Ужице

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ужице

Панорама Ужица
Панорама Ужица
грб Ужица
Опширније
Основни подаци
Држава Flag of Serbia.svg Србија
Покрајина Централна Србија
Округ Златиборски округ
Стара имена Capedunum (римски)
Становништво
Становништво 55 025
Агломерација 83 022
Густина становништва 125 ст./km²
Положај
Координате 43°51′21″N 19°50′28″E / 43.8558, 19.8411
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Површина 667 km²
Ужице на мапи Србије
Ужице
Ужице
Ужице на мапи Србије
Остали подаци
Градоначелник Јован Марковић (ДС)
Поштански код 31000, 31102,31103,31104,31105,
31106,31107,31108,31109
Позивни број 031
Регистарска ознака UE
Веб-страна www.graduzice.org


Координате: 43° 51′ 21" СГШ, 19° 50′ 28" ИГД

За тврђаву у Ужицу, погледајте чланак Ужички Град.

Ужице је град у општини Ужице, у Златиборском округу, у Републици Србији. Према попису из 2002. у њему је живело 54.717 становника (према попису из 1991. било их је 53.607).

Лежи на обалама реке Ђетиње. Очуване су средњовјековне рушевине тада већ врло важног града. Ужице је било сједиште партизанске армије у јесен 1941. године. 1946. године име је промијењено у Титово Ужице у част Јосипа Броза Тита, а старо име је враћено 1992. године. Ужице је центар металне и индустрије машина и гајења воћа.

Садржај

[уреди] Географија

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.
Ђетиња у Ужицу

Ужице је седиште Златиборског округа. Округ је добио име по истоименој планини јужно од града, који достиже висину од 1496 m. Северно од града је планина Повлен (1.346 m). Град се налази на надморској висини од 411 m. Кроз њега протиче река Ђетиња, притока Западне Мораве.

[уреди] Историја

[уреди] Стари и средњи век

Ужички Град

Први становници Ужица и околине били су Илири, односно њихова племена Партини и Аутаријати. Широм ужичког краја оставили су своје гробнице и споменике. Доласком Римљана, ови простори увршћени су у састав провинције Далмације, а Илири су романизовани. На месту данашњег Ужица налазио се мањи град Municipium Capedunum (Капедунум), који је имао важну улогу у овој римској провинцији.


У средњем веку долазе словенска племена, а потом и Срби из Беле Србије. Око 1180. године, велики жупан Стефан Немања је Ужице припојио Рашкој, а пре тога налазило се у поседу жупана Страцимира. Када је краљ Драгутин абдицирао у корист свог брата Милутина, за себе је задржао Златибор, Ариље и Ужице, и, добивши од угарског краља Мачву, створио је тзв. Сремску краљевину. Када је краљ Драгутин умро, ови крајеви опет су ушли у састав Србије. Након смрти цара Душана, Ужице је ушло у посед Војислава Војиновића. После његове смрти градом је овладао његов братанац Никола Алтомановић. Удруженим снагама, кнез Лазар и Твртко I победили су Николу Алтомановића, ослепели га у Ужицу и развластили, а његове поседе поделили међусобно. Том приликом, Ужице је припало кнезу Лазару.

Турци су освојили Ужице 1463. године, и остали у њему наредна четири века. Од тада је било у оквиру Београдског Пашалука, све до 1807. године, када су га током Првог српског устанка ослободила српски устаници.

[уреди] 19. век

У ослобођеној Србији Ужице је било средиште округа и среза, са много трговаца и занталија. Тек пред крај 19. века Ужице је почело да се развија као индустријски град. Ужице је било први град у Србији са електраном саграђеном по Теслиним принципима. Хидроелектрана на Ђетињи је саграђена 1900.

[уреди] Ужичка Република

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Ужичка република
Споменик партизанима на брду Кадињача

Током немачке окупације у Другом светском рату 1941. године, Ужице је било привремено ослобођено од стране партизана. Током 67 дана постојања Ужичке Републике (од 24. септембра до 29. новембра), индустрија и фабрике су углавном производиле производе за војну употребу, пруга и путеви су функционисали и новине и књиге су биле штампане. Оквирне границе републике су биле подручје од реке Дрине на западу до Западне Мораве на истоку и од реке Скрапежа на северу до реке Увца на југу.

Музеј устанка налази се у згради која је служила као главни штаб партизана.

