Mikroekspresija
Mikroekspresija (engl. Microexpression) su kratki, nehotični izrazi lica koji koji se javljaju istovremeno sa određenom emocijom. Obično se javljaju u neizvesnim situacijama, gde je u pitanju gubitak ili dobitak. Postoje tri izvora izraza lica: namešteni, spontani i po instrukcijama. Mikroekspresija se javlja kada osoba namerno pokušava da sakrije svoje trenutno osećanje ili kada ne zna kako se u određenom trenutku oseća. Za razliku od običnih izraza lica, mikroekspresiju lica je teško sakriti. Mikroekspresija se odnosi na osnovna osećanja: sreću, tugu, strah, bes, gađenje i iznenađenje.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Pojam mikroekspresije su 1966. uveli psiholozi Hagard i Ajzak prilikom istraživanja neverbalne komunikacije. Rad Hagarda i Ajzaka nastavio je Pol Ekman proučavajući izraze lica u zapadnim i istočnim kulturama. Otkrio je i zabeležio šest osnovnih osećanja zajedničkih svim kulturama, kao i neka osećanja koja se nisu javljala u svim kulturama.
Godine 1960. Vilijam Es Kondon je pokrenuo istraživanje o kratkotrajnim, jedva primetnim facijalnim izrazima. U jednom projektu je, proučavajući kadar po kadar filma od četiri sekunde, uočio i proučavao facijalne mikropokrete.
Nakon tog istraživanja, američki psiholog Džon Gotman počeo je da snima ponašanje parova u ljubavnim vezama kako bi proučio uzajaman uticaj članova para. Proučavajući izraze lica, Gotman je pronašao visoku pozitivnu korelaciju između pojedinih mikroizraza i trajanja veze.
Tipovi[uredi | uredi izvor]
Iskren izraz: kada osoba ne pokušava da sakrije svoje osećanje.
Simulirani izrazi: kada mikroizraz nije praćen odgovarajućom emocijom.
Neutralni izraz: kada osoba prikriva mikroizraz neutralnim izrazom lica.
Maskirani izraz: kada je emocija potpuno prikrivena neodgovarajućim izrazom lica.
U fotografijama i filmovima[uredi | uredi izvor]
Mikroekspresija se teško može primetiti, ali usporeni snimci i fotografije olakšavaju njeno proučavanje. Da bi se naučilo kako različita osećanja deluju na nečiji izraz lica, Ekman predlaže proučavanje slika jedne osobe koja pokazuje sve emocije pod istim uslovima. Zbog njihovog kratkog trajanja mikroizraze je vrlo teško uhvatiti običnom kamerom. Usporavanje filma i proučavanje svakog kadra posebno, može pomoći istraživaču da pručava emocije i mikroizraze, kao i njihove faze. Ova tehnika je demonstrirana u kratkom filmu Majkla Sajmona Tuna „Thought Moments“. Pol Ekman je na svom sajtu razradio metodu proučavanja mikroizraza.
Laži[uredi | uredi izvor]
Ne postoji sam znak prevare.[traži se izvor] Ne postoji gest, izraz lica ni trzaj mišića koji ukazuje na to da određena osoba laže.[traži se izvor] Postoje samo izrazi emocija koji se ne slažu sa onim što osoba govori. Proučavanje mikroizraza se koristi da bi se otkrilo da li nešto nije u redu sa izjavom koju je osoba dala. Ono ne otkriva laž, već otkriva sakrivenu emociju. Na osnovuodređene mikroekspresije ne bi se smelo zaključiti da ta osoba laže, veće samo da nešto krije.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Ekman, Pol; Frisen, Vols (1987). „Emotion Universals and Cultural Differences in the Judgments of Facial Expressions of Emotion”. Journal of Personality and Social Psychology.