Краљевина Србија

Краљевина Србија
Застава Грб
Краљевина Србија 1913. године
Географија
Континент		Европа
Регија		Балканско полуострво
Химна		Боже правде
Престоница		Београд
Становништво		2,922,058(1910)
Друштво
Званични језици		Српски језик
Религија		Православље
Валута		Српски динар
Владавина
Облик владавине		Уставна монархија
Титула владара		Краљ
Владар		Милан Обреновић
Други владар		Александар Обреновић
Трећи владар		Петар I Карађорђевић
Историјско доба		Савремено доба
Оснивање		1882.
Престанак		1918.
Статус		Бивша држава
Догађаји
Тимочка буна		1883
Српско-бугарски рат		1885
Мајски преврат		1903
Анексиона криза		1908-1909
Први балкански рат		1912-1913
Други балкански рат		1913
Први светски рат		1914-1918
Претходници и наследници
Претходиле су:		Наследиле су:
	Кнежевина Србија	Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Портал:Историја

За чланак о краљевини Србији у средњем веку, погледајте чланак Краљевина Србија у средњем веку, а за чланак о филму Краљевина Србија (филм).

Краљевина Србија обухвата историјски период од 1882. до 1918. године, док се у ширим оквирима под називом Нововековна српска држава сматра период од 1804. године

У овом периоду су се око власти надметале и смењивале две династије, чији су родоначелници били Ђорђе Петровић - Карађорђе, вођа Првог српског устанка и Милош Обреновић, вођа Другог српског устанка. Даљи развој Србије је био обележен општим напретком у економији, култури и уметности, чему је пре свега допринела мудра државна политика, која је слала младе људе на школовање у европске метрополе, одакле су доносили нови дух и нови систем вредости. Један од спољних израза трансформације кроз коју је сада пролазила некадашња османска провинција било је и проглашење краљевине, 1882. године.

Србија је проглашена краљевином одлуком Народне скупштине и књажевом поркламацијом 7. марта 1882. године, док је укинута 1. децембра 1918. године када се ујединила са Државом Словенаца, Хрвата и Срба створивши Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.

Српска револуција

За више информација видети Српска револуција, Први српски устанак и Други српски устанак

Српски отпор Османској доминацији, дуго година латентан, нарочито је узео маха почетком 19. века, букнувши у Првом и Другом српском устанку 1804. и 1815. године. Османско царство се у то време већ налазило у стању дубоке кризе без перспективе на опоравак, што се посебно тешко одражавало на хришћанске народе који су у њој живели.

Кнежевина Србија

За више информација погледајте чланак Кнежевина Србија

Срби су подигли не само националну него и социјалну револуцију, након које је Србија почела да хвата корак са осталим европским државама, прихвативши вредности грађанског друштва. Као резултат ових устанака и потоњих ратова против Османског царства, формирана је независна Кнежевина Србија, која је била међународно призната 1878. године.

Независност Србије и стварање краљевине

краљ Милан

После убиства кнеза Михаила 1868. владало је намесништво до 1872. године, а 1869. године донет је Намеснички устав, који ће омогућити први продор парламентаризма у Србију. Мали грб не постоји. Кнез Милан преузеће престо 1872. године. Овај изузетно значајан период за Србију обележен је ратовима против Османског царства (Српско-турски ратови (1876—1878)) и добијањем независности Србије 1878. године после Берлинског конгреса. У Србији се уводе политичке странке 1881. године, од којих ће најзначајнију улогу имати Народна радикална странка.

читање прокламације 1882. у Нишу

Кнежевина Србија је 1882. године^{[фали датум]} уздигнута на ранг краљевине. Први нововековни краљ Србије, краљ Милан, на спољашњем плану је водио аустрофилску политику која је у земљи изазивала незадовољство, поготово после окупације Босне и Херцеговине 1878. године. С друге стране, ослањање на Аустроугарску омогућило је да Србија буде боље заступљена на Берлинском конгресу, после разочаравајућег Санстефанског мира за који се залагала Русија.

