Marša Linehan

Marša Linehan
Datum rođenja	(1943-05-05)5. maj 1943.
Mesto rođenja	Talsa, Oklahoma, SAD
Zanimanje	Osnivačica dijalektičko bihejvioralne terapije, psihološkinja, profesorka, autorka
Deca	1
Veb-sajt	blogs.uw.edu/linehan/

Marša Linehan (Tulsa, 5. maj 1943.) je američka psihološkinja i autorka. Ona je osnivačiva dijalktičko-bihejvioralne terapije (DBT), vrste psihoterapije koja kombinuje kognitivno restruktuisanje sa prihvatanjem, svešnošću i oblikovanjem.

Linehan je Emeritus profesorka psihologije, vanredna profesorka psihijatrije i bihejvioralnih nauka na Univerzitetu Vašingtona u Sijetlu, kao i direktorka klinike za bihejvioralno istraživanje i terapiju. Njeno primarno istraživanje je granični poremećaj ličnosti, primena modela ponašanja na samoubilačka ponašanja i zloupotreba droge. Alen Fransis, u predgovoru za Linehanovu knjigu Izgradnja života vrednog življenja, rekao je da je Linehan jedan od dva najuticajnija „klinička inovatora” u mentalnom zdravlju, drugi je Aron Bek.

Rani život i edukacija

Marša je rođena u Tulsi u Oklahomi, 5. maja 1943. godine, kao treće od šestoro dece. Dijagnostikovana joj je shizofrenija na Institutu za život Hartforda u Konektikatu, gde je bila stacionirana. Bila je podvrgnuta elektrokonvulzivnoj terapiji, izolaciji, kao tretmanima Torazinom i Libiumom. Za to vreme se borila sa mislima o samoubistvu i iako nije dijagnostifikovana, rekla je da oseća da je zapravo imala granični poremećaj ličnosti. Simptomi koje je tada doživela slični su današnjim dijagnostičkim kriterijumima za granični poremećaj ličnosti. U intervjuu za Njujork Tajms 2011. godine, Linehan je rekla da se „ne seća“ da je uzimala bilo kakve psihijatrijske lekove nakon što je napustila Institut za život kada je imala 18 godina.

Linehan je diplomirala na Univerzitetu Lojola u Čikagu 1968. godine sa diplomom u psihologiji. Magistrirala je 1970. godine i doktorirala 1971. u socijalnoj i eksperimentalnoj psihologiji ličnosti. Tokom svog boravka na Univerzitetu Lojola, radila je kao predavačica na programu psihologije. Pored svog rada u psihologiji, Marša je se obučavala u zen meditaciji i kasnije je postala zen učiteljica.

Karijera

Nakon što je napustila Univerzitet Lojola, Marša je započela postdoktorsku praksu u Službi za prevenciju samoubistava i krizne situacije u Bafalu u Njujorku između 1971. i 1972. Tokom ovog vremena, radila je kao pomoćna docentkinja na Univerzitetu u Bafalu pri Državnom univerzitetu Njujorka. U Bafalu završila postdoktorsku stipendiju u modifikaciji ponašanja na Univerzitetu Stoni Bruk. Zatim se vratila na Univerzitet Lojola 1973. gde je radila kao pomoćna profesorka na univerzitetu do 1975. U isto vreme je radila i kao docentkinja psihologije na Katoličkom univerzitetu Amerike u Vašingtonu od 1973. do 1977.

1977. godine Marša je preuzela poziciju na Univerzitetu u Vašingtonu kao pomoćna docentkinja na odseku za psihijatriju i nauke o ponašanju gde je sada profesorka psihologije i profesorka psihijatrije i bihejvioralnih nauka, kao i direktorka klinika za bihejvioralno istraživanje i terapiju.

Marša je bivša predsednica Udruženja za unapređenje bihejvioralne terapije, kao i Američkog psihološkog udruženja, članica je Američkog psihološkog udruženja i Američkog psihopatološkog udruženja i diplomatkinja Američkog odbora psihologije ponašanja. Takođe je osnivačica Prupe za strateško planiranje samoubistva, Grupe za strateško planiranje DBT-a.

Marša je razvila dijalektičko-bihejvioralnu terapiju (DBT) – varijaciju tradicionalne kognitivne bihejvioralne terapije sa elementima prihvatanja i svesnosti, kao rezultat njene sopstvene mentalne bolesti.

Dijalektičko-bihejvioralna terapija (DBT)

Kroz svoj rad, Marša je shvatila važnost dva koncepta u mentalnom zdravlju. Jedan od njih je bio da ljudi moraju da nauče da prihvate stvari kakve jesu da bi ostvarili smislene i srećne živote. Drugi je bio da je promena neophodna za rast i sreću. Ova dva koncepta su temelj njene terapije. DBT se koristi za lečenje graničnog poremećaja ličnosti, koji se karakteriše samoubilačkim ponašanjem. Zajedno sa lečenjem graničnog poremećaja ličnosti, takođe se koristi za lečenje drugih poremećaja kao što su poremećaji u ishrani i zloupotrebi supstanci. DBT koristi mnoštvo tehnika kao što su bihejvioralna terapija, strategije koje poboljšavaju suočavanje i regulaciju emocija i veštine svesnosti. Značaj DBT-a je očigledan jer je to jedini tretman koji se pokazao efikasnim u smanjenju suicidalnog ponašanja.

Publikacije

Marša je autorkinja i koautorkinja mnogih knjiga, uključujući dva priručnika za lečenje: Kognitivno-bihejvioralni tretman za granični poremećaj ličnosti i Priručnik za obuku veština za lečenje graničnog poremećaja ličnosti. Objavila je memoare o svom životu i stvaranju DBT-a Izgradnja života vrednog življenja: Memoari 2020. godine. Takođe je mnogo objavljivala u naučnim časopisima, od kojih neki uključuju istraživanja o samoubilačkom ponašanju, kao što je članak „Modeliranje ciklusa suicidalnog ponašanja: Razumevanje ponovljenih pokušaja samoubistva među pojedincima sa graničnim poremećajem ličnosti i istorijom pokušaja samoubistva“, dok drugi doprinose njenom rad na DBT-u poput, „Procena ponašanja u DBT-u: Komentar posebne serije”.

Privatni život

Marša je neudata i živi sa svojom odraslom usvojenom peruanskom ćerkom Džeraldin „Džeri“ i njenim zetom Nejtom u Sijetlu u Vašingtonu.

Dugogodišnja je rimokatolkinja i navodi da je uključena u meditacije koje su je podučavali rimokatolički sveštenici, uključujući njenog zen učitelja Viligisa Jegera.