[уреди] Модерна историја

Железничка станица у Титовом Ужицу из 1970их

У оквирима СФРЈ, Ужице је било преименовано у Титово Ужице, заједно са још 7 градова широм земље (Титов Дрвар, Титов Велес, Титова Кореница, Титов Врбас, Титова Митровица, Титово Велење, Титоград). Ово је био један од разлога због којег је Ужице добило велику финансијску помоћ од државе и велика улагања у инфраструктуру и локалну индустрију. Током наредних деценија, Ужице је прерасло у један од већих и развијенијих градова у СФРЈ, све до њеног распада. После распада, 1992. године, Ужице губи придев ”Титово”.

Током 1999. године и напада НАТО-а на СРЈ, Ужице је претрпело дневна бомбардовања, а најгоре је прошло 6-ог маја, када су авиони НАТО-а бомбардовали велики број мостова, путева, цивилних и државних зграда и аеородром (види Бомбардовање Ужица).

[уреди] Демографија

У насељу Ужице живи 43126 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,4 година (36,7 код мушкараца и 38,0 код жена). У насељу има 17836 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,06.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 10151 [1]
1953. 13255
1961. 20060
1971. 34555
1981. 46733
1991. 53607 53310
2002. 55487 54717
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
 53.333 97,47%
Црногорци
  
 233 0,42%
Југословени
  
 136 0,24%
Хрвати
  
 79 0,14%
Македонци
  
 41 0,07%
Роми
  
 40 0,07%
Муслимани
  
 39 0,07%
Мађари
  
 22 0,04%
Словенци
  
 18 0,03%
Руси
  
 16 0,02%
Словаци
  
 5 0,00%
Бошњаци
  
 4 0,00%
Буњевци
  
 3 0,00%
Чеси
  
 1 0,00%
Украјинци
  
 1 0,00%
Русини
  
 1 0,00%
Румуни
  
 1 0,00%
Немци
  
 1 0,00%
Албанци
  
 1 0,00%
непознато
  
 257 0,46%


Становништво према полу и старости [3]
м ж
? 115
  
  
 143
80+ 153
  
  
 294
75-79 427
  
  
 612
70-74 801
  
  
 976
65-69 1240
  
  
 1438
60-64 1443
  
  
 1454
55-59 1285
  
  
 1344
50-54 2013
  
  
 2154
45-49 2373
  
  
 2535
40-44 2120
  
  
 2365
35-39 2080
  
  
 2172
30-34 1909
  
  
 2139
25-29 1861
  
  
 2042
20-24 1990
  
  
 1960
15-19 2069
  
  
 1983
10-14 1825
  
  
 1804
5-9 1615
  
  
 1528
0-4 1223
  
  
 1232
просек 36.7 38.0
Домаћинства
Број домаћинстава по пописима од 1948-2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 3537 4516 6814 10933 14698 16930 17836
Домаћинства по броју чланова по попису од 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова
Број домаћинстава 2731 3865 3745 5487 1306 519 137 23 15 8 3.06
Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/
Неудата		 Ожењен/
Удата		 Удовац/
Удовица		 Разведен/
Разведена		 Непознато
Мушки 21879 6651 13968 665 540 55
Женски 23611 5407 14164 2789 1191 60
Становништво према делатности коју обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија Производња и снабдевање... Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 11216 88 1 23 4533 286 1014 1355 332 1125
Женски 9772 42 1 6 2928 131 310 1619 519 408
Оба 20988 130 2 29 7461 417 1324 2974 851 1533
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 167 309 918 252 391 326 1 3 92
Женски 339 201 533 735 1592 348 4 3 53
Оба 506 510 1451 987 1983 674 5 6 145


[уреди] Галерија

  • данашњи изглед цркве Св. Ђорђа

  • Панорама Ужица

  • Градска плажа

  • Велика брана у кањону реке Ђетиње

  • Центар града

  • Црква светог Ђорђа

  • Пецање у кањону Ђетиње

[уреди] Референце

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

[уреди] Види још

Викизворник
Викизворник има изворни текст повезан с овим чланком:

[уреди] Спољашње везе

Портал Ужице
Портал Србија

Са других Викимедијиних пројеката :


