Mitrovska skupština u Kragujevcu (1824)

Mitrovska skupština u Kragujevcu je održana 21. novembra 1824.

Mitrovska skupština u Kragujevcu 1824.[uredi | uredi izvor]

Po učvršćenju mešovite srpsko-turske uprave, od 1817. do 1824. godine, glavni napori Miloša Obrenovića bili su upućeni u pravcu da ce, na osnovu VIII tačke Bukureškog ugovora o miru (1813), dobiju za Srbiju one privilegije koje su joj tim ugovorom bile zajamčene. Uprava u zemlji bila je onakva kako je zasnovana na usmenom sporazumu između Miloša i Marašlije; deputacije su odlazile u Carigrad i cela Miloševa akcija svela se samo na rad sa ruskim poslanikom u Carigradu, baronom Stroganovom koji je u toku toga vremena, u ime svoje vlade, vodio akciju za ispunjenje pojedinih odredaba toga ugovora. Rad tadašnjih skupština svodio se samo na razrezivanje poreza, i samo po izuzetku i potrebi knez Miloš je pozivao pojedine starešine da potpisuju akta koja su mu za to vreme bila potrebna.

Međutim, mešovita crpsko-turska uprava nije se mnogo sviđala narodu, iako je ona postepeno sve više prelazila u narodne ruke. Bilo je nezadovoljstva i buna, koje je Miloš ugušivao na prek način. Miloševa uprava bila je stroga, sudski i administrativni aparat bio je rđav, nameti na narod bili su veliki. Radi toga je Miloš, na skupštini od 21. novembra 1824. godine u Kragujevcu, koja je bila redovna i svršavala samo svoj redovni posao, objavio na svečan način da će Narodni sud biti reformisan na način da postane pouzdano pribežište pravde i istine i centar narodne administracije. Tom prilikom Miloš je pred skupštinom držao „slovo“ — jednu besedu koja je sačuvana u celosti, u kojoj je izneo kako zamišlja da treba izvesti obećane reforme.

„Blagorodgaa gospodo, sobrani knezovi i kmetovi!“ — kazao je u svome slovu knez Miloš, „Poznati su vam dosadašnji trudi moji, poznata su vam i djela moja, i na koim osnovanijama ova položena su, i dokle smo pomoću Božjom, i vašom, i pokornosću predobrog naroda našeg, djela opštenarodna već doveli, da se okolna carstva čude, koim smo načinom, u varvarstvu pređašnjem, proizveli u ova burna vremena poslušnost k našem načalstvu, i svaki drugi poredak u predjel naš uveli i očistili ga od svakog roda zli ljudi.

„Vi ste doista meni u svemu, koliko su sile vaše duševne i tjelesne snažne bile, bez zatezanja pomagali. Uvjeren sam da mi i u buduće s vaše strane ovo odreći nećete. Pri tom nadam se da ćete mi dati za pravo ako kažem, da sam i ja pri svem usiljavanju vašem pomoći mi, više truda i briga podnosio, nego svi vi. Jer krom vnutreni djela, i to od najmanje do najveće stvari, ležala su i druga, mnogo važnija, na plećima moim, koja sva, trudio sam se nositi, i blagodarenie svevišnjemu Bogu, do danas srećno upućena bivala, i na polzu našeg naroda upućivana bila su.

„Može biti, gospodo moja! da su mnogi nerazumevajući dosadašnja a i današnja obstojatelstva vremena, ovo sve pripisivali slavoljubiju i samovlastiju moemu, to jest: da ja želim svu vlast i sve u rukama moim imati, koe daleko od pomišljenija moi budi: uzrok je ovomu bio: što ja, slušajući gdje se čita u istorijama naši praotaca i proči naroda, da je retko, ili nikad, moglo na dobro izaći, kad je narod kakav iz svoi razvalina dizati se počeo i vrhovnu vlast nad sobom na više lica dao i podjelio. Sve je onda išlo polagano, preko vrata a najviše narod se onai povratio u svoe razvaline, iz koi je bio počeo dizatise. Ovo vam dovoljno svedoči deoba našeg bivšeg carstva, koe je Silni Car Stefan Dušan na svoe velmože i voivode podjelio, koe naši ljudi i danas u pjesmama pjevaju.

„Sve ovo što malo pređe napomenu, imam ja neprestano pred očima moim, i trudim se iz navedeni uzroka, a ne iz želje samovlastia, sve u cjelosti sadržati. Videći pak sad, da je dosadašnjim povedeniem moim, i vašim poslušaniem, gospodo moja, dovoljno dobar poredak među narod naš uveden, koi želeći ja i u napredak održati, dohodim ja otkriti vam moe pravo najerenije i uzrok, iz koga sam vas pozvao na današnje sobranie, i koi se u ovome sastoi:

„Umorno tjelo moe i um, mlogim, kako sam više napomenuo, trudovima, traže sebi olakšanja i odmora. Vi im, gospodo moja, ovu žertvu možete prineti, i to jedinstveno izbraniem iz sredine vaše šest najizbraniji lica. Na ovi šest lica, dodajući im dva dobra sekretara, rad sam ja vozložiti staranie i popečenie sviju vnutrenih dela otečestva našeg, a za mene črezvičajna i strana djela zadržati..."

Knez Miloš je, dakle, nameravao, da osnuje neku vrstu Državnog saveta, a za njegove članove bio je označio kneza Vasilija Popovića, kneza Milosava Zdravkovića, kneza Miletu Radojkovića, kneza Ranka Majstorovčića i kneza Nikolu Stankovića.

Ova izjava Kneza Miloša izazvala je veliko zadovoljstvo članova skupštine.

Izvori[uredi | uredi izvor]

Velika skupština u Beogradu	Narodne skupštine Srbije 1824	Đurđevska skupština u Kragujevcu (1825)