везане за управљање државом. Атина је била демократско-робовласничка држава.

Сваки грчки град или полис је био потпуно независно средиште политичког, културног, као и трговачког живота, а Атина је била један од највећих и најјачих полиса.

Сваки полис је имао и један трг, место окупљања - агору - који је, пре свега служио за трговину и разне скупове, а био је административни и друштвени центар. У агори се одвијао свакодневни живот полиса. Атина је била, као и већина полиса, окружена зидинама, а имала је и место последње одбране - акропољу, на којој су били смештени храмови врховних божанстава грка.

Атински акропољ је свој коначан облик добио у 5. веку пре нове ере у време једног од највећих и најзначајнијих државника, Перикла. У доба његове владавине Атина је постала демократска република.

Перикло је наметнуо богаташима високе порезе, а новац се користио за уређење Атине, а посебно акропоља. У том периоду су изграђени вевелепни храмови, као и величанствена уметничка дела, па се раздобље владавине Перикла назива златним добом Атине, јер су тада подигнути храмови:

Партенон
Ерехтејон, храм божице Нике
Пропилеје – Свечани улаз

За више информација погледајте Акропољ (Атина).

Партенон

Партенон се налазио на висоравни високој око 70 м. и представља окосницу архитектонског решења Акропоља. Партенон је тако урбанистички решен да се види са велике удаљености, али, како се приближавате Акропољу и почиње пењање, он постепено нестаје да би се видео тек када се дође до њега. Када се ступи на плато испред њега, он се мора обићи да би се ушло у сам храм, јер је улаз са друге стране прилаза. Партенон је уздужна грађевина у чијем се предворју налази рељеф који приказује панатенејске свечаности. Рељеф (440. и 437. године пре нове ере) је дело Фидије и његових ученика.

За више информација погледајте Партенон.

Ерехтејон

Храм, који је саграђен око 421 године пре нове ере, због нагиба терена, подељен је на неколико нивоа који су повезани степеништем. Висинска разлика између светилишта Атини и других делова храма је око 3 м. Храм, као већина других храмова, није, у основи правилног облика, и у њему се налазило светилиште Атине, Посејдона и првог атинског краља Ерехтеја.

Пропилеје

Пропилеје - свечани улаз, су чиниле широке степенице између два зида. У самом подножју степеништа стајало је, повезано на горњој страни гредама, шест дорских стубова, а на врху, степениште се завршавало високим зидом у којем је био пролаз ширине средишњег дела степеништа.