Ужице

Из Википедија

Координате: 43° 52′ СГ Ш, 19° 51′ ИГД

За тврђаву у Ужицу, погледајте чланак Ужички Град.

Ужице је град у општини Ужице у Златиборском округу. Према попису из 2002. било је 54717 становника (према попису из 1991. било је 53607 становника).

Садржај 1 Историја 2 Стари и Средњи век 3 Ужичка Република 4 Модерна историја 5 Географија 6 Демографија 7 Референце 8 Знаменитости 9 Фотографије 10 Види још 11 Спољашње везе

[уреди] Историја

[уреди] Стари и Средњи век

Први становници Ужица и околине били су Илири, односно њихова племена Партини и Аутаријати. Широм ужичког краја оставили су своје гробнице и споменике. Доласком Римљана (у чије се време град звао Капедунум), ови простори увршћени су у састав провинције Далмације, а Илири су романизовани.

У средњем веку долазе словенска племена, а потом и Срби из Беле Србије. Око 1180. године, велики жупан Стефан Немања је Ужице припојио Рашкој, а пре тога налазило се у поседу жупана Страцимира. Када је краљ Драгутин абдицирао у корист свог брата Милутина, за себе је задржао Златибор, Ариље и Ужице, и, добивши од угарског краља Мачву, створио је тзв. Сремску краљевину. Када је краљ Драгутин умро, ови крајеви опет су ушли у састав Србије. Након смрти цара Душана, Ужице је ушло у посед Војислава Војиновића. После његове смрти градом је овладао његов братанац Никола Алтомановић. Удруженим снагама, кнез Лазар и Твртко Први победили су Николу Алтомановића, ослепели га у Ужицу и развластили, а његове поседе поделили међусобно. Том приликом, Ужице је припало кнезу Лазару.

Турци су освојили Ужице 1463. године, и остали у њему наредна четири века. Од тада је било у оквиру Београдског Пашалука, све до 1807. године, када га је током Првог српског устанка, српска војска ослободила.

[уреди] Ужичка Република

Током немачке окупације у Другом светском рату 1941. године, Ужице је било привремено ослобођено од стране партизана. Током 67 дана постојања Ужичке Републике (од 24. септембра до 29. новембра), индустрија и фабрике су углавном производиле производе за војну употребу, пруга и путеви су функционисали и новине и књиге су биле штампане. Оквирне границе републике су биле подручје од реке Дрине на западу до Западне Мораве на истоку и од реке Скрапежа на северу до реке Увца на југу.

[уреди] Модерна историја

У оквирима СФРЈ, Ужице је било преименовано у Титово Ужице, заједно са још 7 градова широм земље (Титов Дрвар, Титов Велес, Титова Кореница, Титов Врбас, Титова Митровица, Титово Велење, Титоград). Ово је био један од разлога због којег је Ужице добило велику финансијску помоћ од државе и велика улагања у инфраструктуру и локалну индустрију. Током наредних деценија, Ужице је прерасло у један од већих и развијенијих градова у СФРЈ, све до њеног распада. После распада, 1992. године, Ужице губи придев ”Титово”.

Током 1999. године и напада НАТО-а на СРЈ, Ужице је претрпело дневна бомбардовања, а најгоре је прошло 6-ог маја, када су авиони НАТО-а бомбардовали велики број мостова, путева, цивилних и државних зграда и аеородром (види Бомбардовање Ужица).

[уреди] Географија

[уреди] Демографија

Ужице
Држава	Србија
Округ	Златиборски
Општина	Ужице
Положај	43° 51′ 21" СГШ 19° 50′ 28" ИГД
Површина	km²
Популација (2002)  - број становника  - густина	54717  ст./km²
Поштански број	31000 31102 31103 31104 31105 31106 31107 31108 31109
Позивни број	031
Регистарска ознака	UE
Ужице Ужице на мапи Србије

У насељу Ужице живи 43126 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,4 година (36,7 код мушкараца и 38,0 код жена). У насељу има 17836 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,06.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 10151 [1] 1953. 13255 1961. 20060 1971. 34555 1981. 46733 1991. 53607 53310 2002. 55487 54717

Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби			53.333	97,47%
Црногорци			233	0,42%
Југословени			136	0,24%
Хрвати			79	0,14%
Македонци			41	0,07%
Роми			40	0,07%
Муслимани			39	0,07%
Мађари			22	0,04%
Словенци			18	0,03%
Руси			16	0,02%
Словаци			5	0,00%
Бошњаци			4	0,00%
Буњевци			3	0,00%
Чеси			1	0,00%
Украјинци			1	0,00%
Русини			1	0,00%
Румуни			1	0,00%
Немци			1	0,00%
Албанци			1	0,00%
непознато			257	0,46%

[уреди] Референце

[уреди] Знаменитости

[уреди] Фотографије

Панорама Ужица	Градска плажа	Ужички Град	Поглед на град са реке Ђетиње
Велика брана у кањону реке Ђетиње	Центар града	Црква Светог Ђорђа	Пецање у кањону Ђетиње

[уреди] Види још

• ужички говор
• ужичка пршута
• Златибор
• Ужичка гимназија
• Ужичанка (коло)
• Ужичка република
• Ужичка лепиња

[уреди] Спољашње везе

• UE.co.yu - Интернет презентација Златиборског округа, вести, претраживач регионалних сајтова, телефонски именик региона, дискусије...
• Ужице на први поглед - фотомонографија Ужица
• Ужице на Интернету (на вебу од 1996. године) - све о ужичком крају
• Ужички интернет претраживач
• Галерија слика Ужица (на енглеском)
• Форум Ужичана
• Ужице без жице, градска некомерцијална бежична мрежа - виртуелно Ужице
• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)

Насељена места општине Ужице

Биоска • Бјелотићи • Буар • Витаси • Волујац • Врутци • Горјани • Гостиница • Губин До • Добродо • Дрежник • Дријетањ • Дубоко • Збојштица • Злакуса • Каменица • Каран • Качер • Кесеровина • Котроман • Крвавци • Кремна • Кршање • Лелићи • Љубање • Мокра Гора • Никојевићи • Пањак • Пеар • Пониквица • Поточање • Потпеће • Равни • Радуша • Рибашевина • Севојно • Скржути • Стапари • Стрмац • Трнава • Ужице

Градови у Републици Србији
Београд • Ваљево • Врање • Зајечар • Зрењанин • Јагодина • Крагујевац • Краљево • Крушевац • Лесковац • Лозница • Ниш • Нови Пазар • Нови Сад • Панчево • Пожаревац • Приштина • Смедерево • Сомбор • Сремска Митровица • Суботица • Ужице • Чачак • Шабац