Ужице

Ужице
Панорама Ужица
Опширније
Основни подаци
Држава	Србија
Покрајина	Централна Србија
Округ	Златиборски округ
Стара имена	Capedunum (римски)
Становништво
Становништво	55 025
Агломерација	83 022
Густина становништва	125 ст/km²
Положај
Координате	43°51′21″N 19°50′28″E
Временска зона	UTC+1, лети UTC+2
Површина	667 km²
Ужице Ужице на мапи Србије
Остали подаци
Градоначелник	Саша Милошевић (СНС)
Поштански код	31000, 31102,31103,31104,31105, 31106,31107,31108,31109
Позивни број	031
Регистарска ознака	UE
Веб-страна	www.graduzice.org

За тврђаву у Ужицу, погледајте чланак Ужички Град.

Ужице је град у општини Ужице, у Златиборском округу, у Републици Србији. Према попису из 2002. у њему је живело 54.717 становника (према попису из 1991. било их је 53.607).

Лежи на обалама реке Ђетиње. Очуване су средњовековне рушевине тада већ врло важног града. Ужице је било сједиште партизанске армије у јесен 1941. године. 1946. године име је промијењено у Титово Ужице у част Јосипа Броза Тита, а старо име је враћено 1992. године. Ужице је центар металне и индустрије машина и гајења воћа.

Географске одлике

Ужице се налази на надморској висини од 415 m, која варира и прелази 600 метара. Кроз град протиче река Ђетиња , и Ужице је географски стављено у долину Ђетиње. Са свих страна Ужице, је окружено планинама, и налази се у регији унутрашњих Динарида. Недалеко од Ужица је и граница према Босни и Херцеговини и Црној Гори и практично је центар западног дела државе. Ужице је окружено са северозапада и североистока планинама Повлен и Маљен, на западу је Тара и Звијезда док је на југу висораван и планина Златибор. Влада умерено-континентална клима , а преко зиме у граду температура спада високо испод 0, просек. -10 степени.

Историја

Стари и средњи век

Први становници Ужица и околине били су Илири, односно њихова племена Партини и Аутаријати. Широм ужичког краја оставили су своје гробнице и споменике. Доласком Римљана, ови простори увршћени су у састав провинције Далмације, а Илири су романизовани. На месту данашњег Ужица налазио се мањи град Капедунум (лат. Capedunum), који је имао важну улогу у овој римској провинцији.

У средњем веку долазе словенска племена, а потом и Срби из Беле Србије. Око 1180. године, велики жупан Стефан Немања је Ужице припојио Рашкој, а пре тога налазило се у поседу жупана Страцимира, рођеног брата Стефана Немање. Када је краљ Драгутин абдицирао у корист свог брата Милутина, за себе је задржао Златибор, Ариље и Ужице, и, добивши од угарског краља Мачву, створио је тзв. Сремску краљевину. Када је краљ Драгутин умро, ови крајеви опет су ушли у састав Србије. Након смрти цара Душана, Ужице је ушло у посед Војислава Војиновића. После његове смрти градом је овладао његов братанац Никола Алтомановић. Удруженим снагама, кнез Лазар и Твртко I победили су Николу Алтомановића, ослепели га у Ужицу и развластили, а његове поседе поделили међусобно. Том приликом, Ужице је припало кнезу Лазару.

Први писани документ у коме се помиње Ужице под тим називом потиче из 1329. године. У то време Ужице је био мали град, али стратешки важан, на путевима ка приморју. Турци су освојили Ужице 1463. године, и остали у њему наредна четири века. Од тада је било у оквиру Београдског Пашалука, све до 1807. године, када су га током Првог српског устанка ослободили српски устаници.

19. век

У ослобођеној Србији Ужице је било средиште округа и среза, са много трговаца и занталија. Тек пред крај 19. века Ужице је почело да се развија као индустријски град. Ужице је било први град у Србији са електраном саграђеном по Теслиним принципима. Хидроелектрана на Ђетињи је саграђена 1900.

Ужичка Република

За више информација погледајте чланак Ужичка република

Споменик партизанима на брду Кадињача

Током немачке окупације у Другом светском рату 1941. године, Ужице је било привремено ослобођено од стране партизана. Током 67 дана постојања Ужичке Републике (од 24. септембра до 29. новембра), индустрија и фабрике су углавном производиле производе за војну употребу, пруга и путеви су функционисали и новине и књиге су биле штампане. Оквирне границе републике су биле подручје од реке Дрине на западу до Западне Мораве на истоку и од реке Скрапежа на северу до реке Увца на југу.

Музеј устанка налази се у згради која је служила као главни штаб партизана.

Модерна историја

Железничка станица у Титовом Ужицу из 1970их

У оквирима СФРЈ, Ужице је било преименовано у Титово Ужице, заједно са још 7 градова широм земље (Титов Дрвар, Титов Велес, Титова Кореница, Титов Врбас, Титова Митровица, Титово Велење, Титоград). Ово је био један од разлога због којег је Ужице добило велику финансијску помоћ од државе и велика улагања у инфраструктуру и локалну индустрију. Током наредних деценија, Ужице је прерасло у један од већих и развијенијих градова у СФРЈ, све до њеног распада. После распада, 1992. године, Ужице губи придев ”Титово”.

