Податак

С Википедије, слободне енциклопедије
Податак и информација

Податак је једноставна изолована, необрађена чињеница која има неко значење.[1] Податак може бити:

Податак (datum — за једнину и data — за множину) у преводу са латинског језика значи „нешто што је дато“.

Податак може постојати у било којем облику, био употребљив или не.

Податак је састављен од:

  • значења (назив и опис значења одређеног својства)
  • вредности (мера и износ)
  • времена

Податак и информација[уреди | уреди извор]

Податак и његова обрада

Податак је опис својства неког ентитета, регистроване (изоловане) чињенице или опажања током неког процеса. На пример, подаци су речи „Марко” и „продавницу”. Они заједно немају смисла, али ако се каже: „Марко је отишао у продавницу” онда имају смисла и постају информација.

Информација је, дакле, скуп логички повезаних података, обрађених и организованих чињеница које представљају неко обавештење. Подаци су изоловане чињенице које постају информације у тренутку коришћења и само ако су правовремено дати.[2]

Употреба у рачунарству[уреди | уреди извор]

Оно што представља чињеницу, догађај или идеју у одређеном запису зовемо податак. Податак је представљање чињенице или идеје погодне за комуникацију, интерпретацију и обраду од стране људи и машина.

Сирови подаци су бројеви (када се изражавају количинска својства), карактери, слике или други излази из уређаја за претварање физичких величина у симболе, у веома широком смислу (превасходно се ради о мерним уређајима). Такви подаци се обично даље обрађују од стране човека или се уносе у рачунар, чувају и обрађују тамо, или се преносе другом човеку или рачунару. Сирови податак је релативан термин; обрада података се обично дешава у етапама, и „обрађени подаци“ из једне фазе се могу сматрати „сировим подацима“ наредне фазе.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Информација и податак”. Средња школа Брус. Приступљено 4. 2. 2020. 
  2. ^ „Разлика између података и информација”. Рачунарство и информатика. Приступљено 4. 2. 2020.