Насељена места града Ужица

Биоска • Бјелотићи • Буар • Витаси • Волујац • Врутци • Горјани • Гостиница • Губин До • Добродо • Дрежник • Дријетањ • Дубоко • Збојштица • Злакуса • Каменица • Каран • Качер • Кесеровина • Котроман • Крвавци • Кремна • Кршање • Лелићи • Љубање • Мокра Гора • Никојевићи • Пањак • Пеар • Поникoвица • Поточање • Потпеће • Равни • Радуша • Рибашевина • Севојно • Скржути • Стапари • Стрмац • Трнава • Ужице


 п • р • у Златиборски управни округ

Град:    Ужице
Општине:    Ариље • Бајина Башта • Косјерић • Нова Варош • Прибој • Пожега • Пријепоље • Сјеница • Чајетина
п • р • у
Градови и општине Србије
Град Београд: (Барајево • Вождовац • Врачар • Гроцка • Звездара • Земун • Лазаревац • Младеновац • Нови Београд • Обреновац • Палилула • Раковица • Савски венац • Сопот • Стари град • Сурчин • Чукарица)• Град Ваљево • Град Врање: (Врање • Врањска Бања) • Град Зајечар • Град Зрењанин • Град Јагодина • Град Крагујевац: (Аеродром • Пивара • Станово • Стари град • Страгари) • Град Краљево • Град Крушевац • Град Лесковац • Град Лозница • Град Ниш:(Медиана • Нишка Бања • Палилула • Пантелеј • Црвени Крст) • Град Нови Пазар • Град Нови Сад:(Нови Сад • Петроварадин) • Град Панчево • Град Пожаревац:(Костолац • Пожаревац) • Град Приштина • Град Сремска Митровица • Град Смедерево • Град Сомбор • Град Суботица • Град Ужице • Град Чачак • Град Шабац

Ада • Александровац • Алексинац • Алибунар • Апатин • Аранђеловац • Ариље • Бабушница • Бајина Башта • Баточина • Бач • Бачка Паланка • Бачка Топола • Бачки Петровац • Бела Паланка • Бела Црква • Беочин • Бечеј • Блаце • Богатић • Бојник • Бољевац • Бор • Босилеград • Брус • Бујановац • Варварин • Велика Плана • Велико Градиште • Витина • Владичин Хан • Владимирци • Власотинце • Врбас • Врњачка Бања • Вршац • Вучитрн • Гаџин Хан • Глоговац • Гњилане • Голубац • Гора • Горњи Милановац • Деспотовац • Дечани • Димитровград • Дољевац • Ђаковица • Жабаљ • Жабари • Жагубица • Житиште • Житорађа • Звечан • Зубин Поток • Ивањица • Инђија • Ириг • Исток • Кањижа • Качаник • Кикинда • Кладово • Клина • Кнић • Књажевац • Ковачица • Ковин • Косјерић • Косово Поље • Косовска Каменица • Косовска Митровица • Коцељева • Крупањ • Кула • Кучево • Куршумлија • Лајковац • Лапово • Лебане • Лепосавић • Липљан • Лучани • Љиг • Љубовија • Мајданпек • Мали Зворник • Мали Иђош • Мало Црниће • Медвеђа • Мерошина • Мионица • Неготин • Нова Варош • Нова Црња • Нови Бечеј • Нови Кнежевац • Ново Брдо • Обилић • Опово • Ораховац • Осечина • Оџаци • Параћин • Петровац на Млави • Пећ • Пећинци • Пирот • Пландиште • Подујево • Пожега • Прешево • Прибој • Призрен • Пријепоље • Прокупље • Рача • Рашка • Ражањ • Рековац • Рума • Сента • Сечањ • Сјеница • Смедеревска Паланка • Сокобања • Србобран • Сремски Карловци • Стара Пазова • Сува Река • Сурдулица • Свилајнац • Сврљиг • Србица • Темерин • Тител • Топола • Трговиште • Трстеник • Тутин • Ћићевац • Ћуприја • Уб • Урошевац • Црна Трава • Чајетина • Чока • Шид • Штимље • Штрпце

Грачаница¹ • Драгаш¹ • Ђенерал Јанковић¹ • Јужна Митровица¹ • Јуник¹ • Клокот¹ • Малишево¹ • Мамуша¹ • Партеш¹ • Ранилуг¹ • Северна Митровица¹

¹ општине званично не постоје по важећем Закону о територијалној организацији Републике Србије, али de facto постоје и функционишу на територији Косова и Метохије.

- Добављено из „http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A3%D0%B6%D0%B8%D1%86%D0%B5&oldid=5288082“
Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати
Други језици