Milan T. Matković
Milan Matković | |
|---|---|
| Puno ime | Milan T. Matković |
| Datum rođenja | 1826. |
| Mesto rođenja | Rudine |
| Datum smrti | 1901 |
| Mesto smrti | Užice, Srbija |
Milan T. Matković (Rudine, 1826 – Užice, 1901) bio je srpski knjižar.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Privatni život[uredi | uredi izvor]
Milan T. Matković rođen je 1826. u selu Rudine. Otac mu se zvao Toma a majka Marija. Kao dečak, Milan T. Matković je bio veoma bistar i zdrav, i seoski život mu nije odgovarao. Po svojim duševnim osobinama Matković je bio neizmerno plemenit čovek, i po tome ga svi pamte. Uvek je štitio i pomagao siromašnima. Nije se ženio, ali je ipak bezmerno voleo i štitio decu i suprotstavljao se grubim roditeljima. Milan T. Matković je bio religiozan čovek. U svojoj knjižarskoj radnji je držao ikonu svoga svetitelja – Sv. Jovana Krstitelja. Umro je 1909. godine i sahranjen je na užičkom groblju.
Posao[uredi | uredi izvor]
Još jako mlad, napustio je svoje rodno mesto i došao je u Užice. Užice je u to doba bilo čuveno trgovačko mesto. Tu je upoznao svog zemljaka Savu Popović-Ukropinu, koji mu je kasnije pomogao da dobije posao kod čuvenog knjižara Ilije Nerandžića. Radeći kod Ilije Nerandžića se opismenio, naučio se lepom ponašanju i trgovanju. Nastavio je tu da radi sve do smrti Ilije Nerandžića, nakon koje je osnovao knjižarsku radnju koja je nosila njegovo ime.
U svojoj knjižarskoj radnji prodavao je pored knjiga i udžbenikka i druge artikle: kafu, šećer, pamuk, ploče, klince, barut i drugo. Brzo je zadobio zavidno poštovanje u svojoj sredini, pa je ubrzo izabran za časnika opštine.[1] Kasnije je izabran i za vladinog poslanika u Vladanovoj skupštini.[2]
Knjižara[uredi | uredi izvor]
Milan T. Matković je bio ovlašćeni državni knjižar. On je među prvima potpisao ugovor sa Državnom štamparijom o prodaji knjiga koje su izlazile u njenom izdanju. Njegova knjižarska radnja je bila tako uređena da se tražena knjiga mogla veoma lako naći, što je bilo veoma neuobičajeno za to vreme. Tada nije bilo rafova naročito udešenih za knjige, ali su u Matkovićevoj radnji rafovi bili napravljeni od sanduka u kojima je roba dolazila. Sistem ređanja knjiga bio je takav da su knjige koričene tvrdim povezom uvek uspravno ređane, veće pozadi, a manje napred, tako da su natpisi bili vidljivi. Knjige koje su koričene mekim povezom, uvek su bile poleženo poređane kako se ne bi gužvale. Ostala roba bila je uredno naslagana u drugom kraju dućana.
Dućan-knjižara nalazila se na mestu zvanom Slanuša. Dućan je bio starinski, a krov je bio pokriven kamenim pločama. Matković je pažljivo skupljao i čuvao sve brojeve srpskih zvaničnih novina, pa su kod njega dolazili svi koje je nešto zanimalo da iz njih pročitaju.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Starčević, Velimir (2011). Starosrpsko knjižarstvo. Beograd: Službeni glasnik. str. 183. ISBN 9788651906896.
- ^ Jonović, Petar (1997). Srpsko knjižarstvo : zbornik radova iz istorije srpskog knjižarstva. Novi Sad: Prometej. str. 558—559. ISBN 9788676392872.