Током 1999. године и напада НАТО-а на СРЈ, Ужице је претрпело дневна бомбардовања, а најгоре је прошло 6-ог маја, када су авиони НАТО-а бомбардовали велики број мостова, путева, цивилних и државних зграда и аеородром (види Бомбардовање Ужица).

Демографија

У насељу Ужице живи 43126 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,4 година (36,7 код мушкараца и 38,0 код жена). У насељу има 17836 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,06.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 10151 1953. 13255 1961. 20060 1971. 34555 1981. 46733 1991. 53607 53310 2002. 55487 54717

Етнички састав према попису из 2002.
Срби			53.333	97,47%
Црногорци			233	0,42%
Југословени			136	0,24%
Хрвати			79	0,14%
Македонци			41	0,07%
Роми			40	0,07%
Муслимани			39	0,07%
Мађари			22	0,04%
Словенци			18	0,03%
Руси			16	0,02%
Словаци			5	0,00%
Бошњаци			4	0,00%
Буњевци			3	0,00%
Чеси			1	0,00%
Украјинци			1	0,00%
Русини			1	0,00%
Румуни			1	0,00%
Немци			1	0,00%
Албанци			1	0,00%
непознато			257	0,46%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	115			143
80+	153			294
75-79	427			612
70-74	801			976
65-69	1240			1438
60-64	1443			1454
55-59	1285			1344
50-54	2013			2154
45-49	2373			2535
40-44	2120			2365
35-39	2080			2172
30-34	1909			2139
25-29	1861			2042
20-24	1990			1960
15-19	2069			1983
10-14	1825			1804
5-9	1615			1528
0-4	1223			1232
просек	36.7			38.0

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 3537 4516 6814 10933 14698 16930 17836

Домаћинства по броју чланова по попису од 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова Број домаћинстава 2731 3865 3745 5487 1306 519 137 23 15 8 3.06

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	21879	6651	13968	665	540	55
Женски	23611	5407	14164	2789	1191	60

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	11216	88	1	23	4533	286	1014	1355	332	1125
Женски	9772	42	1	6	2928	131	310	1619	519	408
Оба	20988	130	2	29	7461	417	1324	2974	851	1533
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	167	309	918	252	391	326	1	3	92
Женски	339	201	533	735	1592	348	4	3	53
Оба	506	510	1451	987	1983	674	5	6	145

Спорт

• ФК Слобода Ужице, фудбалски клуб основан 1925. године.
• ФК Јединство Путеви, фудбалски клуб основан 1961. године.
• ОК Јединство Ужице, женски одбојкашки клуб основан 1968. године.
• КК Слобода Ужице, кошаркашки клуб основан 1950. године.

Градски стадион у Ужицу има капацитет за 12.000 гледалаца, док спортска хала Велики парк има капацитет од 2.200 места.

Градови побратими

• Љутомер, Словенија
• Велес, Македонија
• Курск, Русија
• Касино, Италија

Познати Ужичани

• Иван Босиљчић, глумац
• Немања Видић, бивши стуб одбране репрезентације Србије и фудбалер Манчестер Јунајтеда
• Драгољуб Ојданић, начелник Генералштаба Војске Југославије током 2000. године
• Љубиша Диковић, начелник Генералштаба Војске Србије (2011-)
• Слободан Мулина, народни певач
• Жарко Јокановић, глумац
• Милован Ђорић, бивши југословенски фудбалер и тренер
• Митар Тарабић, пророк Креманског пророчанства
• Филип Касалица, фудбалер и центарфор Црвене звезде
• Оливера Јевтић, најбоља српска атлетичарка , амстердамски маратон 2003. прво место
• Андрија Златић, српски стрелац и освајач бронзане медаље на Олимпијади 2012
• Михаило Миловановић, српски сликар, вајар и писац
• Александар Бакочевић, бивши политичар
• Љубомир Симовић, писац
• Стојан Стив Тешић, сценариста
• Оливер Мандић, певач и композитор
• Драгица Јевтовић, прва жена начелник Полицијске управе у историји српске полиције (2010-)

Галерија

• 

  данашњи изглед цркве Св. Ђорђа

• 

  Панорама Ужица

• 

  Градска плажа

• 

  Велика брана у кањону реке Ђетиње

• 

  Центар града

• 

  Црква светог Ђорђа

• 

  Пецање у кањону Ђетиње

Види још

Викизворник има изворни текст повезан с овим чланком:

Ој, Ужице, мали Цариграде

• ужички говор
• ужичка пршута
• Златибор
• Ужичка гимназија
• Ужичка република
• Ужичка лепиња

Спољашње везе

• Ужице на Интернету (на вебу од 1996. године) - све о ужичком крају
• Форум Ужичана
• Интернет презентација Златиборског округа, вести, претраживач регионалних сајтова, телефонски именик региона, дискусије...
• Ужички интернет претраживач
• Ужице без жице, градска некомерцијална бежична мрежа - виртуелно Ужице
• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)