Mikrodrajv
Mikrodrajv (Microdrive) je vrsta uređaja za zapis na magnetni memorijski medij koji je firma Sinkler Riserč (Sinclair Research) lansirala na tržište 1983. godine. U početku je ova spoljašnja memorija bila namenjena računaru ZX Spectrum, da bi se nedugo iza toga pojavila i na računarima Sinclair QL kao osnovni tip memorijskog nosioca podataka.
Iako je u suštini za vreme pojavljivanja Mikrodrajva to bila jeftina alternativa flopi diskovima, postojali su faktori koji su uticali na njegov skroman komercijalni uspeh. U prvom redu je iznikao problem sa magnetnim trakama unutar kertridža koji su korišćeni za zapis informacija. Problemi ove vrste su bili izraženi naročito u vremenu posle pojavljivanja na tržištu, da bi se tokom vremena pouzdanost kertridža povećala.
Drugi je problem bio u tome da sam Mikrodrajv nije bio previše skup uređaj (cena 49.95 funti) ali je za njegovo priključivanje na Spektrum bio potreban ZX Interface I koji se prodavao po istoj ceni. Ovo se već približavalo ceni samog računara ali je i dalje bilo dosta jeftinije od uređaja za flopi-diskove.
Kertridži[uredi | uredi izvor]
Mikrodrajv je kao medij za zapis podataka koristio tzv. kertridže sa dimenzijama 44x34x8 mm. Oni su unutar sebe imali 5 metara dugu magnetnu traku koja se kretala brzinom od 76 centimetara u sekundii imala širinu od 1,9 mm. Brzina čitanja podataka je bila 15 kilobajta u sekundi, što bi za računar sa malom memorijom kao što je Spektrum bio dosta dobar rezultat. Međutim, zbog prirode medija koji je predstavljao kružnu traku koja je pravila punu rotaciju u toku 8 sekundi, u praksi je čitanje podataka trajalo znatno duže. Zanimljiv je i podatak da veličina zapisa na kertridžima nije bila fiksna već se kretala od 85-96 kB. Ni cena pojedinačnog kertridža nije bila mala. Prilikom pojvljivanja su koštali po 4,95 funti, da bi im se kasnije cena spustila do 1,99 funti.