На унутрашњем плану, краљ је био приморан на нагодбе са најјачом странком у земљи, радикалима, што ће довести до усвајања модерног Устава 1888. године, који ће у Србију увести демократски парламентаризам, широке политичке слободе и друга начела демократског и грађанског друштва. Неспремност краља Милана и његовог наследника краља Александра да прихвате ограничавање личне власти, довешће до превирања у земљи а коначно и до укидања овог устава 1894. године и повратка на стари, Намеснички. Краљ Милан је абдицирао 1889. године.

Проглашење Краљевине Србије 1882. године

Владавина краља Александра Обреновића

Ђенералштабне карте Србије из 1894. године

краљ Александар Обреновић

Период од 1893. године почиње и завршава се превратом. Краљ Александар проглашава се пунолетним и преузима власт државним ударом 1. априла 1893. године. Период његове власти обележен је на спољном плану извесним враћањем ка русофилској политици, али без неких значајних спољнополитичких догађаја. На унутрашњем плану краљ Александар тежи личном режиму, што посебно тешко пада круговима навиклим на политичке слободе Устава 1888. године. Падови влада су релативно чести, као и политичке погодбе, договори и интриге. Велики пад популарности у народу краљу доноси венчање са дворском дамом Драгом Машин, као и изгледи на брак без деце.

Краљ доноси 1901. године нови Устав (Априлски/Октроисани устав) који поред ублажавања личног режима не доноси суштински повратак демократији и парламентаризму. Ситуација у земљи даље се радикализује, а то обележавају велике демонстрације, јачање цензуре, али и превирања у војсци. Ситуација ће кулминирати 29. маја 1903. године када ће у планираној официрској завери бити извршен атентат на краља и краљицу. Атентат ће изазвати велико запрепашћење у Европи. Читав догађај је познат као Мајски преврат.

На престо долази Петар I Карађорђевић, а бива враћен на снагу стари устав из 1888. године, уз измене које ће даље учврстити демократски парламентаризам у Србији.

Краљевина Србија до Првог светског рата

краљ Петар

Државни удар 1903, који је довео на трон Карађорђевог унука, краља Петара I Карађорђевића, отворио је пут парламентарној демократији у Србији. Европски образован, овај либерални краљ је превео дело "О слободи" Џона Стјуарта Мила на српски језик и дао својој земљи демократски устав, који је Србију увео у период парламентаризма и политичких слобода, а који је прекинут новим ослободилачким ратовима. Балкански ратови 1912 - 1913. године окончали су османсксу доминацију на Балкану. Османско царство је потиснуто све до мореуза, а од њених европских територија формиране су националне државе балканских народа.

Период од 1903. до 1914. године обично се сматра златним периодом српског парламентаризма и уопште политичког, привредног и културног живота. Неспорна је извесна друштвена стабилност тог периода (мада не и политичка), као и значајан развој државе у различитим правцима (војска, одређене привредене гране). Србија ће између осталог издржати Царински рат са Аустроугарском, који је уследио после анексије Босне и Херцеговине 1908. године. Био је то увод у судбоносне догађаје 1914. године.

Истиче се такође да је у политичком животу такође био присутан и утицај Црне руке, која ће тежити да спроводи сопствену политику преко државних органа. Тежња ове организације ка уједињењу Срба у једну државу допринеће атентату на Франца Фердинанда, а склоност ка уценама врха државне власти биће узрок анимозитета регента Александра I Карађорђевића и Драгутина Димитријевића Аписа, што ће кулминирати Солунским процесом.

Први светски рат

фактичке границе Краљевине Србије 26. новембра 1918. године, после уједињења са Сремом (24. новембра), Банатом, Бачком и Барањом (25. новембра) и Црном Гором (26. новембра)

За више информација погледајте чланак Србија у Првом светском рату

Атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву 1914. послужио је као повод за њен напад на Србију, чиме је и започео Први светски рат. Српска војска је храбро бранила независност своје земље и однела велике победе, али супротстављена надмоћним непријатељским снагама Немачке, Аустроугарске и Бугарске, морала је да се преко Албаније повуче са националне територије и касније настави борбу на Солунском фронту, заједно са осталим снагама Антанте, коју су чиниле Француска, Уједињено Краљевство, Русија, Италија и Сједињене Америчке Државе. У току овог рата Србија је изгубила 1.264.000 (28%) становника од укупне популације од 4.529.000 и то 58% мушког становништва, од чега се никада није опоравила.

Крај Првог светског рата донеће и крај самосталне српске државности и њено утапање у југословенску државну творевину - Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.

Друштво и култура

Вук Караџић

Српско друштво прошло је кроз велике промене. Српско друштво је од изразито сеоског и изолованог према новим токовима, успело да створи један грађански слој, пре свега од обогаћених трговаца и интелигенције. Србија је успела да се у овом периоду укључи у европске токове у мери у којој је то било могуће с обзиром на релативно периферан географски положај и економску неразвијеност. Велики утицај на друштвени развој имали су интелектуалци образовани на престижним европским универзитетима (тзв. бечлије, паризлије). Градови, пре свега Београд, постаће временом центри друштвеног живота и културних дешавања, али ће и на крају овог периода већина становништва живети на селу.

Култура овог периода дала је нека од најеминентнијих имена српске уметности и науке, као што су у књижевности Ђура Јакшић, Лаза Костић, Јован Јовановић Змај, Јован Стерија Поповић, Бранислав Нушић, па до научника као што су Михаило Петровић Алас и Слободан Јовановић, ова имена оставиће неизбрисив траг у српској култури.

Економија

Српско село

Србија је током читавог овог периода остала превасходно пољопривредна земља. У првој половини деветнаестог века индустријска постројења практично уопште нису постојала. Ни касније индустрија није узела већег маха, а оно што је развијано првенствено је било под утицајем и за потребе државе. Поред познате тополивнице у Крагујевцу, нешто је развијеније било рударство и лака, пре свега прехрамбена индустрија.

Највећи део становништва бавио се пољопривредом, а најважнији извозни артикал Србије је била стока, која је највише извожена у Аустроугарску. Занатство и трговина су се постепено развијали. У сваком случају, према западним стандардима Србија је била неразвијена земља, а ослањање на аграрну производњу биће у великој мери карактеристика Србије и у време Краљевине Југославије.

Бројност становништва

1910.

Попис становништва Краљевине Србије 1910. (по држављанству) српско    2,890,615 99,00% црногорско    570 0,00% аустроугарско    12,123 0,40% бугарско    571 0,00% румунско    163 0,00% османско    6,060 0,20% остало    11,956 0,40% укупно    2,922,058 100%

Србија је имала 99 % припадника срспких држављана, док је највише страних било из Аустроугарске. Са већинским православним становништвом је живело нешто више од 11.000 муслимана, а османских припадника је било 6.000 за које се претпоставља да су исламизовани Срби. Од аустоугарских, две трећине су католици а остало су Срби-пречани.

1910-1912.

Подаци за период од 1910—1912. године:

Српски градови пре Балканских ратова Београд — 90.000 Ниш — 25.000 Крагујевац — 18.500 Лесковац — 14.300 Пожаревац — 13.000 Врање — 12.500 Шабац — 12.000 Пирот — 11.000

Српски градови после Балканских ратова Битољ — 60.000 Скопље — 50.000 Прилеп — 22.000 Призрен — 21.000 Штип — 20.000 Приштина — 18.500 Охрид — 18.000 Нови Пазар — 13.000

Види још

• Српска краљевина
• Владе Краљевине Србије

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Краљевина Србија

Викизворник има изворни текст повезан с овим чланком:

Категорија:Краљевина Србија

• Војна академија Краљевине Србије 1850-1866
• Београд за време Краљевине - Разгледнице
• Проглас о венчању Краља Александра Обреновића
• Београдске илустроване новине 1866
• Александар Растовић: Британски краљ Евдард VII и дипломатски бојкот Србије 1903-1906, Историјски часопис, број 48, 2001. године
• Биљана Вучетић: Србија и Британија 1903-1906. године очима савремене британске штампе, Историјски часопис, број 48, 2001. године

Документарни филмови

• Краљевина Србија
• Краљевина Србија у ратовима 1912-1918 - документарни филм
• Краљевина Србија у Првом светском рату - World War I in Serbia - документарни филм